Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

Registracijom prihvatate pravila foruma.
ConQUIZtador
banner
Trenutno vreme je: 23. Avg 2014, 05:34:19
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Vademecum - Srbija i Crna Gora  (Pročitano 25005 puta)
09. Sep 2005, 18:52:38
Prijatelj foruma
Poznata licnost


Siempre contra la corriente ;)

Zodijak Sagittarius
Pol Žena
Poruke 2634
Zastava na izvoristu informacija!
mob
Samsung e730
N A P O M E N A ! ! ! !
Podaci o proizvodima koji se nalaze na ovom sajtu imaju samo informativnu funkciju. Stoga pacijenti ne smeju koristiti proizvode oslanjajući se samo na ove podatke, već to jedino i isključivo mogu činiti na osnovu uputstava svog lekara, farmaceuta ili drugog strucnog lica.


ICN GALENIKA


I - Lekovi koji deluju na infektivne i parazitarne bolesti

a) Prirodni penicili i oralni penicilini sa spektrom delovanja benzilpenicilina

~BIMEPEN® 1000 sirup 1 000 000 i.j./6 ml

GENERIČKO IME   -   benzatin-fenoksimetilpenicilin

PAKOVANJE   
Bočica sa suvom supstancom za pripremu 150 ml sirupa dodavanjem 80 ml pročišćene vode.

SASTAV
6 ml sirupa sadrži:
benzatin-fenoksimetilpenicilina 1 000 000 i.j.

DEJSTVO
Benzatin-fenoksimetilpenicilin je antibiotik koji deluje baktericidno, odnosno vrši inhibiciju biosinteze mukopeptida ćelijskog zida bakterija u aktivnoj fazi deobe. Ne deluje na bakterije koje stvaraju penicilinazu.
Mikroorganizmi koji su osetljivi na dejstvo benzatin-fenoksimetilpenicilina su stafilokoke, streptokoke, pneumokoke, gonokoke, Treponema pallidum, kao i Corynebacterium diphteriae, Bacillus anthracis, Clostridia sojevi, Actinomyces bovis, Listeria monocytogenes, Leptospira sojevi.
Benzatin-fenoksimetilpenicilin je stabilan u kiseloj sredini želuca, što ga čini pogodnim za oralnu primenu. U tankom crevu se 60% primenjene doze resorbuje neposredno posle primene, a maksimalne koncentracije u krvi se postižu posle 45 minuta. Prisustvo hrane u želucu smanjuje resorpciju leka.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
Blage i srednje teške infekcije prouzrokovane osetljivim bakterijama (streptokokne, pneumokokne, stafilokokne, fuzospirohete):
- infekcije disajnih puteva, šarlah, blaži oblici erizipela, otitis media,
- infekcije kože i mekih tkiva,
- Vinsentova angina i gingivitis,
- kao nastavak terapije oralnim putem posle kliničkog poboljšanja koje je usledilo primenom injekcija benzilpenicilina.

Profilaktička primena
- profilaksa recidiva reumatske groznice i/ili horeje i pneumokoknih infekcija
- profilaksa bakterijskog endokarditisa kod osoba sa urođenim ili stečenim srčanim manama, pri najmanjim stomatološkim operacijama ili intervencijama na gornjim disajnim putevima.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
Lečenje traje 7-10 dana, dok kod streptokoknih infekcija traje najmanje 10 dana. Lek treba uzeti najmanje 1 sat pre obroka.
S i r u p
Doza za odrasle i decu stariju od 6 godina je 1000 000 i.j. (1 kašičica za doziranje od 6 ml) na 6 ili 8 sati.
Kod dece mlađe od 6 godina se primenjuje 500 000 i.j. (1/2 kašičice za doziranje) na 6 ili 8 sati.

Kratkotrajna profilaksa
500 000 i.j. 2 puta dnevno u toku 3 dana. Prvu dozu uzeti 2 sata pre intervencije.

Dugotrajna profilaksa
500 000 i.j-1 000 000 i.j. dnevno, podeljeno u 2 pojedinačne doze u toku nekoliko meseci ili godina.

NEŽELJENI EFEKTI
Terapiju benzatin-fenoksimetilpenicilinom mogu pratiti gastrointestinalne tegobe, kao što su: nauzeja, povraćanje, nadražaj u epigastrijumu dijareja kao i crna prebojenost jezika. Takođe, može doći do alergijskih reakcija u vidu ospi po koži, makulopapulozne promene do eksfolijativnog dermatitisa, urtikarija, a vrlo retko otoka larinksa i anafilaktičke reakcije. Povišena temperatura i eozinofilija su često jedine manifestacije preosetljivosti.

KONTRAINDIKACIJE

Preosetljivost na peniciline.

UPOZORENJE
Poseban oprez je potreban kod osoba alergičnih na cefalosporine ili na druge alergene. Anafilaktičke reakcije se javljaju češće kod osoba koje su preosetljive na multiple alergene.
U slučaju alergije prekinuti primenu leka, a ukoliko je potrebno primeniti odgovarajuću terapiju (adrenalin, antihistaminike, kortikosteroide).
Osobama sa teškim infekcijama, koje povraćaju, imaju kardiospazam, dilataciju želuca ili hipermotilitet creva, penicilin ne treba davati oralno.

Pripremljen sirup je stabilan na sobnoj temperaturi 7, a u frižideru 14 dana.

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept.

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi do 25°C.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju

______________________________ ____________________

~BIMEPEN® tablete 1 000 000 i.j.

GENERIČKO IME
benzatin-fenoksimetilpenicilin

PAKOVANJE
15 tableta po 1 000 000 i.j.

SASTAV
1 tableta sadrži:
benzatin-fenoksimetilpenicilina 1 000 000 i.j.

DEJSTVO
Benzatin-fenoksimetilpenicilin je antibiotik koji deluje baktericidno, odnosno, vrši inhibiciju biosinteze mukopeptida ćelijskog zida bakterija u aktivnoj fazi deobe. Ne deluje na bakterije koje stvaraju penicilinazu.
Mikroorganizmi koji su osetljivi na dejstvo benzatin-fenoksimetilpenicilina su stafilokoke, streptokoke, pneumokoke, gonokoke, Treponema pallidum, kao i Corynebacterium diphteriae, Bacillus anthracis, Clostridia sojevi, Actinomyces bovis, Listeria monocytogenes, Leptospira sojevi.
Benzatin-fenoksimetilpenicilin je stabilan u kiseloj sredini želuca, što ga čini pogodnim za oralnu primenu. U tankom crevu se 60% primenjene doze resorbuje neposredno posle primene, a maksimalne koncentracije u krvi se postižu posle 45 minuta. Prisustvo hrane u želucu smanjuje resorpciju leka.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
Blage i srednje teške infekcije prouzrokovane osetljivim bakterijama (streptokokne, pneumokokne, stafilokokne, fuzospirohete):
- infekcije disajnih puteva, šarlah, blaži oblici erizipela, otitis media,
- infekcije kože i mekih tkiva,
- Vinsentova angina i gingivitis,
- kao nastavak terapije oralnim putem posle kliničkog poboljšanja koje je usledilo primenom injekcija benzilpenicilina.

Profilaktička primena
- profilaksa recidiva reumatske groznice i/ili horeje i pneumokoknih infekcija,
- profilaksa bakterijskog endokarditisa kod osoba sa urođenim ili stečenim srčanim manama pri najmanjim stomatološkim operacijama ili intervencijama na gornjim disajnim putevima.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
Lečenje traje 7-10 dana, dok kod streptokoknih infekcija traje najmanje 10 dana. Lek treba uzeti 1 sat posle obroka.
T a b l e t e
Doza za odrasle i decu stariju od 6 godina je 1 tableta od 500 000 i.j. na 6 sati kod blažih infekcija, odnosno 1 tableta od 1 000 000 i.j. na 6 sati kod umereno teških infekcija.

Kratkotrajna profilaksa
500 000 i.j. dva puta dnevno u toku 3 dana. Prvu dozu uzeti 2 sata pre intervencije.

Dugotrajna profilaksa
500 000 - 1 000 000 i.j. dnevno, podeljeno u 2 pojedinačne doze u toku nekoliko meseci ili godina.

NEŽELJENI EFEKTI
Terapiju benzatin-fenoksimetilpenicilinom mogu pratiti gastrointestinalne tegobe, kao što su: nauzeja, povraćanje, nadražaj u epigastrijumu, dijareja kao i crna prebojenost jezika. Takođe, može doći do alergijskih reakcija u vidu ospe po koži, makulopapulozne promene do eksfolijativnog dermatitisa, urtikarija, a vrlo retko otoka larinksa i anafilatičke reakcije. Povišena temperatura i eozinofilija su često jedine manifestacije preosetljivosti.

KONTRAINDIKACIJE
Preosetljivost na peniciline.

UPOZORENJE
Poseban oprez je potreban kod osoba alergičnih na cefalosporine, ili na druge alergene. Anafilaktičke reakcije se javljaju češće kod osoba koje su preosetljive na multiple alergene. U slučaju alergije prekinuti primenu leka, a ukoliko je potrebno primeniti odgovarajuću terapiju (adrenalin, antihistaminike, kortikosteroide). Osobama sa teškim infekcijama, koje povraćaju, imaju kardiospazam, dilataciju želuca ili hipermotilitet creva, penicilin ne treba davati oralno.

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept.

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi od 15 do 30°C.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.

______________________________ ________________________


~BIMEPEN® tablete 500 000 i.j.

GENERIČKO IME
benzatin-fenoksimetilpenicilin

PAKOVANJE
30 tableta po 500 000 i.j.

SASTAV
1 tableta sadrži:
benzatin-fenoksimetilpenicilina 500 000 i.j.

DEJSTVO
Benzatin-fenoksimetilpenicilin je antibiotik koji deluje baktericidno, odnosno, vrši inhibiciju biosinteze mukopeptida ćelijskog zida bakterija u aktivnoj fazi deobe. Ne deluje na bakterije koje stvaraju penicilinazu.
Mikroorganizmi koji su osetljivi na dejstvo benzatin-fenoksimetilpenicilina su stafilokoke, streptokoke, pneumokoke, gonokoke, Treponema pallidum, kao i Coryneba terium diphteriae, Bacillus anthracis, Clostridia sojevi, Actinomyces bovis, Listeria monocytogenes, Leptospira sojevi.
Benzatin-fenoksimetilpenicilin je stabilan u kiseloj sredini želuca, što ga čini pogodnim za oralnu primenu. U tankom crevu se 60% primenjene doze resorbuje neposredno posle primene, a maksimalne koncentracije u krvi se postižu posle 45 minuta. Prisustvo hrane u želucu smanjuje resorpciju leka.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
Blage i srednje teške infekcije prouzrokovane osetljivim bakterijama (streptokokne, pneumokokne, stafilokokne, fuzospirohete):
- infekcije disajnih puteva, šarlah, blaži oblici erizipela, otitis media,
- infekcije kože i mekih tkiva,
- Vinsentova angina i gingivitis
- kao nastavak terapije oralnim putem posle kliničkog poboljšanja koje je usledilo primenom injekcija benzilpenicilina.
Profilaktička primena
- profilaksa recidiva reumatske groznice i/ili horeje i pneumokoknih infekcija
- profilaksa bakterijskog endokarditisa kod osoba sa urođenim ili stečenim srčanim manama pri najmanjim stomatološkim operacijama ili intervencijama na gornjim disajnim putevima.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
Lečenje traje 7-10 dana, dok kod streptokoknih infekcija traje najmanje 10 dana. Lek treba uzeti 1 sat posle obroka.
T a b l e t e
Doza za odrasle i decu stariju od 6 godina je 1 tableta od 500 000 i.j. na 6 sati kod blažih infekcija, odnosno 1 tableta od 1 000 000 i.j. na 6 sati kod umereno teških infekcija.

Kratkotrajna profilaksa
500 000 i.j. dva puta dnevno u toku 3 dana. Prvu dozu uzeti 2 sata pre intervencije.

Dugotrajna profilaksa
5000 000 - 1 000 000 i.j. dnevno, podeljeno u 2 pojedinačne doze u toku nekoliko meseci ili godina.

NEŽELJENI EFEKTI
Terapiju benzatin-fenoksimetilpenicilinom mogu pratiti gastrointestinalne tegobe, kao što su: nauzeja, povraćanje, nadražaj u epigastrijumu, dijareja kao i crna prebojenost jezika. Takođe, može doći do alergijskih reakcija u vidu ospe po koži, makulopapulozne promene do eksfolijativnog dermatitisa, urtikarija, a vrlo retko otoka larinksa i anafilatičke reakcije. Povišena temperatura i eozinofilija su često jedine manifestacije preosetljivosti.

KONTRAINDIKACIJE
Preosetljivost na peniciline.

UPOZORENJE
Poseban oprez je potreban kod osoba alergičnih na cefalosporine, ili na druge alergene. Anafilaktičke reakcije se javljaju češće kod osoba koje su preosetljive na multiple alergene. U slučaju alergije prekinuti primenu leka, a ukoliko je potrebno primeniti odgovarajuću terapiju (adrenalin, antihistaminike, kortikosteroide). Osobama sa teškim infekcijama, koje povraćaju, imaju kardiospazam, dilataciju želuca ili hipermotilitet creva, penicilin ne treba davati oralno.

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept.

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi od 15 do 30°C.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.

______________________________ _________________________

~JUGOCILLIN® injekcije 400 000 i.j.

GENERIČKO IME
prokain-benzilpenicilin, benzilpenicilin-kalijum

PAKOVANJE
50 bočica od 400 000 i.j.

SASTAV
1 bočica suve supstancije od 400 000 i.j. sadrži:
prokain-benzilpenicilina 300 000 i.j.
benzilpenicilin-kalijuma 100 000 i.j.

DEJSTVO
Jugocillin predstavlja mešavinu lako rastvorljive kalijumove soli benzilpenicilina (1/4) sa teško rastvorljivim prokain-benzilpenicilinom (3/4). Primenjuje se intramuskularno. Kombinacijom ova dva oblika penicilina postiže se brzo i produženo delovanje. Posle resorpcije, u krvi je oko 60% penicilina vezano za proteine plazme. Penicilin se neravnomerno raspoređuje u organizmu. Najveća koncentracija se postiže u bubrezima, a nešto manja u jetri, koži i crevima. Prolazi kroz placentnu barijeru, kao i pleuralnu i peritonealnu tečnost. Penicilin se najvećim delom izlučuje brzo putem bubrega. U novorođenčadi i u osoba sa smanjenom funkcijom bubrega izlučivanje može da bude produženo.
Penicilin deluje baktericidno na mikroorganizme u fazi deobe. Njegovo maksimalno dejstvo može se očekivati protiv: gram-pozitivnih i gram-negativnih koka, gram-pozitivnih i gram-negativnih bacila, spiroheta, aktinomiceta, kao i nekih anaeroba Peptococcus, Peptostreptococcus, Clostridium (osim na Cl. difficile), Fusobacterium, Bacteroides (osim na B. fragilis).

TERAPIJSKE INDIKACIJE
Oboljenja izazvana mikroorganizmima osetljivim na penicilin, kao što su:
- nekomplikovani slučajevi pneumokokne pneumonije,
- streptokokne infekcije (angina, šarlah),
- difterija,
- gonoreja,
- sifilis i dr.

Profilaksa
U profilaksi, perioperaciono kod zahvata na glavi, vratu, u ustima, kardiovaskularnom sistemu.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
Jugocillin se primenjuje samo intramuskularno (i.m.).
Doziranje je individualno i određuje se prema težini infekcije i stanja bolesnika.
Odrasli: prosečna dnevna doza je 1 600 000 i.j., a po potrebi se može povećati do 4 000 000 i.j. dnevno. Deci do 7 godina daje se 400 000 i.j. dnevno, starijoj od 7 godina 800 000 i.j. dnevno.
Preparat se primenjuje jedanput dnevno, ali se kod težih infekcija može davati na 12 sati.
Vodena suspenzija spravlja se aseptičkim ubrizgavanjem u bočicu 2 ili 4 ml vode za injekcije (zavisno od količine praha u bočici).
Preparat se primenjuje u profilaksi, prva doza se primenjuje 1 čas pre operativnog zahvata, a 1-2 doze nakon zahvata.

NEŽELJENI EFEKTI
Penicilin je supstancija niske toksičnosti, ali se u izvesnih osoba mogu javiti različita neželjena dejstva. Neželjena dejstva benzilpenicilina su: alergijske reakcije, hematološka (hemolitička anemija, leukopenija, trombocitopenija), neurološka (neuropatija) i urogenitalna (nefropatija).
Alergijske reakcije se javljaju kod oko 0,4-5% bolesnika.
Po vremenu nastanka dele se na: neposredne, ubrzane i kasne reakcije.
Neposredne (rane) reakcije su najopasnije. Manifestuju se kao: eritem, pruritus, urtikarija, angioedem, kijanje, rinitis, bronhospazam i hipotenzivni šok. Bronhospazam i hipotenzivni šok mogu biti fatalni za bolesnika. Ubrzane alergijske reakcije nastaju 1-72 sata posle primene penicilina. Ispoljavaju se kao: eritem, pruritus, urtikarija, angioedem, laringealni edem, kijanje, rinitis.
Kasne alergijske reakcije nastaju posle 72 sata i više od primene penicilina. Ovaj tip reakcije je najčešći (80-90%). Ispoljava se kao multiformna ospa, ali se može znatno ređe ispoljiti kao: urtikarija - angioedem, urtikarija -artralgija i serumska bolest.
Pojava penicilinskog (anafilaktičkog) šoka je, ipak, retka (javlja se kod 0,04-0,2% bolesnika lečenih penicilinom). Pouzdanih testova za utvrđivanje alergije na penicilin nema, zato se preporučuje da pri primeni penicilina lekar ima pri ruci sve što je potrebno za suzbijanje reakcija.Terapija šoka mora biti što brža (npr. adrenalin, oksigenacija, i.v. steroidi). Adrenalin se daje i.m. 1 mg za odrasle i 10 mikrograma/kg t.m. za decu; i.v. - 10-20 puta manje doze. Ove doze se ponavljaju na 10-20 minuta, a obično je dovoljno 4-5 puta. Neki autori preporučuju 0,3-0,5 ml u 0,1%-tnog rastvora adrenalina i.m. Antihistaminik se daje intravenski (npr. difenhidramin, hlorpiramin, prometazin), a zatim se nastavlja sa oralnim davanjem istog preparata još 24-48 sati. Aminofilin se daje u dozi od 250- 500 mg, sporom i.v.injekcijom ako kliničkom slikom dominira bronhospazam. Kortikosteroidi se daju i.m. (dejstvo i.m. započinje tek za 45 min). Bolesnika posmatrati najmanje 1/2 sata posle injekcije penicilina, jer se obično u tom vremenu razvije anafilaktički šok. Preosetljivost na peniciline je unakrsna (ona važi za sve peniciline, a oko 10% bolesnika alergičnih na penicilin, alergično je i na cefalosporine).
Prokainska (pseudoalergijska) reakcija može da nastane odmah posle i.m. injekcije prokain-benzilpenicilina. Bolesnik se pri tom žali na tzv. "metalni" ukus u ustima, vrtoglavicu, palpitacije, vidne i slušne poremećaje, a javlja se i strah od neposredne smrti. Bolesnik može da bude uznemiren, da ima neuromuskularne trzaje ili čak i "grand mal" napad. Ovi simptomi nestaju za 5-10 minuta.

KONTRAINDIKACIJE
Preosetljivost na penicilin i/ili prokain.

UPOZORENJE
Pri upotrebi penicilina treba biti obazriv naročito u bolesnika s bilo kojim oblikom alergije.
Odojčadi i novorođenčadi ne treba davati JUGOCILLIN.

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept.

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi do 25°C, zaštićeno od svetlosti.
Konstituisanu suspenziju treba odmah upotrebiti.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
4 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.

______________________________ _________________________


JUGOCILLIN® injekcije 800 000 i.j.

