Vadili šljunak, iskopali mamuta
Njegovo telo je bilo prekriveno smeđim krznom. Imao je spiralno uvijene kljove duge tri metra, stručnjaci procenili da je živeo u ledenom dobu

Mamutovu kost od 1,20 metra, čiju starost paleontolozi procenjuju na 30.000 godina, što znači da pripada periodu ledenog doba, pronašli su krajem prošle godine radnici koji su iskopavali šljunak u Raničevskom okrugu, kod Kostolca. Vredni paleontološki ostatak preuzela je zatim rečna policija i sada se nalazi u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu.

- U pitanju je butna kost koja pripada vrsti "mamutus primigenijus". Njegovo telo je bilo prekriveno smeđim krznom i imao je spiralno uvijene kljove duge tri metara. Ova vrsta izumrla je pred sam kraj ledenog doba - priča za Glas Sanja Pavić, kustos paleontolog Prirodnjačkog muzeja.

Dešava se, kaže sagovornica, da često dobiju vredne paleontološke ostatke, jer ih najčešće pronalaze ljudi koji vade šljunak iz Dunava ili dok kopaju bunare. Uglavnom su to zubi ili delovi kostiju, a ponekad i kompletne vilice prastarih životinja. U Kikindi su jednom pronašli ceo skelet mamuta, visok 4,5 metra i sedam dugačak. On do sada još nije ceo rekontruisan.

- Bila je to vrsta koja pripada stepskom slonu, imao je manje krzno i pripada nešto starijem periodu, ali takođe ledenom dobu - kaže naša sagovornica.

Nekada su vredne naučne iskopine u Muzej stizale i na neobične i čudne načine. Tako su, jednom prilikom, radnici utovarali ugalj za Prirodnjački muzej i sa njim su stigli i vredni paleontološki ostaci.

- Bile su to kosti krupnih životinja ali smo među njima pronašli i sitne sisare. Krenuli smo sada tragom tog uglja koji je iz Ugljevika donet 1993. godine u Beograd. Uspeli smo da pronađemo slojeve u kojima se nalazi mnoštvo kostiju sisara među kojima su najbrojniji nekadašnji predstavnici hrčaka, stari čak 40 miliona godina. Ovo otkriće poslužilo nam je da otkrijemo i pravu starost uglja, jer se to do sada nije znalo. Iako se eksponati gledaju pod mikroskopom, za nauku su ovo vrlo vredna otkrića i u saradnji sa holandskim stručnjacima biće predstavljena stranoj javnosti - kaže Zoran Marković, šef geološkog odeljenja Prirodnjačkog muzeja.

Ljudi, međutim, nemaju baš uvek sluha za nauku. Dešavalo se da pronađene paleontološke ostatke ne žele da predaju Prirodnjačkom muzeju. Tako su jednom meštani sela Popučke u okolini Valjeva pronašli kosti starih životinjskih vrsta, doveli stručnjake, ali kada su oni želeli da pronalaske odnesu i dalje ispitaju, vredni paleontološki ostaci su preko noći nestali.

Neko je meštanima ispričao da pronađene kosti imaju natprirodne moći, jer su se prinosile kao žrtve bogovima i ukoliko ih neko nosi oko vrata vrata, onda je to odlična amajlija protiv uroka, bolesti i nesreće.

Tako su kosti razgrabljene, a nauka ostala uskraćena za detaljnija istraživanja. Na svu sreću, ovakvi slučajevi su ređi, ljudi uglavnom predaju svoje pronalaske ljudima od struke.

U depou Prirodnjačkog muzeja u Beogradu može se videti vredna paleontološka zbirka jelena, nosoroga, i mamuta starih do 100.000 godina.
Žaklina Milenković

Izvor: Glas Javnosti