GENERIČKO IME
prokain-benzilpenicilin, benzilpenicilin-kalijum

PAKOVANJE
Kutija sa: 50 bočica od 800 000 i.j.

SASTAV
1 bočica suve supstancije od 800 000 i.j. sadrži:
prokain-benzilpenicilina 600 000 i.j.
benzilpenicilin-kalijuma 200 000 i.j.

DEJSTVO
Jugocillin predstavlja mešavinu lako rastvorljive kalijumove soli benzilpenicilina (1/4) sa teško rastvorljivim prokain-benzilpenicilinom (3/4). Primenjuje se intramuskularno. Kombinacijom ova dva oblika penicilina postiže se brzo i produženo delovanje. Posle resorpcije, u krvi je oko 60% penicilina vezano za proteine plazme. Penicilin se neravnomerno raspoređuje u organizmu. Najveća koncentracija se postiže u bubrezima, a nešto manja u jetri, koži i crevima. Prolazi kroz placentnu barijeru, kao i pleuralnu i peritonealnu tečnost. Penicilin se najvećim delom izlučuje brzo putembubrega. U novorođenčadi i u osoba sa smanjenom funkcijom bubrega izlučivanje može da bude produženo.
Penicilin deluje baktericidno na mikroorganizme u fazi deobe. Njegovo maksimalno dejstvo može se očekivati protiv: gram-pozitivnih i gram-negativnih koka, gram-pozitivnih i gram-negativnih bacila, spiroheta, aktinomiceta, kao i nekih anaeroba (Peptococcus, Peptostreptococcus, Clostridium (osim na Cl. difficile), Fusobacterium, Bacteroides (osim na B. fragilis).

TERAPIJSKE INDIKACIJE
Oboljenja izazvana mikroorganizmima osetljivim na penicilin, kao što su:
- nekomplikovani slučajevi pneumokokne pneumonije,
- streptokokne infekcije (angina, šarlah),
- difterija,
- gonoreja,
- sifilis i dr.

Profilaksa
U profilaksi, perioperaciono kod zahvata na glavi, vratu, u ustima, kardiovaskularnom sistemu.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
Jugocillin se primenjuje samo intramuskularno (i.m.).
Doziranje je individualno i određuje se prema težini infekcije i stanja bolesnika.
Odrasli: prosečna dnevna doza je 1 600 000 i.j., a po potrebi se može povećati do 4 000 000 i.j. dnevno. Deci do 7 godina daje se 400 000 i.j. dnevno, starijoj od 7 godina 800 000 i.j. dnevno.
Preparat se primenjuje jedanput dnevno, ali se kod težih infekcija može davati na 12 sati.
Vodena suspenzija spravlja se aseptičkim ubrizgavanjem u bočicu 2 ili 4 ml vode za injekcije (zavisno od količine praha u bočici).
Preparat se primenjuje u profilaksi, prva doza se primenjuje 1 čas pre operativnog zahvata, a 1-2 doze nakon zahvata.

NEŽELJENI EFEKTI
Penicilin je supstancija niske toksičnosti, ali se u izvesnih osoba mogu javiti različita neželjena dejstva. Neželjena dejstva benzilpenicilina su: alergijske reakcije, hematološka (hemolitička anemija, leukopenija, trombocitopenija), neurološka (neuropatija) i urogenitalna (nefropatija).
Alergijske reakcije se javljaju kod oko 0,4-5% bolesnika.
Po vremenu nastanka dele se na: neposredne, ubrzane i kasne reakcije.
Neposredne (rane) reakcije su najopasnije. Manifestuju se kao: eritem, pruritus, urtikarija, angioedem, kijanje, rinitis, bronhospazam i hipotenzivni šok. Bronhospazam i hipotenzivni šok mogu biti fatalni za bolesnika. Ubrzane alergijske reakcije nastaju 1-72 sata posle primene penicilina. Ispoljavaju se kao: eritem, pruritus, urtikarija, angioedem, laringealni edem, kijanje, rinitis.
Kasne alergijske reakcije nastaju posle 72 sata i više od primene penicilina. Ovaj tip reakcije je najčešći (80-90%). Ispoljava se kao multiformna ospa, ali se može znatno ređe ispoljiti kao: urtikarija - angioedem, urtikarija -artralgija i serumska bolest.
Pojava penicilinskog (anafilaktičkog) šoka je, ipak, retka (javlja se kod 0,04-0,2% bolesnika lečenih penicilinom). Pouzdanih testova za utvrđivanje alergije na penicilin nema, zato se preporučuje da pri primeni penicilina lekar ima pri ruci sve što je potrebno za suzbijanje reakcija.Terapija šoka mora biti što brža (npr. adrenalin, oksigenacija, i.v. steroidi). Adrenalin se daje i.m. 1 mg za odrasle i 10 mikrograma/kg t.m. za decu; i.v. - 10-20 puta manje doze. Ove doze se ponavljaju na 10-20 minuta, a obično je dovoljno 4-5 puta. Neki autori preporučuju 0,3-0,5 ml u 0,1%-tnog rastvora adrenalina i.m. Antihistaminik se daje intravenski (npr. difenhidramin, hlorpiramin, prometazin), a zatim se nastavlja sa oralnim davanjem istog preparata još 24-48 sati. Aminofilin se daje u dozi od 250- 500 mg, sporom i.v.injekcijom ako kliničkom slikom dominira bronhospazam. Kortikosteroidi se daju i.m. (dejstvo i.m. započinje tek za 45 min). Bolesnika posmatrati najmanje 1/2 sata posle injekcije penicilina, jer se obično u tom vremenu razvije anafilaktički šok. Preosetljivost na peniciline je unakrsna (ona važi za sve peniciline, a oko 10% bolesnika alergičnih na penicilin, alergično je i na cefalosporine).
Prokainska (pseudoalergijska) reakcija može da nastane odmah posle i.m. injekcije prokain-benzilpenicilina. Bolesnik se pri tom žali na tzv. "metalni" ukus u ustima, vrtoglavicu, palpitacije, vidne i slušne poremećaje, a javlja se i strah od neposredne smrti. Bolesnik može da bude uznemiren, da ima neuromuskularne trzaje ili čak i "grand mal" napad. Ovi simptomi nestaju za 5-10 minuta.

KONTRAINDIKACIJE
Preosetljivost na prenicilin i/ili prokain

UPOZORENJE
Pri upotrebi penicilina treba biti obazriv, naročito u bolesnika s bilo kojim oblikom alergije.
Odojčadi i novorođenčadi ne treba davati JUGOCILIN

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept.

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi do 25°C, zaštićeno od svetlosti.
Konstituisanu suspenziju treba odmah upotrebiti.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
4 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.


IP sačuvana
social share
Credidi me felem vidisse!!
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Poznata licnost


Siempre contra la corriente ;)

Zodijak Sagittarius
Pol Žena
Poruke 2634
Zastava na izvoristu informacija!
mob
Samsung e730
b) polusintetski penicilini

~  PENTREXYL® kapi 100 mg/ml

GENERIČKO IME
ampicilin

PAKOVANJE
20 ml kapi (100 mg/ml)

SASTAV
1 ml kapi sadrži:
ampicilina 100 mg
(u obliku ampicilin-trihidrata)

DEJSTVO
Ampicilin je polusintetski penicilin proširenog antibakterijskog spektra, deluje i na gram-pozitivne i na gram-negativne bakterije, aktivan je posle peroralne primene. Ampicilin je baktericid. Mehanizam njegovog antibakterijskog dejstva je inhibicija sinteze ćelijskog zida, destrukcija i smrt bakterije.
Pored bakterija osetljivih na benzilpenicilin (penicilin G), ampicilin deluje i na gram-negativne mikrobe. Njegov antibakterijski spektar obuhvata: od gram-pozitivnih bakterija alfa- i beta-hemolitičke streptokoke, Streptococus pneumoniae, stafilokoke koje ne luče beta-laktamazu, Listeriu monocytogenes, klostridije, Bacillus anthracis, Corynebacterium spp. i mnoge sojeve enterobakterija, a od gram-negativnih bakterija: Haemophilus influenzae, Proteus mirabilis, E. coli, Salmonella spp., Shigella spp., Moraxella (Branhamella) catarrhalis, gonokoke i meningokoke.
Beta-laktamaza (penicilinaza) bakterija razlaže ampicilin.
PENTREXYL kapsule, sirup i kapi se dobro resorbuju iz gastrointestinalnog trakta posle peroralne primene, maksimalna koncentracija u plazmi se postiže za 1-2 sata. Prisustvo hrane u želucu smanjuje resorpciju i lek se uzima 1 sat pre obroka. Ampicilin dobro penetrira u tkiva i telesne tečnosti u kojima postiže terapijske koncentracije. Izlučuje se urinom u aktivnom obliku, a delom i preko žuči.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
Bakterijske infekcije izazvane mikroorganizmima osetljivim na ampicilin:
- infekcije urogenitalnog trakta (cistitis, cistopijelitis, pijelonefritis, adneksitis, prostatitis, gonoreja muškaraca i žena);
- infekcije gornjeg i donjeg respiratornog sistema (sinuzitis, otitis media, tonzilitis, faringitis, akutni bronhitis, egzacerbacija hroničnog bronhitisa, bronhopneumonija, pneumonija);
- infekcije gastrointestinalnog i bilijarnog trakta (gastroenteritisi, enterokolitisi, tifoidna i paratifoidna groznica, holecistitis, holangitis, za eradikaciju i kliconoštvo kod tifusa i paratifusa);
- ampicilin je alternativni antibiotik za lečenje meningitisa (H. influenzae i Str. pneumoniae), gonoreje (sa probenicidom), endokarditisa (Enterococcus faecalis), septikemije izazvane ampicilin-senzitivnim gram-negativnim bakterijama i infekcija izazvanih Listeria monocitogenesom.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
PENTREXYL kapsule, sirup i kapi se uzimaju per os, 1 sat pre obroka.
Ampicilin kapsule od 250 mg koriste odrasli i deca iznad 12 godina starosti, sirup (250 mg/5 ml) deca i odrasli (stare osobe, kada postoje problemi sa gutanjem), dok, su kapi (100 mg/ml) namenjene pedijatrijskoj populaciji.
Odrasli:
- infekcije nosa, uha, grla, farinksa: 250 mg, na 6 h.
- akutni bronhitis i infektivna egzacerbacija hroničnog bronhitisa: 250 mg, na 6 h. U težim slučajevima doza se može povećati na 500 mg na 6 h, do najviše 1 g, 4 puta dnevno;
- pneumonija, 500 mg, na 6 h;
- gastrointestinalne i bilijarne infekcije, 500 mg, na 6 h;
- urinarne infekcije, 500 mg, na 6 h;
- tifoidna i paratifoidna groznica, akutni slučajevi 1-2 g, 4 puta dnevno, 14 dana. Lečenje kliconoša istom dozom traje 4 – 12 nedelja;
- gonoreja, 2-3,5 g sa 1 g probenecida, kao pojedinačna doza.
Deca:
Doza za decu do 2 godine starosti iznosi četvrtinu doze za odrasle, a za decu od 2 do 12 godina, polovinu doze za odrasle.
Za decu do 40 kg težine preporučuje se sledeće doziranje:
- za respiratorne infekcije 25-50 mg/kg dnevno, u 4 podeljene doze na 6 h;
- za urinarne i infekcije gastrointestinalnog trakta 50-100 mg/kg dnevno, u 4 podeljene doze na 6 h;
- za teške infekcije kakve su meningitis i septikemija preporučuje se 100-200 mg/kg dnevno, u podeljenim dozama, ali prioritet ima parenteralna primena ampicilina.
Kod starih osoba sa redukovanom renalnom funkcijom i pacijenata sa renalnom insuficijencijom dozu ampicilina treba smanjiti.

NEŽELJENI EFEKTI
Najčešća neželjena dejstva su alergijske reakcije, za ampicilin je karakteristična pojava eritematoznog ili makulopapuloznog raša, zatim pruritus, urtikarija, a retko multiformni eritem i eksfolijativni dermatitis. Gastrointestinalna neželjena dejstva uključuju glositis, stomatitis, muku, povraćanje, dijareju, retko pseudomembranozni enterokolitis.
Dugotrajna primena može dovesti do superinfekcije (stafilokoke, pseudomonas, monilija), prolazne anemije, trombocitopenije, leukopenije.

KONTRAINDIKACIJE
- Preosetljivost na peniciline, cefalosporine i druge beta-laktamske antibiotike,
- primena kod infekcija bakterijama koje luče beta-laktamazu.

UPOZORENJE
Opreznost je potrebna kod pacijenata sa infektivnom mononukleozom, limfatičnom leukemijom i HIV infekcijom, zbog visokog rizika pojave ozbiljnog makulo-papuloznog raša.
Opreznost je, takođe, potrebna i kod osoba koje su preosetljive na više alergena.

INTERAKCIJE
Probenecid povećava koncentraciju ampicilina u plazmi. Ampicilin ne treba istovremeno primenjivati sa oralnim kontraceptivima, alopurinolom i bakteriostatskim antibioticima (tetraciklini, hloramfenikol, eritromicin).

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept.

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi od 15 do 30°C.
Suspenzija je stabilna na sobnoj temperaturi 7 dana, a u frižideru 14 dana.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.

--------------------------------------------------------------------------------

  PENTREXYL® kapsule 250 mg

GENERIČKO IME
ampicilin

PAKOVANJE
16 kapsula po 250 mg

SASTAV
1 kapsula sadrži:
ampicilin 250 mg
(u obliku ampicilin-trihidrata)

DEJSTVO
Ampicilin je polusintetski penicilin proširenog antibakterijskog spektra, deluje i na gram-pozitivne i na gram-negativne bakterije, aktivan je posle peroralne primene. Ampicilin je baktericid. Mehanizam njegovog antibakterijskog dejstva je inhibicija sinteze ćelijskog zida, destrukcija i smrt bakterije.
Pored bakterija osetljivih na benzilpenicilin (penicilin G), ampicilin deluje i na gram-negativne mikrobe. Njegov antibakterijski spektar obuhvata: od gram-pozitivnih bakterija alfa- i beta-hemolitičke streptokoke, Streptococus pneumoniae, stafilokoke koje ne luče beta-laktamazu, Listeriu monocytogenes, klostridije, Bacillus anthracis, Corynebacterium spp. i mnoge sojeve enterobakterija, a od gram-negativnih bakterija: Haemophilus influenzae, Proteus mirabilis, E. coli, Salmonella spp., Shigella spp., Moraxella (Branhamella) catarrhalis, gonokoke i meningokoke.
Beta-laktamaza (penicilinaza) bakterija razlaže ampicilin.
PENTREXYL kapsule, sirup i kapi se dobro resorbuju iz gastrointestinalnog trakta posle peroralne primene, maksimalna koncentracija u plazmi se postiže za 1-2 sata. Prisustvo hrane u želucu smanjuje resorpciju i lek se uzima 1 sat pre obroka. Ampicilin dobro penetrira u tkiva i telesne tečnosti u kojima postiže terapijske koncentracije. Izlučuje se urinom u aktivnom obliku, a delom i preko žuči.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
Bakterijske infekcije izazvane mikroorganizmima osetljivim na ampicilin:
- infekcije urogenitalnog trakta (cistitis, cistopijelitis, pijelonefritis, adneksitis, prostatitis, gonoreja muškaraca i žena);
- infekcije gornjeg i donjeg respiratornog sistema (sinuzitis, otitis media, tonzilitis, faringitis, akutni bronhitis, egzacerbacija hroničnog bronhitisa, bronhopneumonija, pneumonija);
- infekcije gastrointestinalnog i bilijarnog trakta (gastroenteritisi, enterokolitisi, tifoidna i paratifoidna groznica, holecistitis, holangitis, za eradikaciju i kliconoštvo kod tifusa i paratifusa);
- ampicilin je alternativni antibiotik za lečenje meningitisa (H. influenzae i Str. pneumoniae), gonoreje (sa probenicidom), endokarditisa (Enterococcus faecalis), septikemije izazvane ampicilin-senzitivnim gram-negativnim bakterijama i infekcija izazvanih Listeria monocitogenesom.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
PENTREXYL kapsule, sirup i kapi se uzimaju per os, 1 sat pre obroka.
Ampicilin kapsule od 250 mg koriste odrasli i deca iznad 12 godina starosti, sirup (250 mg/5 ml) deca i odrasli (stare osobe, kada postoje problemi sa gutanjem), dok, su kapi (100 mg/ml) namenjene pedijatrijskoj populaciji.
Odrasli:
- infekcije nosa, uha, grla, farinksa: 250 mg, na 6 h;
- akutni bronhitis i infektivna egzacerbacija hroničnog bronhitisa: 250 mg, na 6 h. U težim slučajevima doza se može povećati na 500 mg na 6 h, do najviše 1 g, 4 puta dnevno;
- pneumonija, 500 mg, na 6 h;
- gastrointestinalne i bilijarne infekcije, 500 mg, na 6 h;
- urinarne infekcije, 500 mg, na 6 h;
- tifoidna i paratifoidna groznica, akutni slučajevi 1-2 g, 4 puta dnevno, 14 dana. Lečenje kliconoša istom dozom traje 4–12 nedelja;
- gonoreja, 2-3,5 g sa 1 g probenecida, kao pojedinačna doza.
Deca
Doza za decu do 2 godine starosti iznosi četvrtinu doze za odrasle, a za decu od 2 do 12 godina, polovinu doze za odrasle.
Za decu do 40 kg težine preporučuje se sledeće doziranje:
- za respiratorne infekcije 25-50 mg/kg dnevno, u 4 podeljene doze na 6 h;
- za urinarne i infekcije gastrointestinalnog trakta 50-100 mg/kg dnevno, u 4 podeljene doze na 6 h;
- za teške infekcije kakve su meningitis i septikemija preporučuje se 100-200 mg/kg dnevno, u podeljenim dozama, ali prioritet ima parenteralna primena ampicilina.
Kod starih osoba sa redukovanom renalnom funkcijom i pacijenata sa renalnom insuficijencijom dozu ampicilina treba smanjiti.

NEŽELJENI EFEKTI
Najčešća neželjena dejstva su alergijske reakcije, za ampicilin je karakteristična pojava eritematoznog ili makulopapuloznog raša, zatim pruritus, urtikarija, a retko multiformni eritem i eksfolijativni dermatitis. Gastrointestinalna neželjena dejstva uključuju glositis, stomatitis, muku, povraćanje dijareju, retko pseudomembranozni enterokolitis.
Dugotrajna primena može dovesti do superinfekcije (stafilokoke, pseudomonas, monilija), prolazne anemije, trombocitopenije, leukopenije.

KONTRAINDIKACIJE
- Preosetljivost na peniciline, cefalosporine i druge beta-laktamske antibiotike,
- primena kod infekcija bakterijama koje luče beta-laktamazu.

UPOZORENJE
Opreznost je potrebna kod pacijenata sa infektivnom mononukleozom, limfatičnom leukemijom i HIV infekcijom, zbog visokog rizika pojave ozbiljnog makulo-papuloznog raša.
Opreznost je, takođe, potrebna i kod osoba koje su preosetljive na više alergena.

INTERAKCIJE
Probenecid povećava koncentraciju ampicilina u plazmi. Ampicilin ne treba istovremeno primenjivati sa oralnim kontraceptivima, alopurinolom i bakteriostatskim antibioticima (tetraciklini, hloramfenikol, eritromicin).

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept.

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi od 15 do 30°C, zaštićeno od svetlosti i vlage.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.

--------------------------------------------------------------------------------

  PENTREXYL® kapsule 500 mg

GENERIČKO IME
ampicilin

PAKOVANJE
16 kapsula po 500 mg

SASTAV
1 kapsula sadrži:
ampicilina 500 mg
(u obliku ampicilin-trihidrata)

DEJSTVO
Ampicilin je polusintetski penicilin proširenog antibakterijskog spektra, deluje i na gram-pozitivne i na gram-negativne bakterije, aktivan je posle peroralne primene. Ampicilin je baktericid. Mehanizam njegovog antibakterijskog dejstva je inhibicija sinteze ćelijskog zida, destrukcija i smrt bakterije.
Pored bakterija osetljivih na benzilpenicilin (penicilin G), ampicilin deluje i na gram-negativne mikrobe. Njegov antibakterijski spektar obuhvata: od gram-pozitivnih bakterija alfa- i beta-hemolitičke streptokoke, Streptococus pneumoniae, stafilokoke koje ne luče beta-laktamazu, Listeriu monocytogenes, klostridije, Bacillus anthracis, Corynebacterium spp. i mnoge sojeve enterobakterija, a od gram-negativnih bakterija: Haemophilus influenzae, Proteus mirabilis, E. coli, Salmonella spp., Shigella spp., Moraxella (Branhamella) catarrhalis, gonokoke i meningokoke.
Beta-laktamaza (penicilinaza) bakterija razlaže ampicilin.
PENTREXYL kapsule, sirup i kapi se dobro resorbuju iz gastrointestinalnog trakta posle peroralne primene, maksimalna koncentracija u plazmi se postiže za 1-2 sata. Prisustvo hrane u želucu smanjuje resorpciju i lek se uzima 1 sat pre obroka. Ampicilin dobro penetrira u tkiva i telesne tečnosti u kojima postiže terapijske koncentracije. Izlučuje se urinom u aktivnom obliku, a delom i preko žuči.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
Bakterijske infekcije izazvane mikroorganizmima osetljivim na ampicilin:
- infekcije urogenitalnog trakta (cistitis, cistopijelitis, pijelonefritis, adneksitis, prostatitis, gonoreja muškaraca i žena);
- infekcije gornjeg i donjeg respiratornog sistema (sinuzitis, otitis media, tonzilitis, faringitis, akutni bronhitis, egzacerbacija hroničnog bronhitisa, bronhopneumonija, pneumonija);
- infekcije gastrointestinalnog i bilijarnog trakta (gastroenteritisi, enterokolitisi, tifoidna i paratifoidna groznica, holecistitis, holangitis, za eradikaciju i kliconoštvo kod tifusa i paratifusa);
- ampicilin je alternativni antibiotik za lečenje meningitisa (H. influenzae i Str. pneumoniae), gonoreje (sa probenicidom), endokarditisa (Enterococcus faecalis), septikemije izazvane ampicilin-senzitivnim gram-negativnim bakterijama i infekcija izazvanih Listeria monocitogenesom.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
PENTREXYL kapsule, sirup i kapi se uzimaju per os, 1 sat pre obroka.
Ampicilin kapsule od 250 mg koriste odrasli i deca iznad 12 godina starosti, sirup (250 mg/5 ml) deca i odrasli (stare osobe, kada postoje problemi sa gutanjem), dok su kapi (100 mg/ml) namenjene pedijatrijskoj populaciji.
Odrasli:
- infekcije nosa, uha, grla, farinksa: 250 mg, na 6 h.
- akutni bronhitis i infektivna egzacerbacija hroničnog bronhitisa: 250 mg, na 6 h. U težim slučajevima doza se može povećati na 500 mg na 6 h, do najviše 1 g, 4 puta dnevno;
- pneumonija, 500 mg, na 6 h;
- gastrointestinalne i bilijarne infekcije, 500 mg, na 6 h;
- urinarne infekcije, 500 mg, na 6 h;
- tifoidna i paratifoidna groznica, akutni slučajevi 1-2 g, 4 puta dnevno, 14 dana. Lečenje kliconoša istom dozom traje 4–12 nedelja;
- gonoreja, 2-3,5 g sa 1 g probenecida, kao pojedinačna doza.
Deca:
Doza za decu do 2 godine starosti iznosi četvrtinu doze za odrasle, a za decu od 2 do 12 godina, polovinu doze za odrasle.
Za decu do 40 kg težine preporučuje se sledeće doziranje:
- za respiratorne infekcije 25-50 mg/kg dnevno, u 4 podeljene doze na 6 h;
- za urinarne i infekcije gastrointestinalnog trakta 50-100 mg/kg dnevno, u 4 podeljene doze na 6 h;
- za teške infekcije kakve su meningitis i septikemija preporučuje se 100-200 mg/kg dnevno, u podeljenim dozama, ali prioritet ima parenteralna primena ampicilina.
Kod starih osoba sa redukovanom renalnom funkcijom i pacijenata sa renalnom insuficijencijom dozu ampicilina treba smanjiti.

NEŽELJENI EFEKTI
Najčešća neželjena dejstva su alergijske reakcije, za ampicilin je karakteristična pojava eritematoznog ili makulopapuloznog raša, zatim pruritus, urtikarija, a retko multiformni eritem i eksfolijativni dermatitis. Gastrointestinalna neželjena dejstva uključuju glositis, stomatitis, muku, povraćanje dijareju, retko pseudomembranozni enterokolitis.
Dugotrajna primena može dovesti do superinfekcije (stafilokoke, pseudomonas, monilija), prolazne anemije, trombocitopenije, leukopenije.

KONTRAINDIKACIJE
- Preosetljivost na peniciline, cefalosporine i druge beta-laktamske antibiotike,
- primena kod infekcija bakterijama koje luče beta-laktamazu.

UPOZORENJE
Opreznost je potrebna kod pacijenata sa infektivnom mononukleozom, limfatičnom leukemijom i HIV infekcijom, zbog visokog rizika pojave ozbiljnog makulo-papuloznog raša.
Opreznost je, takođe, potrebna i kod osoba koje su preosetljive na više alergena.

INTERAKCIJE
Probenecid povećava koncentraciju ampicilina u plazmi. Ampicilin ne treba istovremeno primenjivati sa oralnim kontraceptivima, alopurinolom i bakteriostatskim antibioticima (tetraciklini, hloramfenikol, eritromicin).

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept.

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi od 15 do 30°C, zaštićeno od svetlosti i vlage.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.


--------------------------------------------------------------------------------

  PENTREXYL® sirup 250 mg/5 ml

GENERIČKO IME
ampicilin

PAKOVANJE
100 ml sirupa (250 mg/5 ml)

SASTAV
5 ml sirupa sadrži:
ampicilin 250 mg
(u obliku ampicilin-trihidrata)

DEJSTVO
Ampicilin je polusintetski penicilin proširenog antibakterijskog spektra, deluje i na gram-pozitivne i na gram-negativne bakterije, aktivan je posle peroralne primene. Ampicilin je baktericid. Mehanizam njegovog antibakterijskog dejstva je inhibicija sinteze ćelijskog zida, destrukcija i smrt bakterije.
Pored bakterija osetljivih na benzilpenicilin (penicilin G), ampicilin deluje i na gram-negativne mikrobe. Njegov antibakterijski spektar obuhvata: od gram-pozitivnih bakterija alfa- i beta-hemolitičke streptokoke, Streptococus pneumoniae, stafilokoke koje ne luče beta-laktamazu, Listeriu monocytogenes, klostridije, Bacillus anthracis, Corynebacterium spp. i mnoge sojeve enterobakterija, a od gram-negativnih bakterija: Haemophilus influenzae, Proteus mirabilis, E. coli, Salmonella spp., Shigella spp., Moraxella (Branhamella) catarrhalis, gonokoke i meningokoke.
Beta-laktamaza (penicilinaza) bakterija razlaže ampicilin.
PENTREXYL kapsule, sirup i kapi se dobro resorbuju iz gastrointestinalnog trakta posle peroralne primene, maksimalna koncentracija u plazmi se postiže za 1-2 sata. Prisustvo hrane u želucu smanjuje resorpciju i lek se uzima 1 sat pre obroka. Ampicilin dobro penetrira u tkiva i telesne tečnosti u kojima postiže terapijske koncentracije. Izlučuje se urinom u aktivnom obliku, a delom i preko žuči.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
Bakterijske infekcije izazvane mikroorganizmima osetljivim na ampicilin:
- infekcije urogenitalnog trakta (cistitis, cistopijelitis, pijelonefritis, adneksitis, prostatitis, gonoreja muškaraca i žena);
- infekcije gornjeg i donjeg respiratornog sistema (sinuzitis, otitis media, tonzilitis, faringitis, akutni bronhitis, egzacerbacija hroničnog bronhitisa, bronhopneumonija, pneumonija);
- infekcije gastrointestinalnog i bilijarnog trakta (gastroenteritisi, enterokolitisi, tifoidna i paratifoidna groznica, holecistitis, holangitis, za eradikaciju i kliconoštvo kod tifusa i paratifusa);
- ampicilin je alternativni antibiotik za lečenje meningitisa (H. influenzae i Str. pneumoniae), gonoreje (sa probenicidom), endokarditisa (Enterococcus faecalis), septikemije izazvane ampicilin-senzitivnim gram-negativnim bakterijama i infekcija izazvanih Listeria monocitogenesom.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
PENTREXYL kapsule, sirup i kapi se uzimaju per os, 1 sat pre obroka.
Ampicilin kapsule od 250 mg koriste odrasli i deca iznad 12 godina starosti, sirup (250 mg/5 ml) deca i odrasli (stare osobe, kada postoje problemi sa gutanjem), dok, su kapi (100 mg/ml) namenjene pedijatrijskoj populaciji.
Odrasli:
- infekcije nosa, uha, grla, farinksa: 250 mg, na 6 h. - akutni bronhitis i infektivna egzacerbacija hroničnog bronhitisa: 250 mg, na 6 h. U težim slučajevima doza se može povećati na 500 mg na 6 h, do najviše 1 g, 4 puta dnevno;
- pneumonija, 500 mg, na 6 h;
- gastrointestinalne i bilijarne infekcije, 500 mg, na 6 h;
- urinarne infekcije, 500 mg, na 6 h;
- tifoidna i paratifoidna groznica, akutni slučajevi 1-2 g, 4 puta dnevno, 14 dana. Lečenje kliconoša istom dozom traje 4 – 12 nedelja;
- gonoreja, 2-3,5 g sa 1 g probenecida, kao pojedinačna doza.
Deca:
Doza za decu do 2 godine starosti iznosi četvrtinu doze za odrasle, a za decu od 2 do 12 godina, polovinu doze za odrasle.
Za decu do 40 kg težine preporučuje se sledeće doziranje:
- za respiratorne infekcije 25-50 mg/kg dnevno, u 4 podeljene doze na 6 h;
- za urinarne i infekcije gastrointestinalnog trakta 50-100 mg/kg dnevno, u 4 podeljene doze na 6 h;
- za teške infekcije kakve su meningitis i septikemija preporučuje se 100-200 mg/kg dnevno, u podeljenim dozama, ali prioritet ima parenteralna primena ampicilina.
Kod starih osoba sa redukovanom renalnom funkcijom i pacijenata sa renalnom insuficijencijom dozu ampicilina treba smanjiti.

NEŽELJENI EFEKTI
Najčešća neželjena dejstva su alergijske reakcije, za ampicilin je karakteristična pojava eritematoznog ili makulopapuloznog raša, zatim pruritus, urtikarija, a retko multiformni eritem i eksfolijativni dermatitis. Gastrointestinalna neželjena dejstva uključuju glositis, stomatitis, muku, povraćanje dijareju, retko pseudomembranozni enterokolitis.
Dugotrajna primena može dovesti do superinfekcije (stafilokoke, pseudomonas, monilija), prolazne anemije, trombocitopenije, leukopenije.

KONTRAINDIKACIJE
- Preosetljivost na peniciline, cefalosporine i druge beta-laktamske antibiotike,
- primena kod infekcija bakterijama koje luče beta-laktamazu.

UPOZORENJE
Opreznost je potrebna kod pacijenata sa infektivnom mononukleozom, limfatičnom leukemijom i HIV infekcijom, zbog visokog rizika pojave ozbiljnog makulo-papuloznog raša.
Opreznost je, takođe, potrebna i kod osoba koje su preosetljive na više alergena.

INTERAKCIJE
Probenecid povećava koncentraciju ampicilina u plazmi. Ampicilin ne treba istovremeno primenjivati sa oralnim kontraceptivima, alopurinolom i bakteriostatskim antibioticima (tetraciklini, hloramfenikol, eritromicin).

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept.

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi od 15 do 30°C.
Suspenzija je stabilna na sobnoj temperaturi 7 dana, a u frižideru 14 dana.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
3 godine

--------------------------------------------------------------------------------

  SINACILIN® kapi 100 mg/1 ml

GENERIČKO IME
amoksicilin

PAKOVANJE
Kapi 20 ml (100 mg/ml)
- bočica sa suvom supstancom koja sadrži 2 g amoksicilina za pripremu 20 ml suspenzije dodavanjem 13 ml pročišćene vode.

SASTAV
1 ml kapi sadrži:
amoksicilina 100 mg
(u obliku amoksicilin-trihidrata)

DEJSTVO
Amoksicilin je antibiotik širokog antibakterijskog spektra. Deluje na gram-pozitivne i gram-negativne koke i mnoge gram-negativne bacile: alfa- i beta-hemolitički streptokok, uključujući streptokokus fekalis, diplokokus pneumonije, stafilokoke koje ne proizvode beta-laktamazu, listeriju. Efikasan je i protiv hemofilusa, najserije gonoreje, ešerihije koli, proteus mirabilisa (na indol-pozitivni ne deluje), bordatele pertusuis, najserije meningitidis, branhamele kataralis, borelije Burgdorferi, salmonele tifi.
Amoksicilin se skoro potpuno resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Hrana ne utiče na resorpciju. Dobro prodire u telesne kompartmane, osim u CNS. Poluvreme izlučivanja amoksicilina je do 2 sata. Najveći deo unetog leka se nepromenjen izlučuje urinom.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
Osnovne indikacije za primenu amoksicilina su:
- infekcije uha, grla i nosa izazvane streptokokama, pneumokokama, hemofilusom ili stafilokokom koji ne produkuju beta-laktamazu;
- infekcije urinarnog trakta, izazvane ešerihijom, proteus mirabilisom i streptokokus fekalisom;
- infekcije mekih tkiva izazvane streptokokama, osetljivim stafilokokama i ešerihijom;
- infekcije donjih respiratornih puteva izazvane osetljivim sojevima streptokoka, pneumokoka, stafilokoka i hemofilusa;
- gonoreja, izazvana osetljivim sojevima najserije gonoreje;
- infekcije digestivnog trakta (salmonelozne infekcije);
- suzbijanje infekcija kampilobakter pilori;
- gonoreja.
Amoksicilin je svrstan u grupu B prema FDA, što znači da se, ako postoje jasne indikacije, može koristiti i tokom trudnoće i da nije teratogen.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
Amoksicilin se ordinira samo peroralno.
Prosečne terapijske doze amoksicilina za odrasle i decu stariju od 12 godina: 250-500 mg na svakih 8 sati.
Deca mlađa od 12 godina:
25-50 mg/kg t.m. dnevno, podeljeno u tri doze, na svakih 8 sati.
U slučaju potrebe (smanjena osetljivost bakterija, teške infekcije), doze se mogu povećati do 80 mg/kg t.m. dnevno.
Uobičajene doze u odnosu na uzrast deteta su:
deca do 1 godine: 62,5 mg na 8 sati
deca od 1-4 godine: 125 mg na svakih 8 sati
deca od 5-12 godina: 250 mg na svakih 8 sati.

Napomena: kapi se doziraju graduisanom kapaljkom. (Napunjena kapaljka do oznake 1 sadrži 125 mg, do oznake 3/4 – 93,75 mg i do oznake 1/2 – 62,5 mg amoksicilina).
U renalnoj insuficijenciji potrebno je redukovati doze amoksicilina tako da se kod jako izražene insuficijencije lek daje na 12-16 sati.
Trajanje lečenja je prosečno 5-7 dana, ali može biti i znatno duže u zavisnosti od vrste i težine infekcije koja se leči.

NEŽELJENI EFEKTI
Neželjena dejstva izazvana amoksicilinom obično su alergijskog porekla – egzantem, enantem, makopapularni eritem, eritema multiforme, bulozni pemfigoid. Može se javiti i anafilaktički šok. Alergijske reakcije se češće javljaju kod osoba koje boluju od sezonske kijavice ili astme.
Kod izvesnog broja pacijenata javljaju se blaži poremećaji u gastrointestinalnom sistemu – gađenje, povraćanje, proliv i bolovi u trbuhu. Retko se može javiti pseudomembranozni kolitis izazvan klostridijumom dificile.
Od neželjenih delovanja kod primene amoksicilina sporadično su prijavljeni agranulocitoza, trombocitopenija, neutropenija, tromboflebitis, preudomembranozni kolitis i Reiterov sindrom.

KONTRAINDIKACIJE
Alergija na peniciline.

UPOZORENJE
Pri primeni amoksicilina u bolesnika sa infektivnom mononukleozom i limfatičkom leukemijom, mogu se javiti nealergijski kožni osipi. U bolesnika alergičnih na cefalosporine, amoksicilin treba primenjivati oprezno zbog postojanja delimične unakrsne osetljivosti između penicilina i cefalosporina.

INTERAKCIJE
Probenecid usporava eliminaciju amoksicilina iz organizma.
Aminoglikozidi se delimično inaktivišu u organizmu kada se primenjuju sa penicilinima.

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi od 15 do 30°C, u dobro zatvorenoj tamnoj boci.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
2 godine
Pripremljena suspenzija sirupa i kapi je stabilna na sobnoj temperaturi 7 dana, a u frižideru 14 dana.
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.


--------------------------------------------------------------------------------

  SINACILIN® kapsule 250 mg

GENERIČKO IME
amoksicilin

PAKOVANJE
Kapi 20 ml (100 mg/ml)
- bočica sa suvom supstancom koja sadrži 2 g amoksicilina za pripremu 20 ml suspenzije dodavanjem 13 ml pročišćene vode.

SASTAV
1 ml kapi sadrži:
amoksicilina 100 mg
(u obliku amoksicilin-trihidrata)

DEJSTVO
Amoksicilin je antibiotik širokog antibakterijskog spektra. Deluje na gram-pozitivne i gram-negativne koke i mnoge gram-negativne bacile: alfa- i beta-hemolitički streptokok, uključujući streptokokus fekalis, diplokokus pneumonije, stafilokoke koje ne proizvode beta-laktamazu, listeriju. Efikasan je i protiv hemofilusa, najserije gonoreje, ešerihije koli, proteus mirabilisa (na indol-pozitivni ne deluje), bordatele pertusuis, najserije meningitidis, branhamele kataralis, borelije Burgdorferi, salmonele tifi.
Amoksicilin se skoro potpuno resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Hrana ne utiče na resorpciju. Dobro prodire u telesne kompartmane, osim u CNS. Poluvreme izlučivanja amoksicilina je do 2 sata. Najveći deo unetog leka se nepromenjen izlučuje urinom.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
Osnovne indikacije za primenu amoksicilina su:
- infekcije uha, grla i nosa izazvane streptokokama, pneumokokama, hemofilusom ili stafilokokom koji ne produkuju beta-laktamazu;
- infekcije urinarnog trakta, izazvane ešerihijom, proteus mirabilisom i streptokokus fekalisom;
- infekcije mekih tkiva izazvane streptokokama, osetljivim stafilokokama i ešerihijom;
- infekcije donjih respiratornih puteva izazvane osetljivim sojevima streptokoka, pneumokoka, stafilokoka i hemofilusa;
- gonoreja, izazvana osetljivim sojevima najserije gonoreje;
- infekcije digestivnog trakta (salmonelozne infekcije);
- suzbijanje infekcija kampilobakter pilori;
- gonoreja.
Amoksicilin je svrstan u grupu B prema FDA, što znači da se, ako postoje jasne indikacije, može koristiti i tokom trudnoće i da nije teratogen.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
Amoksicilin se ordinira samo peroralno.
Prosečne terapijske doze amoksicilina za odrasle i decu stariju od 12 godina: 250-500 mg na svakih 8 sati.
Deca mlađa od 12 godina:
25-50 mg/kg t.m. dnevno, podeljeno u tri doze, na svakih 8 sati.
U slučaju potrebe (smanjena osetljivost bakterija, teške infekcije), doze se mogu povećati do 80 mg/kg t.m. dnevno.
Uobičajene doze u odnosu na uzrast deteta su:
deca do 1 godine: 62,5 mg na 8 sati
deca od 1-4 godine: 125 mg na svakih 8 sati
deca od 5-12 godina: 250 mg na svakih 8 sati.

Napomena: kapi se doziraju graduisanom kapaljkom. (Napunjena kapaljka do oznake 1 sadrži 125 mg, do oznake 3/4 – 93,75 mg i do oznake 1/2 – 62,5 mg amoksicilina).
U renalnoj insuficijenciji potrebno je redukovati doze amoksicilina tako da se kod jako izražene insuficijencije lek daje na 12-16 sati.
Trajanje lečenja je prosečno 5-7 dana, ali može biti i znatno duže u zavisnosti od vrste i težine infekcije koja se leči.

NEŽELJENI EFEKTI
Neželjena dejstva izazvana amoksicilinom obično su alergijskog porekla – egzantem, enantem, makopapularni eritem, eritema multiforme, bulozni pemfigoid. Može se javiti i anafilaktički šok. Alergijske reakcije se češće javljaju kod osoba koje boluju od sezonske kijavice ili astme.
Kod izvesnog broja pacijenata javljaju se blaži poremećaji u gastrointestinalnom sistemu – gađenje, povraćanje, proliv i bolovi u trbuhu. Retko se može javiti pseudomembranozni kolitis izazvan klostridijumom dificile.
Od neželjenih delovanja kod primene amoksicilina sporadično su prijavljeni agranulocitoza, trombocitopenija, neutropenija, tromboflebitis, preudomembranozni kolitis i Reiterov sindrom.

KONTRAINDIKACIJE
Alergija na peniciline.

UPOZORENJE
Pri primeni amoksicilina u bolesnika sa infektivnom mononukleozom i limfatičkom leukemijom, mogu se javiti nealergijski kožni osipi. U bolesnika alergičnih na cefalosporine, amoksicilin treba primenjivati oprezno zbog postojanja delimične unakrsne osetljivosti između penicilina i cefalosporina.

INTERAKCIJE
Probenecid usporava eliminaciju amoksicilina iz organizma.
Aminoglikozidi se delimično inaktivišu u organizmu kada se primenjuju sa penicilinima.

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi od 15 do 30°C, u dobro zatvorenoj tamnoj boci.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
2 godine
Pripremljena suspenzija sirupa i kapi je stabilna na sobnoj temperaturi 7 dana, a u frižideru 14 dana.
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.

--------------------------------------------------------------------------------

  SINACILIN® kapsule 500 mg

GENERIČKO IME
amoksicilin

PAKOVANJE
Kapsule 16 x 250 mg

SASTAV
1 kapsula sadrži:
amoksicilina 250 mg
(u obliku amoksicilin-trihidrata)

DEJSTVO
Amoksicilin je antibiotik širokog antibakterijskog spektra. Deluje na gram-pozitivne i gram-negativne koke i mnoge gram-negativne bacile: alfa- i beta-hemolitički streptokok, uključujući streptokokus fekalis, diplokokus pneumonije, stafilokoke koje ne proizvode beta-laktamazu, listeriju. Efikasan je i protiv hemofilusa, najserije gonoreje, ešerihije koli, proteus mirabilisa (na indol-pozitivni ne deluje), bordatele pertusis, najserije meningitidis, branhamele kataralis, borelije Burgdorferi, salmonele tifi.
Amoksicilin se skoro potpuno resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Hrana ne utiče na resorpciju. Dobro prodire u telesne kompartmane, osim u CNS. Poluvreme izlučivanja amoksicilina je do 2 sata. Najveći deo unetog leka se nepromenjen izlučuje urinom.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
Osnovne indikacije za primenu amoksicilina su:
- infekcije uha, grla i nosa izazvane streptokokama, pneumokokama, hemofilusom ili stafilokokom koji ne produkuju beta-laktamazu;
- infekcije urinarnog trakta, izazvane ešerihijom, proteus mirabilisom i streptokokus fekalisom;
- infekcije mekih tkiva izazvane streptokokama, osetljivim stafilokokama i ešerihijom;
- infekcije donjih respiratornih puteva izazvane osetljivim sojevima streptokoka, pneumokoka, stafilokoka i hemofilusa;
- gonoreja, izazvana osetljivim sojevima najserije gonoreje;
- infekcije digestivnog trakta (salmonelozne infekcije);
- suzbijanje infekcija kampilobakter pilori;
- gonoreja.
Amoksicilin je svrstan u grupu B prema FDA, što znači da se, ako postoje jasne indikacije, može koristiti i tokom trudnoće i da nije teratogen.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
Amoksicilin se ordinira samo peroralno.
Prosečne terapijske doze amoksicilina za odrasle i decu stariju od 12 godina: 250-500 mg na svakih 8 sati.
Deca mlađa od 12 godina:
25-50 mg/kg t.m. dnevno, podeljeno u tri doze, na svakih 8 sati.
U slučaju potrebe (smanjena osetljivost bakterija, teške infekcije), doze se mogu povećati do 80 mg/kg t.m. dnevno.
Uobičajene doze u odnosu na uzrast deteta su:
deca do 1 godine: 62,5 mg na 8 sati
deca od 1-4 godine: 125 mg na svakih 8 sati
deca od 5-12 godina: 250 mg na svakih 8 sati.

Napomena: kapi se doziraju graduisanom kapaljkom. (Napunjena kapaljka do oznake 1 sadrži 125 mg, do oznake 3/4 – 93,75 mg i do oznake 1/2 – 62,5 mg amoksicilina).
U renalnoj insuficijenciji potrebno je redukovati doze amoksicilina tako da se kod jako izražene insuficijencije lek daje na 12-16 sati.
Trajanje lečenja je prosečno 5-7 dana, ali može biti i znatno duže u zavisnosti od vrste i težine infekcije koja se leči.

NEŽELJENI EFEKTI
Neželjena dejstva izazvana amoksicilinom obično su alergijskog porekla – egzantem, enantem, makopapularni eritem, eritema multiforme, bulozni pemfigoid. Može se javiti i anafilaktički šok. Alergijske reakcije se češće javljaju kod osoba koje boluju od sezonske kijavice ili astme.
Kod izvesnog broja pacijenata javljaju se blaži poremećaji u gastrointestinalnom sistemu – gađenje, povraćanje, proliv i bolovi u trbuhu. Retko se može javiti pseudomembranozni kolitis izazvan klostridijumom dificile.
Od neželjenih delovanja kod primene amoksicilina sporadično su prijavljeni agranulocitoza, trombocitopenija, neutropenija, tromboflebitis, preudomembranozni kolitis i Reiterov sindrom.

KONTRAINDIKACIJE
Alergija na peniciline.

UPOZORENJE
Pri primeni amoksicilina u bolesnika sa infektivnom mononukleozom i limfatičkom leukemijom, mogu se javiti nealergijski kožni osipi. U bolesnika alergičnih na cefalosporine, amoksicilin treba primenjivati oprezno zbog postojanja delimične unakrsne osetljivosti između penicilina i cefalosporina.

INTERAKCIJE
Probenecid usporava eliminaciju amoksicilina iz organizma.
Aminoglikozidi se delimično inaktivišu u organizmu kada se primenjuju sa penicilinima.

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi od 15 do 30°C.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.

--------------------------------------------------------------------------------

  SINACILIN® sirup 250 mg/5 ml

GENERIČKO IME
amoksicilin

PAKOVANJE
Sirup 100 ml (250 mg/5 ml)
- bočica sa suvom supstancom koja sadrži 5 g amoksicilina za pripremu 100 ml suspenzije dodavanjem 66 ml pročišćene vode.

SASTAV
5 ml sirupa sadrži:
amoksicilina 250mg
(u obliku amoksicilin-trihidrata)

DEJSTVO
Amoksicilin je antibiotik širokog antibakterijskog spektra. Deluje na gram-pozitivne i gram-negativne koke i mnoge gram-negativne bacile: alfa- i beta-hemolitički streptokok, uključujući streptokokus fekalis, diplokokus pneumonije, stafilokoke koje ne proizvode beta-laktamazu, listeriju. Efikasan je i protiv hemofilusa, najserije gonoreje, ešerihije koli, proteus mirabilisa (na indol-pozitivni ne deluje), bordatele pertusuis, najserije meningitidis, branhamele kataralis, borelije Burgdorferi, salmonele tifi.
Amoksicilin se skoro potpuno resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Hrana ne utiče na resorpciju. Dobro prodire u telesne kompartmane, osim u CNS. Poluvreme izlučivanja amoksicilina je do 2 sata. Najveći deo unetog leka se nepromenjen izlučuje urinom.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
Osnovne indikacije za primenu amoksicilina su:
- infekcije uha, grla i nosa izazvane streptokokama, pneumokokama, hemofilusom ili stafilokokom koji ne produkuju beta-laktamazu;
- infekcije urinarnog trakta, izazvane ešerihijom, proteus mirabilisom i streptokokus fekalisom;
- infekcije mekih tkiva izazvane streptokokama, osetljivim stafilokokama i ešerihijom;
- infekcije donjih respiratornih puteva izazvane osetljivim sojevima streptokoka, pneumokoka, stafilokoka i hemofilusa;
- gonoreja, izazvana osetljivim sojevima najserije gonoreje;
- infekcije digestivnog trakta (salmonelozne infekcije);
- suzbijanje infekcija kampilobakter pilori;
- gonoreja.
Amoksicilin je svrstan u grupu B prema FDA, što znači da se, ako postoje jasne indikacije, može koristiti i tokom trudnoće i da nije teratogen.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
Amoksicilin se ordinira samo peroralno.
Prosečne terapijske doze amoksicilina za odrasle i decu stariju od 12 godina: 250-500 mg na svakih 8 sati.
Deca mlađa od 12 godina:
25-50 mg/kg t.m. dnevno, podeljeno u tri doze, na svakih 8 sati.
U slučaju potrebe (smanjena osetljivost bakterija, teške infekcije), doze se mogu povećati do 80 mg/kg t.m. dnevno.
Uobičajene doze u odnosu na uzrast deteta su:
deca do 1 godine: 62,5 mg na 8 sati
deca od 1-4 godine: 125 mg na svakih 8 sati
deca od 5-12 godina: 250 mg na svakih 8 sati.

Napomena: kapi se doziraju graduisanom kapaljkom. (Napunjena kapaljka do oznake 1 sadrži 125 mg, do oznake 3/4 – 93,75 mg i do oznake 1/2 – 62,5 mg amoksicilina).
U renalnoj insuficijenciji potrebno je redukovati doze amoksicilina tako da se kod jako izražene insuficijencije lek daje na 12-16 sati.
Trajanje lečenja je prosečno 5-7 dana, ali može biti i znatno duže u zavisnosti od vrste i težine infekcije koja se leči.

NEŽELJENI EFEKTI
Neželjena dejstva izazvana amoksicilinom obično su alergijskog porekla – egzantem, enantem, makopapularni eritem, eritema multiforme, bulozni pemfigoid. Može se javiti i anafilaktički šok. Alergijske reakcije se češće javljaju kod osoba koje boluju od sezonske kijavice ili astme.
Kod izvesnog broja pacijenata javljaju se blaži poremećaji u gastrointestinalnom sistemu – gađenje, povraćanje, proliv i bolovi u trbuhu. Retko se može javiti pseudomembranozni kolitis izazvan klostridijumom dificile.
Od neželjenih delovanja kod primene amoksicilina sporadično su prijavljeni agranulocitoza, trombocitopenija, neutropenija, tromboflebitis, preudomembranozni kolitis i Reiterov sindrom.

KONTRAINDIKACIJE
Alergija na peniciline.

UPOZORENJE
Pri primeni amoksicilina u bolesnika sa infektivnom mononukleozom i limfatičkom leukemijom, mogu se javiti nealergijski kožni osipi. U bolesnika alergičnih na cefalosporine, amoksicilin treba primenjivati oprezno zbog postojanja delimične unakrsne osetljivosti između penicilina i cefalosporina.

INTERAKCIJE
Probenecid usporava eliminaciju amoksicilina iz organizma.
Aminoglikozidi se delimično inaktivišu u organizmu kada se primenjuju sa penicilinima.

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept.

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi nižoj od 25°C, u dobro zatvorenoj boci na tamnom mestu.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
2 godine
Pripremljena suspenzija sirupa i kapi je stabilna na sobnoj temperaturi 7 dana, a u frižideru 14 dana.
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.

IP sačuvana
social share
Credidi me felem vidisse!!
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Poznata licnost


Siempre contra la corriente ;)

Zodijak Sagittarius
Pol Žena
Poruke 2634
Zastava na izvoristu informacija!
mob
Samsung e730
c) tetraciklini

AMRACIN 100mg

GENERIČKO IME
tetraciklin

PAKOVANJE
Kutija sa 16 kapsula po 500 mg.

SASTAV
1 kapsula sadrži:
tetraciklin-hidrohlorida 500 mg

DEJSTVO
AMRACIN je bakteriostatski antibiotik širokog spektra antibakterijskog dejstva, koji obuhvata: gram-pozitivne, gram-negativne, aerobne i anaerobne bakterije, hlamidije, mikoplazme, rikecije, spirohete, neke protozoe i amebe. Antibakterijsko delovanje AMRACINA zasniva se na inhibiciji sinteze proteina u bakterijskoj ćeliji.
Posle oralne primene 70-80% leka se apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta, dok se maksimalna koncentracija u krvi postiže nakon 2-4 sata. AMRACIN dobro prodire u tkiva i telesne tečnosti. Iz organizma se izlučuje pretežno urinom, a manjim delom stolicom.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
Infekcije koje izazivaju sledeći mikroorganizmi:
- hlamidije: infekcije urogenitalnog i respiratornog trakta, limfogranuloma venerum, trahom, inkluzioni konjuktivitis;
- mikoplazme: respiratorne i urogenitalne infekcije;
- rikecije: pegavi tifus, Q groznica;
- spirohete: Lajmska bolest, povratna groznica, leptospiroza i sifilis (u pacijenata alergičnih na penicilin);
- gram pozitivne i gram negativne bakterije: infekcije respiratornog, urogenitalnog i gastrointestinalnog trakta, kolera, destruktivni periodontitis, akne vulgaris, antraks, tularemija, bruceloza (u kombinaciji sa rifampicinom).

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
Uobičajena dnevna doza iznosi 1-2 g, podeljena u tri do četiri jednake doze. Lek treba uzeti jedan sat pre, ili dva sata posle jela.
Nekomplikovane uretralne, endocervikalne i rektalne infekcije izazvane hlamidijom: 500 mg 4 puta dnevno, najkraće sedam dana.
Gonoreja: početna doza je 1,5 g, nastavlja se dozom od 0,5 g na svakih 6 sati sledeća 4 dana do ukupne doze od 9 g.
Sifilis: ukupna doza je 30-40 g, u podeljenim dozama tokom 10-15 dana.

NEŽELJENI EFEKTI
Najčešći neželjeni efekti su gastrointestinalne tegobe: nelagodnost i bol u epigastrijumu, mučnina, povraćanje, dijareja.
Primena tetraciklina kod nekih pacijenata može dovesti do oštećenja jetre.
Tetraciklini se u fazi razvoja selektivno nakupljaju u kostima i zubima i dovode do reverzibilnog zastoja rasta kostiju, do prebojenosti zuba i do displazije gleđi.
Mogu se javiti i alergijske reakcije najčešće u vidu kožnih promena, a izuzetno retko angioedem i anafilaksa.
U toku lečenja tetraciklinima može doći do oralne, vaginalne, gastrointestinalne i sistemske superinfekcije rezistentnim sojevima bakterija i gljivica, a u najtežim slučajevima može se razviti pseudomembranozni enterokolitis.

KONTRAINDIKACIJE
Preosetljivost na tetracikline, trudnoća, dojenje, deca mlađa od 8 godina, teža insuficijencija jetre.

INTERAKCIJE
Hrana, mleko i mlečni proizvodi, sukralfat, antacidi i preparati gvožđa smanjuju apsorpciju leka.
Istovremena primena tetraciklina i diuretika može da dovede do pojave azotemije, tako da ovu kombinaciju treba izbeći kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom.
U bolesnika lečenih insulinom, tetraciklin može izazvati hipoglikemiju.
Etanol smanjuje nivo tetraciklina u krvi.
Tetraciklin, kao bakteriostatik, ne bi smeo da se koristi sa baktericidnim lekovima jer sprečava njihovo delovanje.

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi od 15-30°C, zaštićeno od svetlosti.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju

______________________________ _________________________

DOVICIN® kapsule 100 mg

GENERIČKO IME
doksiciklin

PAKOVANJE
5 kapsula po 100 mg

SASTAV
1 kapsula sadrži:
doksiciklina 100 mg

DEJSTVO
Dovicin je antibiotik sa širokim spektrom dejstva iz grupe tetraciklina. Deluje bakteriostatski putem inhibicije sinteze proteina na gram pozitivne i gram negativne bakterije, spirohete, mikoplazme, nokardije, koksijele, rikecije i hlamidije.
Posle oralne primene doksiciklin se skoro potpuno resorbuje (90-95%). Maksimalne koncentracije u krvi postiže za 1-2 časa. Poluživot doksiciklina u plazmi iznosi 14,5 do 24 časa. Doksiciklin se vezuje za proteine plazme (82-93%). Dobro prodire u tkiva, telesne tečnosti i eksudate, izuzev u CNS. Trajno se deponuje u koštanom tkivu i zubima u fazi rasta.
Doksiciklin se samo delimično (30-50%) metaboliše u jetri. Eliminiše se putem bubrega i delimično putem žuči i fecesa. Izlučuje se i u majčinom mleku i postiže 30-40% od nivoa u serumu.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
- Infekcije hlamidijama,
- rikecioze,
- bruceloze,
- infekcije spirohetama (Lajmska bolest, leptospiroza, kolera),
- gonoreja,
- otorinolaringološke i bronhopulmonalne infekcije izazvane Hemofilusom influence, naročito akutne egzacerbacije hroničnih bronhitisa.
- Kod sifilisa tetraciklini su indikovani samo kod osoba alergičnih na beta-laktamske antibiotike.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
Dovicin treba primenjivati u dnevnoj dozi od 200 mg (dve kapsule odjednom) kod odraslih osoba težih od 60 kg. Kod odraslih osoba sa telesnom težinom manjom od 60 kg prvog dana se daju odjednom dve kapsule, a posle toga po jedna kapsula dnevno.
Deca starija od 8 godina (ispod 45 kg telesne težine): 2-2,5 mg/kg u toku 24 časa, podeljeno u dve doze. Kod teških infekcija može se dati i do 4,4 mg/kg/dan.
Dužina terapija zavisi od indikacije i kliničke slike, uopšteno treba da se nastavi još dva dana posle nestanka simptoma. Doziranje u specijalnim slučajevima:
Akutna gonoreja:
Muškarci - 300 mg (3 kapsule) prvog dana (2 kapsule ujutru i 1 kapsula uveče), a zatim po 200 mg (2 kapsule odjednom) na dan, tokom 2-4 dana, ili jedna doza od 500 mg (5 kapsula), ili 2 doze po 300 mg (2x po 3 kapsule) u razmaku od 1 časa.
Žene - 200 mg na dan.
Primarni i sekundarni sifilis: po 100 mg na dan tokom najmanje 10 dana.
Uretritis nekomplikovan, endocervitis, rektitis izazvani hlamidijom trahomatis: 200 mg na dan tokom najmanje 10 dana.

NEŽELJENI EFEKTI
Dovicin ima neželjene efekte slične drugim tetraciklinima.
Gastrointestinalni trakt: bol, muka, povraćanje i dijareja, kao posledice iritantnog dejstva DOVICINA. Stomatitis, faringitis, nadražajni ezofagitis i ezofagijalne ulceracije koje se manifestuju retrosternalnim bolom i pečenjem. Ovi poremećaji se leče antacidima.
Koža: fototoksične reakcije. Alergijske reakcije: najčešće u vidu blagih promena na koži.
Superinfekcije: posledica razmnožavaja bakterija ili gljivica rezistentnih na ovaj lek.
Kostno tkivo i zubi: trajno se deponuje u kostnom tkivu koje se nalazi u fazi rasta ili reparacije. U fazi razvoja zuba takođe se taloži u zubima koji dobijaju žućkasto-braon boju. To deponovanje dovodi do oštećenja gleđi i hipoplazije kostnog tkiva što ubrzava nastanak karijesa.
Krv: anemija, trombocitopenija, neutroenija i eozinofilija.
Povećanje intrakranijalnog pritiska: naropčito kod dece, i to 12 časova do 4 dana posle početka terapije. Simptomi se gube po prestanku terapije. U cerebrospinalnoj tečnosti nema promene.

KONTRAINDIKACIJE
Alergija na tetracikline, trudnoća, laktacija, deca do 8 godina, insuficijencija jetre, preparat sa proteklim rokom trajanja.

UPOZORENJE
Za vreme terapije izbegavati izlaganje jakom suncu ili veštačkim UV zracima, zbog moguće fotosenzibilizacije.

INTERAKCIJE
Istovremena primena tetraciklina i antacida koji sadrže aluminijum, kalcijum ili magnezijum, ili preparata koji sadrže gvoždje, dovodi do smanjene resorpcije tetraciklina. Da bi se smanjila mogućnost ove interakcije, DOVICIN treba davati najmanje 2-3 časa posle unošenja antacida.
Barbiturati, karbamazepin i fenitoin ubzavaju matabolizam doksiciklina i skraćuju njegov poluživot u plazmi. Istovremena primena tetraciklina i antikoagulanasa pojačava dejstvo antikoagulantnih lekova. Metoksifluran je kod pacijenata, koji su predhodno lečeni tetraciklinima, delovao nefrotoksično sa letalnim ishodom. Primena doksiciklina i hepatotoksičnih lekova dovodi do potenciranja hepatotoksičnosti.
Tetraciklini pojačavaju dejstvo kurarizantnih sredstava.
Pošto bakteriostatski lekovi mogu da utiču na baktericidno dejstvo penicilina, treba izbegavati istovremenu primenu tetraciklina i penicilina.

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi od 15 do 30°C, zaštićeno od svetlosti i vlage.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.


IP sačuvana
social share
Credidi me felem vidisse!!
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Poznata licnost


Siempre contra la corriente ;)

Zodijak Sagittarius
Pol Žena
Poruke 2634
Zastava na izvoristu informacija!
mob
Samsung e730
ALFACET® kapsule 250 mg

GENERIČKO IME
cefaklor

PAKOVANJE
kapsule 16 x 250 mg

SASTAV
1 kapsula sadrži:
cefaklora 250 mg
(u obliku cefaklor monohidrata)

DEJSTVO
Cefaklor je polusintetski, acidostabilan cefalosporin druge generacije, za peroralnu primenu. Deluje baktericidno, inhibišući sintezu zida bakterijske ćelije. Na cefaklor su osetljivi sledeći mikroorganizmi: aerobne bakterije: Staphylococcus aureus, Staphylococcus epidermidis, Streptococcus pyogenes, (grupa A beta-hemolitički), Streptococcus pneumoniae, Moraxella (Branhamella) catarrhalis, Citrobacter diversus, Escherichia coli, Klebsiella pneumoniae, Proteus mirabilis, Haemophilus influenzae, Neisseria gonorrhoeae; anaerobne bakterije: Bacteroides melaninogenicus, Bacteroides sp. (osim B. fragilis ), Peptococcus sp., Peptostreptococcus sp., Propionibacterium sp.
Cefaklor se dobro resorbuje posle peroralne primene. Maksimalne koncentracije u plazmi se postižu za 45-60 minuta, i iznose 7 µg/ml posle doze od 250 mg i 13 µg/ml posle doze od 500 mg. Cefaklor se dobro raspoređuje u tkivima i organima, osim u CNS-u, gde su njegove koncentracije niske. Poluvreme izlučivanja je oko 0,7 sati. Izlučuje se nepromenjen, mokraćom, najveća količina leka, 60-85%, izlučuje se tokom 8 sati.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
ALFACET je efikasan lek u suzbijanju infekcija van CNS-a koje su izazvane osetljivim mikroorganizmima. Koristi se u lečenju blagih i umereno teških infekcija različitih lokalizacija, koje su izazvane mikroorganizmima osetljivim na cefaklor:
- otitis media izazvan streptokokusom pneumonije, streptokokusom piogenes, (grupa A beta-hemolitički streptokok), hemofilusom influence, stafilokokama,
- infekcije gornjih respiratornih puteva, tonzilitis, faringitis, izazvane streptokokusom piogenes (grupa A beta-hemolitičkih streptokoka),
- infekcije donjih respiratornih puteva, uključujući pneumoniju, izazvane streptokokusom pneumonije, piogenesom, hemofilusom influence,
- infekcije urinarnog trakta, uključujući cistitis i pijelonefritis, izazvane ešerihijom koli, proteusom mirabilis, sojevima klebsiele i koagulaza- negativnim stafilokokama,
- infekcije kože i mekih tkiva izazvane stafilokokus aureusom, beta- hemolitičkim streptokokama.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
Odrasli: uobičajena doza 250-500 mg svakih 6 sati. Po potrebi, doza se može povećati do 4 g/dan. Kod urinarnih infekcija, pojedinačna doza se može uzeti na 8 sati.
Deca: uobičajena dnevna doza je 20 mg/kg, podeljena u 4 pojedinačne doze. Kada su u pitanju teže infekcije, preporučuje se doza od 40 mg/kg/dan.
Maksimalna dnevna doza iznosi 1 g.

NEŽELJENI EFEKTI
Cefaklor se dobro podnosi. Neželjena dejstva se retko javljaju i obično su blaga. Mogu se javiti alergijske reakcije (raš, pruritus, čak i anafilaktički šok) i blage gastrointestinalne smetnje (mučnina, povraćanje, dijareja), koje su obično blage. U retkim slučajevima može da se razvije pseudomembranozni kolitis. U pojedinačnim slučajevima može doći do lakog porasta serumskih transaminaza, reverzibilne neutropenije i leukopenije.

KONTRAINDIKACIJE
Alergija na cefalosporine.

UPOZORENJE
Cefaklor treba oprezno primenjivati kod pacijenata osetljivih na penicilin, zbog moguće ukrštene preosetljivosti između penicilina i cefalosporina. Kod nekih pacijenata lečenih cefaklorom, može se javiti pozitivan Coombs-ov test. Moguća je i lažno pozitivna reakcija na glukozu u urinu.

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept.

NAČIN ČUVANJA
Kapsule čuvati na temperaturi do 25°C, zaštićeno od svetlosti i vlage.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.

______________________________ ______________________________ ____

ALFACET® sirup 125 mg/5 ml

GENERIČKO IME
cefaklor

PAKOVANJE
sirup 60 ml (125 mg/5 ml)

SASTAV
5 ml suspenzije sadrži:
cefaklor 125 mg
(u obliku cefaklor monohidrata)

DEJSTVO
Cefaklor je polusintetski, acidostabilan cefalosporin druge generacije, za peroralnu primenu. Deluje baktericidno, inhibišući sintezu zida bakterijske ćelije. Na cefaklor su osetljivi sledeći mikroorganizmi: aerobne bakterije: Staphylococcus aureus, Staphylococcus epidermidis, Streptococcus pyogenes, (grupa A beta-hemolitički), Streptococcus pneumoniae, Moraxella (Branhamella) catarrhalis, Citrobacter diversus, Escherichia coli, Klebsiella pneumoniae, Proteus mirabilis, Haemophilus influenzae, Neisseria gonorrhoeae; anaerobne bakterije: Bacteroides melaninogenicus, Bacteroides sp. (osim B. fragilis), Peptococcus sp., Peptostreptococcus sp., Propionibacterium sp.
Cefaklor se dobro resorbuje posle peroralne primene. Maksimalne koncentracije u plazmi se postižu za 45-60 minuta i iznose 7µg /ml posle doze od 250 mg i 13 µg/ml posle doze od 500 mg. Cefaklor se dobro raspoređuje u tkivima i organima, osim u CNS-u, gde su njegove koncentracije niske. Poluvreme izlučivanja je oko 0,7 sati. Izlučuje se nepromenjen, mokraćom, najveća količina leka, 60-85%, izlučuje se tokom 8 sati.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
ALFACET je efikasan lek u suzbijanju infekcija van CNS-a koje su izazvane osetljivim mikroorganizmima. Koristi se u lečenju blagih i umereno teških infekcija različitih lokalizacija, koje su izazvane mikroorganizmima osetljivim na cefaklor:
- otitis media izazvan streptokokusom pneumonije, streptokokusom piogenes, (grupa A beta-hemolitički streptokok), hemofilusom influence, stafilokokama,
- infekcije gornjih respiratornih puteva, tonzilitis, faringitis, izazvane streptokokusom piogenes (grupa A beta-hemolitičkih streptokoka),
- infekcije donjih respiratornih puteva, uključujući pneumoniju, izazvane streptokokusom pneumonije, piogenesom, hemofilusom influence,
- infekcije urinarnog trakta, uključujući cistitis i pijelonefritis, izazvane ešerihijom koli, proteus mirabilisom, sojevima klebsiele i koagulaza- negativnim stafilokokama,
- infekcije kože i mekih tkiva izazvane stafilokokus aureusom, beta- hemolitičkim streptokokama.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
Odrasli: uobičajena doza 250-500 mg svakih 6 sati. Po potrebi, doza se može povećati do 4 g/dan. Kod urinarnih infekcija, pojedinačna doza se može uzeti na 8 sati.
Deca: uobičajena dnevna doza je 20 mg/kg, podeljena u 4 pojedinačne doze. Kada su u pitanju teže infekcije, preporučuje se doza od 40 mg/kg/dan.
Maksimalna dnevna doza iznosi 1 g.

NEŽELJENI EFEKTI
Cefaklor se dobro podnosi. Neželjena dejstva se retko javljaju i obično su blaga. Mogu se javiti alergijske reakcije (raš, pruritus, čak i anafilaktički šok) i blage gastrointestinalne smetnje (mučnina, povraćanje, dijareja), koje su obično blage. U retkim slučajevima može da se razvije pseudomembranozni kolitis. U pojedinačnim slučajevima može doći do lakog porasta serumskih transaminaza, reverzibilne neutropenije i leukopenije.

KONTRAINDIKACIJE
Alergija na cefalosporine.

UPOZORENJE
Cefaklor treba oprezno primenjivati kod pacijenata osetljivih na penicilin, zbog moguće ukrštene preosetljivosti između penicilina i cefalosporina. Kod nekih pacijenata lečenih cefaklorom, može se javiti pozitivan Coombs-ov test. Moguća je i lažno pozitivna reakcija na glukozu u urinu.

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept.

NAČIN ČUVANJA
Sirup: čuvati na temperaturi do 25°C, zaštićeno od svetlosti.
Način čuvanja pripremljene suspenzije: suspenzija je stabilna na sobnoj temperaturi 7 dana, a u frižideru 14 dana (2-8°C).
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
2 godine.
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.

______________________________ ______________________________

GALADROX® kapsule 500 mg

GENERIČKO IME
cefadroksil

PAKOVANJE
12 kapsula od 500 mg

SASTAV
1 kapsula sadrži:
cefadroksila 500 mg
(u obliku cefadroksil monohidrata)

DEJSTVO
Cefadroksil je antibiotik iz grupe cefalosporina koji deluje baktericidno. Ovaj efekat postiže inhibirajući enzime koji učestvuju u sintezi ćelijskog zida bakterije.
Efikasan je u lečenju infekcija izazvanih sledećim mikroorganizmima: beta-hemolitički streptokokus, Streptococcus pneumoniae, stafilokokusi (koagulaza-pozitivni, koagulaza-negativni, sojevi koji produkuju penicilinazu), Escherichia coli, Proteus mirabilis, Klebsiella sp., Moraxella (Branhamella) catarrhalis, Bacteroides sp. (izuzev Bacteroides fragilis), neki podtipovi osetljivih gram-negativnih mikroorganizama (Haemophilus influenzae, Salmonella, Shigella).
Cefadroksil ne deluje kada su uzročnici infekcije sledeći mikroorganizmi:
enterokokusi (Enterococcus faecalis, Enterococcus faecium), Enterobacter (većina sojeva), Morganella morganii, Proteus vulgaris, Pseudomonas sojevi, Acinetobacter calcoaceticus.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
GALADROX je indikovan u terapiji infekcija čiji su uzročnici osetljivi na dejstvo cefadroksila:
– infekcije gornjeg i donjeg dela respiratornog trakta,
– infekcije kože i mekih tkiva,
– infekcije genitourinarnog trakta,
– druge infekcije: osteomijelitis i septički artritis.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
GALADROX se primenjuje 1 ili 2 puta dnevno, što zavisi od vrste i težine infekcije. Terapija se sprovodi do iščezavanja simptoma, a potom još 48 h, odnosno 72 h. Infekcije izazvane beta-hemolitičkim streptokokusom moraju se lečiti najmanje 10 dana. teške infekcije (osteomijelitis) zahtevaju terapiju od najmanje 4-6 nedelja. Lek se, uz jednaku terapijsku efikasnost, može uzimati pre, tokom ili posle obroka.
Doza za odrasle i decu stariju od 12 godina (telesna masa veća od 40 kg)
Nekomplikovane infekcije donjeg dela urinarnog trakta: dnevna doza iznosi 1-2 g.
– kapsule od 500 mg (2 x 1 do 2 kapsule ili 1 x 2 do 4 kapsule
Ostale infekcije urinarnog trakta: dnevna doza iznosi 2 g.
– kapsule od 500 mg (2 x 2 kapsule)
Infekcije kože i mekih tkiva: dnevna doza je 1 g.
– kapsule od 500 mg (1 x 2 kapsule ili 2 x 1 kapsula)
Faringitis i tonzilitis: dnevna doza je 1 g.
– kapsule od 500 mg (1 x 2 kapsule ili 2 x 1 kapsula)
Infekcije gornjeg i donjeg dela respiratornog trakta (blage): dnevna doza je 1 g.
– kapsule od 500 mg (2 x 1 kapsula)
Infekcije gornjeg i donjeg dela respiratornog trakta (umerene i teške): dnevna doza je 1-2 g.
– kapsule od 500 mg (2 x 1 do 2 kapsule)
Osteomijelitis i septički artritis: dnevna doza je 2 g.
– kapsule od 500 mg (2 x 2 kapsule)
Doze za decu mlađu od 12 godina (telesna masa manja od 40 kg)
Uobičajena doza za decu je 25 do 50 mg/kg dnevno (kod osteomijelitisa i septičkog artritisa 50 mg/kg dnevno). Primenjuje se u jednakim dozama, 2 puta dnevno. Kod faringitisa, tonzilitisa ili impetiga lek se daje jednokratno.
Telesna masa manja od 5 kg:
– oralna suspenzija 250 mg/5 ml - 2 x 1/4 do 1/2 kafene kašike.
Telesna masa od 5 do 10 kg:
– oralna suspenzija 250 mg/5 ml - 1 x 1 kafena kašika*
Telesna masa od 10 do 20 kg:
– oralna suspenzija 250 mg/5 ml - 2 x 1 kafena kašika
– kapsule od 500 mg - 1 x 1 kapsula*
Telesna masa 20 do 40 kg:
– oralna suspenzija 250 mg/5 ml - 2 x 2 kafene kašike
– kapsule od 500 mg (2 x 1 kapsula) ili (1 x 2 kapsule)*

NEŽELJENI EFEKTI
Kao i kod drugih lekova iz grupe cefalosporina, može se javiti reakcija preosetljivosti. Ona se obično manifestuje alergijskim reakcijama, koje uključuju groznicu, svrab, sitnu kožnu ospu, urtikariju i angioedem. Ove manifestacije se obično povlače posle prekida uzimanja leka. Veoma retko registrovane su promene tipa multiformnog eritema ili Stevens-Johnsonovog sindroma, kao i anafilaktičke reakcije.
Najčešće neželjene manifestacije vezane su za gastrointestinalni trakt (muka, povraćanje, dispepsija, retke stolice). U retkim slučajevima registruju se i simptomi pseudomembranoznog kolitisa.
Od ostalih neželjenih efekata retko se javljaju genitalni svrab, genitalna kandidijaza, vaginitis, artralgije, blaga prolazna neutropenija i porast aktivnosti serumskih transaminaza. Veoma retko sreću se trombocitopenija i agranulocitoza.

KONTRAINDIKACIJE
CEFADROXIL je kontraindikovan u osoba preosetljivih na cefalosporine.

UPOZORENJE
Pre počinjanja terapije treba isključiti preosetljivost na cefalosporine ili peniciline (zbog unakrsne preosetljivosti, posebno u odnosu na beta-laktamske antibiotike). Pojava ozbiljne reakcije preosetljivosti zahteva prekid terapije i preduzimanje hitnih medicinskih mera.
Ukoliko se javi dijareja treba ustanoviti da li je posledica razvoja pseudomembranoznog kolitisa. Pozitivna dijagnoza uključuje preduzimanje neophodnih terapijskih mera.
Cefadroksil treba primenjivati oprezno u bolesnika sa oštećenom funkcijom bubrega (klirens kreatinina <50 ml/min). Pored prilagođavanja doza, potrebno je pre, ali i tokom terapije, laboratorijski kontrolisati funkciju bubrega.
Produžena terapija cefadroksilom može dovesti do pojačanog razvoja drugih, na ovaj lek neosetljivih, patogenih mikroorganizama.
Cefadroksil treba oprezno primenjivati u bolesnika koji u ličnoj anamnezi imaju gastrointestinalna oboljenja, posebno kolitis.
Iako nema relevantnih podataka o štetnosti leka u trudnoći ili kod dojilja, u ovim periodima cefadroksil treba primenjivati samo ako je neophodan.

INTERAKCIJE
Nisu utvrđene značajne interakcije sa drugim lekovima ili hranom. Cefadroksil može dati lažno-pozitivne rezultate određenih laboratorijskih analiza: Coombsovog testa, glukoze u urinu, proteina u urinu i 17-ketosteroida u urinu.

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept.

NAČIN ČUVANJA
Kapsule, prašak za oralnu suspenziju: čuvati na temperaturi od 15 do 30°C, zaštićeno od vlage.
Pripremljena suspenzija je stabilna 7 dana na sobnoj temperaturi ili 14 dana u frižideru.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
3 godine
Lek se ne sme upotrebljavati posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.

______________________________ ______________________________

LONGACEPH® injekcije 1 g (10x1g)

GENERIČKO IME
ceftriakson

PAKOVANJE
10 bočica po1 g

SASTAV
1 bočica sadrži:
ceftriaksona 1 g
(u obliku ceftriakson-dinatrijum trisekvihidrata)

DEJSTVO
LONGACEPH je cefalosporin III generacije, za parenteralnu primenu, ima proširen spektar dejstva i snažnije dejstvo na gram-negativne bakterije, uključujuci i Enterobacteriae, Hemophilus influenzae, Moraxella (Branhamella) catarrhalis i Neisseria spp. Njegovo dejstvo na Pseudomonas aeruginosa je umereno. Indikacijsko područje ceftriaksona je slično indikacijskom području cefotaksima.
Ceftriakson ima relativno dugo t1/2 (6-9 sati). Primenjuje se jednom dnevno, čak i kod infekcija opasnih po život (npr. meningitis). Prodire u centralni nervni sistem (CNS).
Neželjeni efekti ceftriaksona su slični neželjenim efektima ostalih cefalosporina, uključujući i reakcije preosetljivosti. Međutim, on ne poseduje N-metiltiotetrazolni bočni lanac (npr. cefamandol, moksalaktam i dr.), koji je povezan sa tendencijom ka krvarenjima. Izlučuje se uglavnom putem bubrega. Njegovo izlučivanje putem žuči ponekad dovodi do reverzibilne bilijarne pseudolitijaze, a i do promene crevne flore. Zbog svog velikog vezivanja za proteinsku frakciju plazme, ceftriakson može ukloniti bilirubin sa albumina i pojačati hiperbilirubinemiju. Zbog toga ga ne treba davati novorođenčadi sa ikterusom.
Spektar dejstva LONGACEPHA
Gram-negativni aerobi:
Acinetobacter calcoaceticus, Enterobacter aerogenes, Enterobacter cloacae, Escherichia coli, Haemophilus influenzae (uključujući i sojeve rezistentne prema ampicilinu i one koji stvaraju beta-laktamazu), Haemophilus parainfluenzae, Klebsiellla oxytoca, Klebsiella pneumoniae, Moraxella catarrhalis (uključujući sojeve koji stvaraju beta-laktamazu), Moraxella morganii, Neisseria gonorrhoeae (uključujući sojeve koji stvaraju i ne stvaraju penicilinazu), Neisseria meningitidis, Proteus mirabilis, Proteus vulgaris, Serratia marcescens.
Mnogi sojevi Pseudomonas aeruginosa.
Napomena: mnogi sojevi navedenih mikroorganizama, koji su istovremeno rezistentni prema penicilinu, cefalosporinima i aminoglikozidima, osetljivi su prema ceftriaksonu!
Gram-pozitivni aerobi:
Staphylococcus aureus (uključujući i sojeve koji stvaraju penicilinazu), Staphylococcus epidermidis, Streptococcus pneumoniae, Streptococcus pyogenes i streptokoke viridans grupe.
Napomena: meticilin-rezistentni sojevi stafilokoka su rezistentni i prema cefalosporinima, uključujući i ceftriakson! Mnogi sojevi streptokoka grupe D i enterokoka (npr. Enterococcus, tj. Streptococcus faecalis) su rezistentni.
Anaerobi:
Bacteroides fragilis, Clostridium spp. (najveći broj sojeva C.difficile je rezistentno), Peptostreptococcus spp. U koncentracijama od 8 mg/l, ili čak nižim, ceftriakson ispoljava baktericidno dejstvo prema osetljivim mikroorganizmima; rezistentni mikroorganizmi preživljavaju i koncentracije od 64 mg/l.
Na ceftriakson je osetljiv veliki broj mikroorganizama.
Izvanredno osetljivi mikroorganizmi su:
Haemophilus influenzae, Neisseria meningitidis, Neisseria gonorrhoeae i Proteus mirabilis.
Visokoosetljivi su:
E.coli, Salmonela spp., Klebsiella spp. (uključujući i K.pneumoniae), Proteus mirabilis, indol-pozitivni sojevi proteusa (Proteus vulgaris, morganii, itd.), Streptococcus pneumoniae, Streptococcus viridans.
Umereno osetljivi mikroorganizmi su:
Bacteroides spp. (uključujući i B. fragilis), Clostridium spp. (uključujući i C. perfrigens, ali ne i C.difficile), Staphylococcus aureus, Serratia spp. (uključujući i S.marcescens), Providencia spp., Pseudomonas aeruginosa, L. monocytogenes i Chlamydia trachomatis.
Malo osetljivi ili rezistentni mikroorganizmi su:
Pseudomonas spp. (izuzev P. aeruginosa), Streptococcus faecalis, Mycoplazma hominis i patogene gljivice.
U in vitro uslovima, ceftriakson deluje baktericidno i na sledeće mikroorganizme, iako je klinički značaj tog dejstva nepotvrđen.
Gram-negativni aerobi:
Citrobacter diversus, Citrobacter freundii, Providencia spp. (uključujući i P. rettgeri), Salmonella spp. (uključujući i S. typhi), Shigella spp.
Gram-pozitivni aerobi:
Streptococcus aglactiae.
Anaerobi:
Bacteroides bivius, Bacteroides melaninogenicus.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
Infekcije izazvane osetljivim mikroorganizmima
– Infekcije donjeg dela respiratornog trakta i pneumonije Izazivači: Streptococcus pneumoniae, Staphylococcus aureus, Haemophilus influenzae, Haemophilus parainfluenzae, Klebsiella pneumoniae, Escherichia coli, Enterobacter aerogenes, Proteus mirabilis, Serratia marcescens.
– Akutni bakterijski otitis media
Izazivači: Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae (uključujući i sojeve koji stvaraju beta-laktamazu), Moraxella catarrhalis (uključujući i sojeve koji stvaraju beta-laktamazu).
– Infekcije kože i mekih tkiva
Izazivači: Staphylococcus aureus, Staphylococcus epidermidis, Streptococcus pyogenes, streptokoke viridans grupe, Escherichia coli, Enterobacter cloacae, Klebsiella oxytoca, Klebsiella pneumoniae, Proteus mirabilis, Morganella morganii, Pseudomonas aeruginosa, Serratia marcescens, Acinetobacter calcoaceticus, Bacteroides fragilis, Peptostreptococcus spp.
– Infekcije urinarnog trakta (komplikovane i nekomplikovane)
Izazivači: Escherichia coli, Proteus mirabilis, Proteus vulgaris, Morganella morganii, Klebsiella pneumoniae.
– Nekomplikovana gonoreja
Cervikalna, uretralna i rektalna gonoreja čiji je izazivač Neisseria gonorrhoeae (sojevi koji stvaraju i ne stvaraju penicilinazu), kao i faringealna gonoreja izazvana sojevima koji ne stvaraju penicilinazu.
– Zapaljenska bolest karlice
Izazivač: Neisseria gonorrhoeae.
–Septikemija
Izazivači: Staphylococcus aureus, Streptococcus pneumoniae, Escherichia coli, Haemophilus influenzae, Klebsiella pneumoniae.
– Infekcije kostiju i zglobova
Izazivači: Staphylococcus aureus, Streptococcus pneumoniae, Escherichia coli, Proteus mirabilis, Klebsiella pneumoniae, Enterobacter spp.
– Intraabdominalne infekcije
Izazivači: Escherichia coli, Klebsiella pneumoniae, Bacteroides fragilis, Peptostreptococcus spp., Clostridium spp. (iako je najveći broj sojeva C. difficile rezistentno).
– Meningitis
Izazivači: Haemophilus influenzae, Neisseria meningitidis, Streptococcus pneumoniae. Ceftriakson je takođe efikasan i za lečenje meningitisa izazvanog drugim izazivačima (npr. Staphylococcus epidermidis i Escherichia coli).
– Hirurška profilaksa

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
Standardno doziranje
Odrasli i deca od 12 godina:
Uobičajena doza je 1-2 g, jednom dnevno (svakih 24 sata). U slučaju teških infekcija ili infekcija izazvanih umereno osetljivim mikroorganizmima, doza može biti povećana do 4 g, a primenjuje se jednom dnevno.
Novorođenče, odojče i dete do 12 godina:
novorođenče (do 14 dana): 20-50 mg/kg, jednom dnevno. Maksimalna dnevna doza je 50 mg/kg. Nema razlike u doziranju između nedonesenog i donesenog deteta;
odojče i dete (od 15 dana do 12 godina): 20-80 mg/kg, jednom dnevno. Za decu sa većom t.m. od 50 kg, primenjuje se uobičajena doza za odrasle. I.v. doze = 50 mg/kg, treba primeniti u obliku infuzije koja traje najmanje 30 min.
Stare osobe: nema modifikacije doze.
Trajanje terapije
Trajanje terapije zavisi od toka bolesti. Kao i u slučaju primene drugih antibiotika, lečenje LONGACEPHOM treba da traje minimalno još 48-72 sata posle postizanja afebrilnosti ili dokaza o bakterijskoj eradikaciji.
Kombinovana terapija
Pokazan je sinergizam izmedu ceftriaksona i aminoglikozida u eksperimentalnim uslovima. Iako se pojačanje dejstva ne može sa sigurnošću predvideti, o kombinovanoj terapiji treba razmišljati u teškim infekcijama opasnim po život, izazvanim, npr., P.aeruginosa. Zbog fizičke inkompatibilnosti, dva leka se moraju aplikovati odvojeno.
Specijalne preporuke za doziranje
Meningitis: kod bakterijskog meningitisa odojčeta i deteta, lečenje započinje dozom od 100 mg/kg (maksimalna doza je 4 g), jednom dnevno.Čim se identifikuje uzročnik infekcije i utvrdi njegova osetljivost, doza se može smanjiti. Lečenje traje 4 dana (N. meningitidis), 6 dana (H. influenzae) ili 7 dana (S. pneumoniae).
Lajmska bolest (Lyme borreliosis): 50 mg/kg do maksimalno 2 g kod dece i odraslih, jednom dnevno, 14 dana.
Gonoreja (sojevi koji ne stvaraju i sojevi koji stvaraju penicilinazu): jedna i.m. injekcija od 250 mg.
Hirurška profilaksa: pojedinačna doza od 1-2 g, zavisno od rizika za nastanak infekcije, 30-90 min. pre zahvata. U profilaksi kolorektalnih operacija, primenjuje se ceftriakson samostalno ili u kombinaciji sa 5-nitroimidazolima (npr. ornidazol) i tada je aplikacija odvojena.
Insuficijencija bubrega i jetre: kod bolesnika sa insuficijencijom bubrega, nema potrebe za redukovanjem doze ako je funkcija jetre intaktna. Samo u slučajevima preterminalne insuficijencije bubrega (klirens kreatinina <10 ml/min.), maksimalna doza ceftriaksona je 2 g. Kod bolesnika sa insuficijencijom jetre, nema potrebe za modifikacijom doze ako je funkcija bubrega zadovoljavajuća. Samo u slučaju istovremene insuficijencije bubrega i jetre, mora se određivati koncentracija leka u plazmi. Kod bolesnika na dijalizi, nije neophodno dodatno doziranje posle dijalize. Ipak, moraju se određivati koncentracije leka u plazmi da bi se utvrdila neophodnost prilagođavanja doze, jer je kod bolesnika na dijalizi eliminacija leka promenjena.
Način primene
Rastvarači
Za i.v. primenu rastvarač je sterilna voda za injekcije (5 ml i 10 ml).
Za i.m. primenu rastvarač je lidokain hlorid 1% (2 ml i 3,5 ml): 1 ml rastvora sadrži oko 10,66 mg lidokain hlorida u obliku monohidrata, što odgovara količini od 10 mg bezvodnog lidokain hlorida.
Po pravilu, rastvori se primenjuju odmah posle spravljanja.
Rekonstituisani rastvori su fizički i hemijski stabilni 6 sati na sobnoj temperaturi (25°C) ili 24 sata u frižideru (2-8°C). Boja rastvora je bledožućkasta do boje ćilibara, zavisno od koncentracije aktivne supstancije i dužine čuvanja, a nema uticaja na efikasnost i podnošljivost leka.

I.m. primena
Za i.m. primenu, 250 mg leka se rastvori u 2 ml 1% rasvora lidokain hlorida, dok se 1 g leka rastvori u 3,5 ml 1% rasvora lidokain hlorida. Ubrizgava se duboko, u veliku mišićnu masu. Ne sme se ubrizgati više od 1 g u jedan mišić. Rastvor sa lidokain hloridom ne sme se aplikovati intravenski.
I.v. injekcija
250 mg leka se rastvori u 5 ml sterilne vode za injekcije, a 1g leka se rastvori u 10 ml sterilne vode za injekcije. Aplikuje se lagano, tokom 2-4 min.
I.v. infuzija
Infuzija mora trajati najmanje 30 min. Za i.v. infuziju, 2 g leka se rastvori u 40 ml jednog od rastvora koji ne sadrži kalcijum: 0,9% NaCl, 0,45% NaCl + 2,5% dekstroza, 5% dekstroza, 10% dekstroza, 6% dekstran u 5% dekstrozi, 6-10% hidroksietil skrob, voda za injekcije.
Rastvori leka se ne smeju mešati sa rastvorima koji sadrže antimikrobne lekove ili druge rastvore koji nisu navedeni (opasnost od inkompatibilnosti).

NEŽELJENI EFEKTI
Ceftriakson se dobro podnosi. Neželjeni efekti su relativno retki (7-8%), blagi i prolazni. Samo u 0,6-1,75% slučajeva zbog neželjenih efekata mora se prekinuti primena leka.
U kliničkim ispitivanjima su opisana sledeća neželjena dejstva koja bi se mogla pripisati ceftriaksonu ili ona, nepoznate etiologije.
Lokalne reakcije
Bol, induracija, osetljivost (1%) i flebitis (< 1%) na mestu i.v. injekcije. Pojava flebitisa na mestu i.v. injekcije se može sprečiti laganim ubrizgavanjem leka (2-4 minuta). Posle i.m. primene 350 mg/ml leka, incidencija lokalnih reakcija je 17%, dok je posle i.m. primene 250 mg/ml leka 5%.
Reakcije preosetljivosti
Ospa je opisana u 1,7% slučajeva, dok su svrab, temperatura i groznica ređe (< 1%).
Hematološki neželjeni efekti (3,4-4,4%)
Eozinofilija (6%), trombocitoza (5,1%), leukopenija (2,1%); ređe su opisane neutropenija, anemija, limfopenija, trombocitopenija i produženje protrombinskog vremena (< 1%). Preporučuje se redovna kontrola krvne slike za vreme lečenja ceftriaksonom.
Gastrointestinalni trakt
Proliv (2,7%), mučnina, povraćanje, disgeuzija, glositis i stomatitis (< 1%). Pseudomembranozni kolitis je takode neželjeni efekat.
Jetra
Hepatički neželjeni efekti su povišenje SGOT-a (3,1%) i SPGT-a (3,3%), alkalne fosfataze (<1%%) i bilirubina (<1%).
Genitourinarni trakt
Monilijaza ili vaginitis (<1%).
Ostala
Crvenjenje i preznojavanje (<1%).
Najređi neželjeni efekti (incidencija <1%) su: leukocitoza, limfocitoza, monocitoza, bazofilija, skraćenje protrombinskog vremena, žutica, pseudolitijaza, glikozurija, hematurija, anafilaktička reakcija, bronhospazam, serumska bolest, abdominalni bol, kolitis, gasovi u crevima (meteorizam), dispepsija, palpitacije i epistaksa.

KONTRAINDIKACIJE
– Alergija na cefalosporine,
– ceftriakson se mora izuzetno oprezno primeniti kod bolesnika alergičnih na peniciline, jer postoji mogućnost unakrsne alergije.

UPOZORENJE
Pre primene leka, treba utvrditi da li je bolesnik imao alergijsku reakciju na cefalosporine, peniciline ili neke druge lekove, hranu, ujed insekta i sl. Ceftriakson se mora pažljivo primeniti kod bolesnika alergičnih na peniciline, jer postoji mogućnost unakrsne alergije. Iako su imunološke studije pokazale da je čak 20% bolesnika alergičnih na peniciline alergično i na cefalosporine, u kliničkim uslovima se to zapaža kod manjeg broja bolesnika (5-10%). Pouzdanih testova za utvrđivanje alergije na cefalosporine još uvek nema. Ozbiljne alergijske reakcije zahtevaju pravu terapiju šoka (npr. adrenalin, antihistaminici, aminofilin, oksigenacija, i.v. steroidi i dr.). Pseudomembranozni kolitis je opisan prilikom primene skoro svih antibiotika, uključujući i ceftriakson. Ponekad može biti slabo izražen, a nekad predstavlja stanje vitalne ugroženosti. O tome treba misliti uvek kada se pojavi proliv posle primene ceftriaksona. Kolitis je primarno izazvan toksinima C. difficile. Posle postavljanja dijagnoze, lečenje treba početi što pre. Blage forme kolitisa prestaju posle obustavljanja primene leka koji ga je izazvao, dok teži oblici zahtevaju oralnu primenu odgovarajućeg antibiotika, nadoknadu tečnosti, elektrolita i proteina.
Pri upotrebi ceftriaksona treba biti obazriv kod bolesnika koji imaju insuficijenciju bubrega. Međutim, u preporučenim terapijskim dozama, nefrotoksičnost ceftriaksona je slična nefrotoksičnosti drugih cefalosporinskih antibiotika. Pošto se lek izlučuje putem jetre i bubrega, kod bolesnika sa bubrežnom insuficijencijom ne treba prilagođavati doze, ali se koncentracija mora povremeno određivati u serumu. Doze se smanjuju samo pri pojavi akumulacije leka.
Doza ceftriaksona se takođe ne mora menjati kod disfunkcije jetre. Samo u slučajevima kada postoji disfunkcija jetre udružena sa jačim stepenom insuficijencije bubrega, maksimalna dnevna doza leka ne sme biti veća od 2 g, uz obavezno određivanje njegovih koncentracija u serumu.
U retkim slučajevima se mogu (ultrazvukom) zapaziti senke koje liče na holelitijazu (pseudolitijaza). Ovo stanje je reverzibilno i ukoliko je praćeno bolom treba konzervativno da se leči.
Preporučuje se praćenje krvne slike u toku produženog lečenja. Osobe koje imaju poremećaj sinteze vitamina K ili male depoe (npr. hronično oboljenje jetre, malnutricija) mogu imati promene u protrombinskom vremenu prilikom dugotrajne primene ceftriaksona. Ponekad se (retkim) bolesnicima koji imaju produženo protrombinsko vreme pre ili za vreme lečenja ceftriaksonom mora dati 10 mg vitamina K sedmično.
Ukoliko se zapazi superinfekcija u toku lečenja ceftriaksonom, bolesnik se mora energicno lečiti.
Kod svih bolesnika sa oboljenjima gastrointestinalnog trakta, naročito kolitisom, ceftriakson se mora oprezno primenjivati.
Ceftriakson treba oprezno primenjivati kod nedonoščadi i kod novorođenčadi sa hiperbilirubinemijom. Lek se vezuje za proteine plazme u većem stepenu i može ukloniti bilirubin sa albumina plazme, dovodeći do još jače izražene hiperbilirubinemije.
Trudnoća i laktacija
Iako nema pouzdanih dokaza o teratogenom dejstvu ceftriaksona, trudnicama ga treba davati samo ako je neophodno.
Ceftriakson u maloj količini prelazi u mleko dojilja (njegova koncentracija u mleku je 3-4% od koncentracije u serumu dojilje). Uzimajući u obzir mogućnost senzibilizacije deteta, majke koje doje ne bi smele da primaju ceftriakson ili bi morale da prekinu dojenje.
Ceftriakson nema uticaja na psihofizičke sposobnosti.

INTERAKCIJE
Nije zapažena povećana nefrotoksičnost prilikom paralelene primene ceftriaksona i diuretika (npr. furosemid) ili aminoglikozidnih antibiotika. Istovremena primena probenicida ne menja izlučivanje ceftriaksona. U in vitro uslovima ceftriakson pojačava baktericidno dejstvo humanih neutrofila. Takođe, u in vitro studijama, opisano je antagonističko dejstvo ceftriaksona i hloramfenikola.
Inkompatibilnost
Ceftriakson se ne sme mešati sa drugim antibioticima (npr.vankomicin, aminoglikozidi, flukonazol).

PREDOZIRANJE
Nema specifičnog antidota, a koncentracija leka se ne može smanjiti hemo- ili peritonealnom dijalizom. Lečenje je simptomatsko.

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može upotrebljavati u stacionarnim zdravstvenim ustanovama.
Izuzetno, lek se može izdati i na lekarski recept u cilju nastavka terapije kod kuće, ako je naznačeno da je lice prethodno bilo lečeno ovim lekom u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi od 15 do 30°C, zaštićeno od vlage i svetlosti.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.
______________________________ ______________________________ _______

PALITREX® kapsule 500 mg

GENERIČKO IME
cefaleksin

PAKOVANJE
16 kapsula po 500 mg

SASTAV
1 kapsula sadrži:
cefaleksina, bezvodnog 500 mg
(u obliku cefaleksin-monohidrata)

DEJSTVO
PALITREX (cefaleksin) je baktericidni antibiotik iz grupe cefalosporina I generacije, aktivan posle peroralne primene. Mehanizam dejstva je inhibicija sinteze ćelijskog zida bakterije, što dovodi do njene destrukcije i smrti. . Cefaleksin je efikasan protiv gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterija, uključujući i neke sojeve stafilokokusa koje produkuju beta-laktamazu, kao i koagulaza-pozitivne i koagulaza-negativne sojeve. Bakterije visoke osetljivosti prema cefaleksinu su streptokoke (Str. pyogenes, Str. viridans, Str. pneumoniae), Staphylococcus aureus, Branhamella catarrhalis, N. gonorrhoeae, N. meningitidis, C. diphteriae, Propionobacterium acnes. Umereno osetljive bakterije su H. influenzae, E. coli, Salmonellae, Shigellae, Pr. mirabilis, Klebsiellae, Cl. perfringens. Cefaleksin ne deluje na enterokokuse, Enterobacter, meticilin-rezistentne stafilokokuse, P. aeruginosa, Pr. vulgaris, Pr. morganii, Listeria monocytogenes, Cl. dificile i B. fragilis.
PALITREX se posle peroralne primene brzo resorbuje iz gastrointestinalnog trakta, hrana usporava resorpciju, ali je ne smanjuje. Maksimalna koncentracija u plazmi se postiže za 1 sat, dobro se distribuira u tkiva i telesne tečnosti, ne metaboliše se u organizmu, izlučuje se preko bubrega u nepromenjenom obliku i u urinu postiže visoke terapijske koncentracije. Više od 80% primenjene doze se eliminiše u prvih 6 sati. Cefaleksin prolazi kroz placentu, ne prolazi hematoencefalnu barijeru, izlučuje se mlekom dojilja.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
- Infekcije respiratornog trakta (tonzilitis, faringitis, sinuzitis, otitis media, akutni i hronični bronhitis, inficirane bronhiektazije);
- infekcije urogenitalnog trakta izazvane E. coli, Pr. mirabilis i sojevima Klebsiella (cistitis, pijelonefritis, prostatitis, rekurentne urinarne infekcije);
- infekcije kože i mekih tkiva izazvane Staph. aureusom i beta-hemolitičkim streptokokusima;
- infekcije kostiju izazvane sojevima stafilokokusa i Proteus mirabilisom.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
Kapsule Odrasli
Prosečna dnevna doza cefaleksina 1-4 g, u 2-4 podeljene doze, zavisno od težine infekcije, lokalizacije i osetljivosti bakterija. Za većinu infekcija doza je 250 mg na 6 sati ili 500 mg na 8 sati.
Za infekcije kože i mekih tkiva, streptokokusni faringitis i umerene, nekomplikovane infekcije urinarnog trakta doza je 500 mg na 12 sati. Maksimalna dnevna doza je 6 g za ozbiljnije i dublje lokalizovane infekcije, a ako to nije dovoljno prelazi se na cefalosporine za parenteralnu primenu.
Za lečenje gonoreje: za muškarce – 3 g cefaleksina + 1 g probenecida; za žene – 2 g cefaleksina + 0,5 g probenecida.
Kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom produžava se vremenski interval između doza lekova ili se redukuje doza, i to zavisno od klirensa kreatinina: ako je klirens 16-30 ml/min, pojedinačna doza se uzima na 8-12 h; ako je klirens kreatinina 5-15 ml/ min interval između doza je 24 sata ili dnevna doza ne sme da pređe 1,5 g. Pacijenti na hemodijalizi treba da popiju jednu dozu od 500 mg odmah posle dijalize, s tim da ukupna dnevna doza ne sme da pređe 1 g.
Standardno lečenje traje 5-10 dana, kod cistitisa dužina lečenja je 7-14 dana, a kod infekcija beta-hemolitičkim streptokokusima najmanje 10 dana.
Sirup
Deca
Uobičajena doza za decu je 25-50 mg/kg/dnevno, najviše do 100 mg/kg/dnevno, u 2-4 podeljene doze. Maksimalna dnevna doza je 4 g.
Za lečenje streptokokusnog faringitisa i infekcije kože kod dece starije od 1 godine, dnevna doza se deli na dve pojedinačne i aplikuje na 12 sati.
Doza za odojče je 62,5-125 mg (1/4-1/2 male kašike), na 12 sati.
Doza za decu od 1 do 6 godina je 250-500 mg (1-2 male kašike), na 12 sati.
Deca od 7 do 12 godina mogu uzimati sirup, ali mogu gutati i kapsule; doza je 500-1000 mg (1-2 kapsule), na 12 sati.
U zavisnosti od težine i vrste infekcije kao i uzrasta deteta, dnevna doza se može dati i u 3-4 podeljene doze. Doza koja se preporučuje za lečenje otitis media kod dece je 75-100 mg/kg/dnevno, u 4 podeljene doze.
Lečenje cefaleksinom treba da traje najmanje još 2 dana po prestanku simptoma infekcije. Za lečenje infekcije izazvane beta-hemolitičkim streptokokusom cefaleksin se uzima najmanje 10 dana.

NEŽELJENI EFEKTI
Najčešći neželjeni efekti PALITREXA su alergijske reakcije (raš kože, urtikarija, retko angioedem, multiformni eritem, Stevens-Johnsonov sindrom, toksična epidermalna nekroliza i anafilaktički šok) i gastrointestinalni poremećaji (mučnina, povraćanje, dijareja, bolovi u stomaku, retko pseudomembranozni kolitis i hepatitis).
Retki neželjeni efekti su trombocitopenija, eozinofilija, oštećenje bubrega - već postojeća renalna disfunkcija, zatim vrtoglavica, umor, glavobolja, prolazno povećanje SGOT i SGPT.

KONTRAINDIKACIJE
Alergija na cefalosporine

UPOZORENJE
Oprez i pažnja su potrebni u graviditetu, posebno u prvom trimestru, kada se cefaleksin primenjuje samo ako je neophodno. U periodu dok majka koristi PALITREX dojenje treba prekinuti. Pre početka lečenja cefaleksinom treba utvrditi da li je pacijent alergičan na cefalosporine, peniciline ili druge lekove. Između penicilina i cefalosporina postoji delimična ukrštena senzibilizacija, tako da se kod osoba alergičnih na penicilin, cefaleksin mora primenjivati uz veliku pažnju. Poseban oprez je potreban kod pacijenata koji su imali ozbiljne alergijske reakcije na penicilin, jer je tada visok rizik nastanka ukrštene senzibilizacije između penicilina i cefalosporina. Predostrožnost je potrebna i kod pacijenata koji su primenom antibiotika širokog spektra imali psudomembranozni kolitis ili dijareju.
U slučaju alergijske reakcije, cefaleksin se odmah ukida. Pri dugotrajnoj primeni mogu nastati superinfekcije mikroorganizmima neosetljivim na ovaj antibiotik.
Posebna pažnja je potrebna kod pacijenata sa renalnom disfunkcijom, gde se cefaleksin dozira prema klirensu kreatinina.
Primena cefaleksina, kao i drugih cefalosporina, može dati pozitivan Coombsov test i lažno-pozitivnu reakciju za glikozu u urinu kod Benedictove i Fehligove probe.

INTERAKCIJE
Zbog potencijalnog nefrotoksičnog dejstva treba izbegavati istovremenu primenu visokih doza cefalosporina sa aminoglikozidnim antibioticima, furosemidom i etakrinskom kiselinom. Ukoliko se PALITREX koristi u preporučenim dozama, ovakav rizik je minimalan.
PALITREX smanjuje efikasnost kontraceptiva koji sadrže estrogene. Istovremena primena sa probenicidom povećava koncentraciju PALITREXA u plazmi.

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept.

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi od 15 do 30°C, zaštićeno od svetlosti i vlage.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.
______________________________ ______________________________ ______

PRIMACEF® tablete 500 mg

GENERIČKO IME
cefprozil

PAKOVANJE
10 tableta od 500 mg

SASTAV
1 tableta sadrži:
cefprozila 500 mg
(u obliku cefprozil monohidrata)

DEJSTVO
Cefprozil je antibiotik iz grupe cefalosporina koji deluje baktericidno. Ovaj efekat postiže inhibišući sintezu ćelijskog zida osetljivih bakterija. Aktivan je in vitro protiv sledećih mikroorganizama:
aerobni, gram-pozitivni
• stafilokokusi uključujući S. aureus (čak i sojeve koji produkuju penicilinazu), S. epidermidis, S. saprophyticus, S. warneri,
• streptokokus uključujući Str. pyogenes (grupa A), Str. Agalactiae, Str. pneumoniae, grupe C, D, F i G, Str. viridans, Enterococcus durans, E. faecalis (izuzev E. faecium), Listeria monocytogenes;
aerobni, gram-negativni
• Moraxella (Branhamella) catarrhalis, Haemophilus influenzae (uključujući i neke sojeve koji produkuju beta-laktamazu), Escherichia coli, Klebsiella pneumoniae, Proteus mirabilis, neki podtipovi osetljivih salmonela i šigela, Citrobacter diversus;
anaerobi
• neki sojevi Bacteroidesa, Clostridium difficile, C. perfringens, Fusobacterium spp., Peptostreptococcus spp., Propionibacterium acne.

Na delovanje PRIMACEPHA rezistentni su:
meticilin-rezistentni sojevi stafilokokusa, Enterobacter (većina sojeva), Morganella morganii, Proteus vulgaris, Pseudomonas spp., Acinetobacter calcoaceticus, Providencia spp., Serratia spp., B. fragilis.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
PRIMACEPH je indikovan u terapiji infekcija čiji su uzročnici osetljivi na delovanje leka.
U odraslih:
• infekcije gornjeg dela respiratornog trakta, uključujući faringitis, tonzilitis i sinuzitis;
• infekcije donjeg dela respiratornog trakta, uključujući akutni i hronični bronhitis i pneumoniju;
• infekcije kože i mekih tkiva;
• nekomplikovane infekcije urinarnog trakta, uključujući akutni cistitis.

U dece:
• infekcije gornjeg dela respiratornog trakta, uključujući faringitis, tonzilitis, otitis media i sinuzitis;
• nekomplikovane infekcije kože i mekih tkiva.

Pre započinjanja terapije trebalo bi uvek uraditi antibiogram.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
PRIMACEPH tablete i suspenzija se primenjuju oralno (uputstvo za pripremu suspenzije je naznačeno na pakovanju) za lečenje infekcija izazvanih osetljivim bakterijama, u sledećim dozama:
Odrasli i deca starija od 12 godina

Infekcije gornjeg dela respiratornog trakta 500 mg svaka 24 h
Sinuzitis 500 mg svakih 12 h
Infekcije donjeg dela respiratornog trakta 500 mg svakih 12 h
Nekomplikovane infekcije urinarnog trakta 500 mg svaka 24 h
Infekcije kože i mekih tkiva 500 mg svaka 24 h
   
Deca mlađa od 12 godina
PRIMACEPH je korišćen u dece starosti između 6 meseci i 12 godina. On se primenjuje oralno u tretmanu infekcija izazvanih osetljivim bakterijama u sledećim dozama:

Zapaljenje srednjeg uha 15 mg/kg svakih 12 h
Faringitis i tonzilitis 20 mg/kg svaka 24 h
Sinuzitis 7,5-15 mg/kg svakih 12 h
Infekcije kože i mekih tkiva 20 mg/kg svaka 24 h

Maksimalna dnevna doza PRIMACEPHA za decu ne bi trebalo da bude veća od maksimalne dnevne doze za odrasle. U tretmanu infekcija izazvanih beta-hemolitičkim streptokukusima lek treba davati u preporučenim dozama 10 dana.
Efikasnost i bezbednost primene u dece mlađe od 6 meseci nije ispitana.

Starije osobe
Na osnovu kliničkih studija, zdravim osobama koje imaju preko 65 godina se preporučuju uobičajene doze leka za odrasle osobe.

Osobe sa oštećenom funkcijom jetre
Nije potrebno prilagođavanje doze PRIMACEPHA u osoba sa oštećenom funkcijom jetre.

Osobe sa oštećenom funkcijom bubrega
Kod pacijenata koji imaju klirens kreatinina manji od 30 ml/min, nakon primene prve pune doze leka, istu treba smanjiti za 50% i davati u standardnim vremenskim intervalima. Pošto se delimično otklanja hemodijalizom, trebalo bi ga dati nakon završetka ovog tretmana.

NEŽELJENI EFEKTI
PRIMACEPH se dobro podnosi, a neželjene reakcije su bile blage i reverzibilne. Samo 2% pacijenata prestaje da uzima lek zbog neželjenih efekata. Najčešća neželjena dejstva PRIMACEPHA vezana su za gastrointestinalni trakt (1-4% slučajeva) i manifestuju se kao muka, povraćanje, retke stolice i abdominalni bol.
Mogu se javiti i genitalni svrab i vaginalna kandidijaza, na koju se može nadovezati bakterijska superinfekcija.
U manje od 1% pacijenata koji uzimaju PRIMACEPH opisuje se pojava glavobolje, nervoze, nesanice i konfuzije koje su reverzibilne prirode.
Kao i tokom primene drugih lekova iz grupe cefalosporina može se javiti reakcija preosetljivosti. Međutim, ona se obično manifestuje sitnom kožnom ospom i retkom urtikarijom. Ove manifestacije obično se povlače nekoliko dana posle prekida uzimanja leka. Veoma retko registrovane su manifestacije serumske bolesti, do sada su opisana 4 slučaja, i po život opisana anafilaktička reakcija. Opisano je 18 slučajeva pseudomembranoznog kolitisa u postregistracionom periodu, kada je lek ušao u širu primenu.
Porast serumske aktivnosti transaminaza i eozinofilija su zapaženi sa incidencom od 2 do 3%. Od ostalih retkih neželjenih efekata (manje od 0,5%) nađene su povišene serumske vrednosti ureje i kreatinina, alkalne fosfataze i bilirubina. Takođe, veoma retko javljaju se blaga prolazna neutropenija i prolongirano protrombinsko vreme.

KONTRAINDIKACIJE
PRIMACEPH je kontraindikovan u osoba sa poznatom alergijom na cefalosporine ili bilo koju komponentu farmaceutske formulacije leka.

UPOZORENJE
Pre počinjanja terapije potrebno je ustanoviti postojanje preosetljivosti na cefalosporine ili peniciline (zbog postojanja unakrsne preosetljivosti koja se javlja u do 10% slučajeva). Pojava ozbiljne reakcije preosetljivosti zahteva prekid terapije i preduzimanje hitnih medicinskih mera.
Ukoliko se javi dijareja, treba odrediti da li je ona posledica nastanka pseudomembranoznog kolitisa. On je opisivan kod primene gotovo svih antibiotika, pa i PRIMACEPHA, s kliničkom slikom koja varira od blage do one koja ugrožava život. Pozitivna dijagnoza uključuje preduzimanje neophodnih terapijskih mera.
PRIMACEPH treba primenjivati oprezno u bolesnika sa izrazito oštećenom funkcijom bubrega (klirens kreatinina manji od 30 ml/min). Pored korekcije doze neophodno je pre, ali i tokom terapije, laboratorijski proveravati funkciju bubrega. Cefalosporine, uključujući i PRIMACEPH, treba oprezno primenjivati istovremeno sa potentnim diureticima i aminoglikozidima, jer ovi lekovi mogu da oštete funkciju bubrega.
Produžena terapija PRIMACEPHOM može dovesti do pojačanog razvoja patogenih mikroorganizama neosetljivih na ovaj lek.
PRIMACEPH treba oprezno primenjivati u bolesnika koji u ličnoj anamnezi imaju gastrointestinalna oboljenja, posebno kolitis.
Suspenzija PRIMACEPHA (sadrži 250 mg/5 ml) ima fenilalanina (28 mg/5 ml) što mora biti poznato pedijatrima koji ga potencijalno mogu propisati pacijentima sa fenilketonurijom.
Iako ispitivanja reproduktivne toksičnosti nisu pokazala teratogeni potencijal PRIMACEPHA, lek treba propisati u trudnoći samo ako je zaista neophodno, budući da ispitivanja na životinjama ne mogu da predvide sve što se potencijalno može desiti kod ljudi.
Interakcije
Nisu opisane nikakve interakcije PRIMACEPHA sa hranom. Iako nefrotoksičnost nije bila zapažena kada je davan samostalno u terapiji, preporučuje se praćenje funkcije bubrega kada se daje sa drugim nefrotoksičnim lekovima, kao što su aminoglikozidni antibiotici i diuretici.
Kod pacijenata koji primaju, ili su u neposrednoj prošlosti uzimali PRIMACEPH, registrovana je lažnopozitivna reakcija na glukozu u urinu, ako se koriste Benediktov rastvor, Felingov rastvor ili Clinitest tablete. Stoga se u ovakvim situacijama preporučuje primena enzimskih testova.

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept.

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi od 15 do 30°C, zaštićeno od vlage.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.
IP sačuvana
social share
Credidi me felem vidisse!!
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Poznata licnost


Siempre contra la corriente ;)

Zodijak Sagittarius
Pol Žena
Poruke 2634
Zastava na izvoristu informacija!
mob
Samsung e730
d) Lekovi protiv patogenih gljivica

DIKONAZOL® kapsule 150 mg

GENERIČKO IME
flukonazol

PAKOVANJE
1 kapsula od 150 mg

SASTAV
1 kapsula sadrži:
flukonazola 150 mg

DEJSTVO
DIKONAZOL, fluorirani bistriazolski antimikotik, ima širok spektar dejstva i dokazanu kliničku efikasnost, a relativno malu toksičnost. Vezujući se za hem gljivičnog citohrom P-450 enzima lanosterol 14-alfa-demetilaze, dovodi do prestanka pretvaranja lanosterola u ergosterol, pa dolazi do inhibicije formiranja ćelijske membrane gljivica. Pošto ispoljava veću selektivnost za gljivični nego za humani citohrom P-450, manje blokira humanu sintezu steroida nego ketokonazol i drugi azoli, pa ima i manje neželjenih efekata.
Nakon oralne primene lek se dobro resorbuje, a bioraspoloživost DIKONAZOLA iznosi preko 90%. Maksimalne koncentracije od 10,6±0,4 µg/ml su dostizane u krvi 1,7 do 4,3 sati nakon oralne primene. Za razliku od drugih derivata azola (mikonazol, ketokonazol, itrakonazol) koji slabo prodiru u CNS, DIKONAZOL u likvoru dostiže visoke koncentracije, čak i u odsustvu meningealne inflamacije (50 do 90% od onih u plazmi). S obzirom da ima dug poluživot eliminacije (u odraslih je 32±5 sati), može da se daje jedanput dnevno, što je značajno sa aspekta pridržavanja pacijenata propisanog režima terapije.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
DIKONAZOL se koristi za lečenje i profilaksu gljivičnih infekcija.
Lečenje
• Kriptokokoze (meningitis i druge forme infekcije). Koristi se za tretman bolesnika bez poremećaja imunog sistema, kao i pacijenata sa SIDOM, nakon transplantacije organa, kao i kod onih sa drugim oblicima poremećenog imunog odgovora.
• Sistemska kandidijaza, diseminovana kandidijaza uključujući kandidemiju i druge forme invazivnih infekcija sa Candidom, kao što su peritonitis, zahvaćenost endokarda, oka, pluća, urinarnog trakta, jetre, slezine i drugih organa. Tretman je indikovan posebno kod pacijenata sa malignim oboljenjem koji su podvrgnuti citotoksičnoj terapiji ili imunosupresivima, ili su predisponirani za infekciju ovom gljivicom usled delovanja drugih faktora.
• Kandidijaza sluznica, kao što je infekcija orofarinksa, ezofagusa, neinvazivne bronhopulmonalne infekcije, prisustvo Candidae u urinu, mukokutana i hronična oralna atrofična kandidijaza. DIKONAZOL se koristi i kod imunokompromitovanih pacijenata i kod osoba sa očuvanim imunitetom.
• Genitalna kandidijaza. Vulvovaginalna kandidijaza, akutna, kao i recidivirajuća, za profilaksu recidiva vaginalne kandidijaze (tri i višegodišnje) i za balanitis.
• Dermatomikoze kao što su tinea pedis, tinea corporis, tinea cruris, tinea versicolor, onihomikoze i kutana kandidijaza se takođe uspešno leče DIKONAZOLOM.
• Sistemske endemske gljivične infekcije u imunokompromitovanih pacijenata, kao što su kokcidiomikoza, parakokcidiomikoza, sporotrihoza i histoplazmoza se tretiraju ovim preparatom u obliku infuzije u početnim teškim oblicima bolesti, kao što je zahvaćenost meninga.

Profilaksa:
– recidiva orofaringealne kandidijaze u pacijenata sa SIDOM,
– sekundarna prevencija drugih oblika infekcija izazvanih kandidom i drugim osetljivim gljivicama, zavisno od individualnog rizika.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
Veličina dnevne doze flukonazola treba da se bazira na tipu i težini gljivične infekcije. Ako je karakter infekcije takav da se doza leka mora ponavljati i sam tretman se, naravno, mora nastaviti dok klinički i laboratorijski znaci oboljenja u potpunosti ne prestanu da budu prisutni. Preuranjeni prestanak terapije gotovo redovno dovodi do recidiva infekcije. U pacijenata sa SIDOM, kriptokoknim meningitisom ili rekurentnom orofaringealnom ili ezofaringealnom kandidijazom neophodno je da se primenjuje terapija održavanja zbog stalne opasnosti od recidiva bolesti. Takođe, kada god to kliničko stanje pacijenata nalaže, potrebno je dati lek parenteralno, a zatim, kada je to moguće, nastaviti sa oralnom primenom istog.

O d r a s l i
Lečenje:
1. (a) Kod kriptokoknog meningitisa: početna doza je obično 800 mg (oko 10 mg/kg), a doza održavanja oko 400 mg (oko 5 mg/kg) jednom dnevno, a može se smanjiti i na 200 mg u zavisnosti od stanja pacijenta.
(b) Druge kriptokokne infekcije: prvog dana se obično daje 400 mg (oko 5 mg/kg), a onda 200 do 400 mg jednom dnevno. Trajanje tretmana kriptokoknih infekcija zavisi od kliničkog i laboratorijskog odgovora, ali kod kriptokoknog meningitisa treba da traje bar 6 do 8 nedelja.
2. Kod kandidemije, diseminovane kandidijaze i drugih težih oblika infekcije izazvanih Candidom, uobičajena početna visoka doza je 800 mg, a zatim se nastavlja sa 400 mg/dan.
Viša udarna doza (10 mg/kg/dan) i viša doza održavanja (5 mg/kg/dan) se obično primenjuje kod pacijenata sa malignim oboljenjima nakon intenzivne citotoksične terapije ili nakon transplantacije kostne srži, opsežnih hirurških intervencija koje uključuju gastrointestinalni trakt i srce. Dužina tretmana DIKONAZOLOM zavisi od kliničkog odgovora na terapiju i obično iznosi 10 do 14 dana, kod težih stanja može se primenjivati i duže.
3. Kod orofaringealne kandidijaze uobičajena doza je 50 do 100 mg/dan i to 7 do 14 dana. Kod imunokompromitovanih pacijenata doze DIKONAZOLA treba da budu više (100 do 200 mg/dan) i da se primenjuju duže od 14 dana. Kod drugih infekcija sluznica izazvanih ovim uzročnicima (izuzev genitalne forme), npr. Ezofagitis, neinvazivna bronhopulmonalna infekcija, kandidurija, mukokutana kandidijaza, itd., uobičajena efikasna doza je 50 do 200 mg, a primenjuje se 14 do 30 dana.
Kod pacijenata sa SIDOM recidiv orofaringealne kandidijaze nakon prestanka primene DIKONAZOLA u gore navedenim dozama može se sprečiti davanjem 150 mg leka jednom nedeljno.
4. U tretmanu vaginalne kandidijaze i balanitisa izazvanog istim uzročnikom koristi se jedna doza DIKONAZOLA od 150 mg.
Da bi se smanjila učestalost pojavljivanja recidivirajuće vaginalne kandidijaze, flukonazol se može davati ponavljano u dozi od 150 mg jednom mesečno nakon menstruacije. Dužina terapije je individualna u ovim slučajevima i može da traje od 4 do 12 meseci. U nekim slučajevima može se dati i češće, npr. 150 mg dva puta u toku nedelje.
5. Kod kožnih infekcija kao što su tinea pedis, corporis, cruris, pityriasis versicolor i dermalne kandidijaze DIKONAZOL se primenjuje u dozi od 150 mg jednom nedeljno. Tretman traje 2 do 4 nedelje, ali kod tineae pedis može zahtevati primenu i do 6 nedelja. Kod tineae versicolor preporučena doza je 300 mg nedeljno 2 nedelje. Tinea unguium se leči primenom DIKONAZOLA u dozi od 150 mg jednom nedeljno. Tretman treba nastaviti dok novi nokat ne zameni oboleli, za šta je obično potrebno 3 do 6 nedelja, a za nokat palca 6 do 12 meseci. Pri tome treba imati u vidu da je brzina rasta nokta veoma individualna i da zavisi i od starosti pacijenta.
6. Kod sistemskih endemskih infekcija izazvanih gljivicama potrebna doza DIKONAZOLA je 200 do 400 mg/dan i primena ovog preparata se predviđa samo u obliku infuzije u početnim težim kliničkim stanjima izazvanim navedenim uzročnicima.

Profilaksa
Kod pacijenata sa SIDOM recidiv orofaringealne kandidijaze može se sprečiti davanjem 150 mg DIKONAZOLA jednom nedeljno, kao dugotrajan tretman nakon prestanka primene leka u terapijskim dozama (videti gore).
Prevencija drugih oblika kandidijaze se sprovodi, zavisno od individualnog rizika od gljivične infekcije, sa preporučenim dozama od 50 do 400 mg/dan.

Dakle, DIKONAZOL se daje per os i intravenskom infuzijom u sličnim dozama. Za intravensku infuziju se daje kao rastvor koji sadrži 2 mg flukonazola u 1 ml rastvora, u periodu od bar 60 minuta za odrasle. Brzina davanja ne sme biti veća od 10 ml/minutu.

D e c a

Lečenje
Trajanje tretmana zavisi, slično kao i kod odgovarajućih infekcija u odraslih, od kliničkog i laboratorijskog odgovora. U svakom slučaju, u dece maksimalne dnevne doze za odrasle ne treba da budu premašene. DIKONAZOL se daje u jednoj dozi svaki dan, iako kod težih stanja može da se primenjuje i dva puta dnevno, s obzirom na kraći biološki poluživot (15,2 do 17,6 časova). U svakom slučaju, celokupna dnevna doza u dece ne treba da pređe 600 mg.
Kandidijaza sluznica se leči primenom DIKONAZOLA u dozi od 3 mg/kg/dan. Prvog dana tretmana se daje dupla doza (6 mg/kg/dan) čime se znatno brže postiže ravnotežno stanje.
U terapiji invazivnih kandidijaznih infekcija i kriptokoknih infekcija (uključujući i meningitis) daje se doza DIKONAZOLA od 6 do 12 mg/kg/dan, zavisno od težine kliničke slike. Za tretman kriptokoknog meningitisa u dece primenjuje se 12 mg/kg/dan DIKONAZOLA, pa onda 6 mg/kg/dan, a preporučeno trajanje je 10 do 12 nedelja, nakon što se u likvoru više ne može dokazati izazivač oboljenja. Kod neonatusa iskustva su ograničena na farmakokinetske studije kod prevremeno rođene dece, kod koje je zapažen produžen poluživot eliminacije leka. Novorođenčad bi u prve dve nedelje lečenja trebalo da prime istu dozu u mg/kg kao i druga deca, ali se ona daje svaka 72 časa, a zatim svakih 48 sati sledeće dve nedelje.

Profilaksa
U imunokompromitovanih pacijenata kod kojih postoji rizik da se razvije neutropenija nakon hemio- i/ili radioterapije, preporučuje se da se kao prevencija gljivičnih infekcija koristi DIKONAZOL u dozi od 3 do 12 mg/kg/dan, u zavisnosti od stepena i dužine trajanja neutropenije.
U dece sa oštećenjem bubrežne funkcije, dnevna doza se smanjuje prema uputstvima koja važe za odrasle.
U zavisnosti od uzrasta dece, DIKONAZOL se primenjuje oralno ili parenteralno kao rastvor za intravensku infuziju. DIKONAZOL i.v. u dece treba primenjivati tokom 120 minuta. Maksimalna brzina infuzije je 10 ml/min.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Kod pacijenata sa obolelim bubrezima prilagođavanje doze se radi prema vrednostima klirensa kreatinina. Njima se početno daje doza od 50 do 400 mg DIKONAZOLA, a zatim se dnevna doza smanjuje na polovinu ako je klirens ispod 0,8 ml/sek. Pacijenti koji su na dijalizi treba da prime standardnu dozu DIKONAZOLA nakon svake dijalize. Na kontinuiranoj arterio-venskoj (vensko-venskoj) dijalizi doza leka je standardna, na kontinuiranoj ambulatornoj peritonealnoj dijalizi 150 mg flukonazola se dodaje u 2 litra tečnosti za dijalizu. Nije potrebno prilagođavanje doze ako se u pacijenata sa oštećenjem bubrega daje samo jedna doza leka.

NEŽELJENI EFEKTI
Neželjeni efekti koji se najčešće opisuju kao posledica primene DIKONAZOLA su vezani najčešće za gastrointestinalni trakt. To su abdominalni bol, dijareja, flatulencija, kao i muka i povraćanje koji se viđaju kada se primeni doza preko 200 mg.
Iako su teški neželjeni efekti DIKONAZOLA na jetru retki, bilo je i takvih izveštaja, posebno ako je već prethodno postojao poremećaj funkcije ovog organa. Međutim, kada su opisivana teška hepatička oštećenja, u najvećem broju slučajeva nije bilo direktne povezanosti ove pojave sa ukupnom dnevnom dozom leka, trajanjem terapije, polom i starošću pacijenta. U svakom slučaju, pokazano je da kod pacijenata sa SIDOM postoji značajno povećan rizik od ovakvih pojava. Inače, blago povišenje nivoa transaminaza je zapaženo u manje od 5% pacijenata koji se leče ovim lekom, a opisivana je i žutica. Učestalost pojave povišenih vrednosti transaminaza je bila veća kad su istovremeno sa DIKONAZOLOM davani izonijazid, fenitoini, valproična kiselina, itd. Takođe, ona se javljala čak u 20% pacijenata sa SIDOM koji su dugotrajno dobijali DIKONAZOL kao supresivnu terapiju kod kriptokoknih infekcija. Reakcije na koži nakon primene leka su retke, a eksfolijativne kutane reakcije, kao što su toksična epidermalna nekroliza i Stevens-Johnsonov sindrom se opisuju uglavnom kod pacijenata sa SIDOM. Alopecija se povremeno javlja, naročito kod pacijenata koji primaju DIKONAZOL u toku dužeg vremenskog perioda.Alergijske reakcije po tipu anafilakse i angioedema nisu česte.
Efekti na CNS su retki, uglavnom se opisuju glavobolja i vrtoglavica.
Prilikom primene ovog leka mogu se javiti, ali takođe retko, trombocitopenija, leukopenija i eozinofilija.
S obzirom da DIKONAZOL ima veću selektivnost za P-450 enzime gljivica nego ljudi, on se ne upliće značajnije u sintezu testosterona i kortizola kod pacijenata koji ga primaju. Međutim, bili su opisani slučajevi hipokalemije kada je DIKONAZOL davan pacijentima sa akutnom mijeloidnom leukemijom. Takođe, produženje QT intervala i teški poremećaji srčanog ritma po tipu torsade de pointes bili su opisani u nekih pacijenata koji su primali DIKONAZOL.

KONTRAINDIKACIJE
Kontraindikovan je kod pacijenata kod kojih postoji preosetljivost na flukonazol ili druge inaktivne sastojke preparata DIKONAZOL, ili na druge srodne azolske antimikotike.
Ne treba ga davati istovremeno sa astemizolom i terfenadinom, naročito u dozi većoj od 400 mg/dan.

UPOZORENJE
DIKONAZOL treba da se koristi sa oprezom kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre i bubrega. U slučaju povišenih vrednosti transaminaza test se mora ponavljati i pratiti funkcija ovog organa da ne bi došlo do ozbiljnijih hepatičkih oštećenja. U tom slučaju trapija se odmah prekida. Kod bolesnika sa oboljenjem bubrega može se ukazati potreba da se smanji doza leka na osnovu praćenja klirensa kreatinina. Anafilaktičke reakcije se pojavljuju, ali retko. Poseban oprez je potreban kod onih pacijenata koji su imali neki oblik preosetljivosti na druge azolske analoge. Promene koje se javljaju na koži su češće kod pacijenata koji su imunodeficijentni, pa ako raš progredira, a naročito ako se razviju bulozne lezije, terapiju treba odmah obustaviti.
Ono što ostane od korišćenog rastvora za infuziju DIKONAZOL mora se uništiti na propisani način i ne sme se držati u frižideru, zamrzavati i čuvati za potencijalnu dalju primenu.

Trudnoća i dojenje
Lek ne treba davati u graviditetu izuzev ako pacijentkinja ima tešku formu gljivične infekcije koja ugrožava njen život, pa očekivana korist od terapije prevazilazi rizik od mogućeg oštećenja fetusa. Takođe ga, s obzirom da se sekretuje u majčinom mleku u visokim koncentracijama, ne treba davati ženama koje doje.

Uticaj na psihofizičke sposobnosti pacijenta
Dosadašnja iskustva pokazuju da DIKONAZOL ne utiče na sposobnost upravljanja motornim vozilima i mašinama.

INTERAKCIJE
Pošto su opisivane interakcije DIKONAZOLA sa drugim lekovima, treba preduzeti mere opreza, naročito pri zajedničkoj primeni sa antikoagulansima (varfarin), antihistaminicima kao što je terfenadin i astemizol, kao i sa ciklosporinom, fenitoinom i cisapridom.
DIKONAZOL može da donekle utiče na metabolizam nekih lekova ako se daju istovremeno, uglavnom preko inhibicije citohrom P-450 izoenzima CYP3A4 i CYP2C9. Zbog toga dolazi do povećanja u plazmatskoj koncentraciji ciklosporina, midazolama, triazolama, nortriptilina, fenitoina, derivata sulfonilureje, takrolimusa, varfarina, zidovudina, cisaprida, terfenadina i astemizola.
Od pomenutih interakcija treba obratiti pažnju na istovremenu primenu sa antikoagulansima kumarinskog tipa, npr. Varfarina, jer može doći do produženja protrombinskog vremena.
Takođe, u potencijalnim interakcijama sa derivatima sulfonilureje (glibenklamid, tolbutamid) može doći do potenciranja hipoglikemičnih efekata, pa po potrebi treba prilagoditi njihovu dozu.
Pošto je pokazano povećanje koncentracije ciklosporina kada se daje sa DIKONAZOLOM, to bi moglo imati i kliničke implikacije, pa treba o tome voditi računa kada moraju da se primenjuju istovremeno kod pacijenata kojima je transplantiran bubreg.
Kada se DIKONAZOL daje sa fenitoinom može doći do znatnog povećanja koncentracije fenitoina u plazmi i potenciranja njegove toksičnosti.
DIKONAZOL može, takođe, da redukuje klirens teofilina, što je pokazano kada su ovi lekovi davani zajedno zdravim dobrovoljcima.
DIKONAZOL u dozama koje su veće od 400 mg značajno povećava plazmatski nivo zidovudina.
Povećanje u koncentracijama astemizola nakon njegove primene sa visokim dozama DIKONAZOLA je bilo udruženo sa promenama u EKG-u po tipu prolongiranja QT intervala i teških ventrikularnih aritmija. Iz istih razloga se ne preporučuje kombinovanje sa terfenadinom, kao ni sa cisapridom, jer njihova istovremena primena može dovesti do poremećaja ritma srca.
Koncentracije oralnih kontraceptiva mogu biti i povećane i smanjene u pacijentkinja koje primaju DIKONAZOL, pa to može uticati na efikasnost oralne kontracepcije.
DIKONAZOL povećava nivo takrolimusa u plazmi što može da dovede do kliničkih manifestacija njegove toksičnosti (nefrotoksičnost, hiperglikemija, hiperkalemija). Ovo nameće potrebu praćenja plazmatskih koncentracija takrolimusa i, ako je potrebno, smanjenja njegove doze.
Takođe, pokazano je da, kada se primenjuje zajedno sa rifampicinom, može doći do skraćenja biološkog polu-života DIKONAZOLA za 20%.

Inkopatibilnost

Rastvor za infuziju DIKONAZOL je kompatibilan sa sledećim rastvorima i lekovima: fiziološki rastvor, 5% glukoza, rastvor Ringer laktata, Hartmanov rastvor, 4,2% rastvor bikarbonata i heparin.
Rastvor za infuziju DIKONAZOL nije kompatibilan sa produktima koji sadrže sledeće aktivne sastojke: amfotericin B, ampicilin, cefotaksim, ceftazidim, ceftriakson, cefuroksim, eritromicin, hloramfenikol, imipenem/cilastatin, klindamicin, kotrimoksazol, piperacilin, tikarcilin, kalcijum glukonat, diazepam, digoksin, furosemid, haloperidol, hidroksizin, pentamidin.

Interakcije sa laboratorijskim testovima

DIKONAZOL može uticati na produženje proptrombinskog vremena u pacijenata koji primaju varfarin.
DIKONAZOL može izazvati povišen nivo transaminaza u krvi, što se mora uzeti u obzir kod pacijenata kod kojih se radi ovaj laboratorijski test za ispitivanje funkcije jetre.

NAČIN IZDAVANJA
Kapsule: Lek se može izdavati samo uz lekarski recept.
Rastvor za infuziju: Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

NAČIN ČUVANJA
Kapsule: Čuvati na temperaturi od 10-25°C, zaštićeno od svetlosti i vlage.
Rastvor za infuziju: Čuvati na temperaturi od 10-25°C, zaštićeno od svetlosti.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
Kapsule: 2 godine
Rastvor za infuziju: 3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.
______________________________ ______________________________ ___________________

e)  Aminoglikozidi

AMIKACIN injekcije 100 mg/2 ml

GENERIČKO IME
amikacin

PAKOVANJE
10 ampula od 100 mg/2 ml

SASTAV
1 ampula sa 2 ml rastvora sadrži:
amikacina 100 mg
(u obliku amikacin-sulfata)

DEJSTVO
AMIKACIN je polusintetski aminoglikozidni antibiotik širokog spektra, koji deluje protiv gram-negativnih i nekih gram-pozitivnih bakterija. Od svih aminoglikozida na AMIKACIN se najsporije razvija bakterijska rezistencija. AMIKACIN deluje na većinu sojeva gram-negativnih bakterija: Pseudomonas spp., Escherichia coli, Proteus spp., (indol-pozitivne i indol-negativne), Providencia spp., Klebsiella-Enterobacter-Serratia spp., Citrobacter freundii, Acinetobacter spp. i na gram-pozitivne uzročnike: Staphylococcus aureus, uključujući i sojeve rezistentne na penicilin i meticilin. Dejstvo amikacina na streptokoke (pyogenes, pneumoniae, faecalis i druge) je slabo.
AMIKACIN se brzo resorbuje posle i.m. ili i.v. injekcije u sva tkiva, prolazi kroz placentnu barijeru, difunduje u pleuralnu, amnionsku i cerebrospinalnu tečnost. Izlučuje se preko bubrega.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
AMIKACIN je lek izbora za teške infekcije prouzrokovane osetljivim gram-negativnim i gram-pozitivnim uzročnicima, uključujući i sojeve rezistentne na penicilin i meticilin, koje zahvataju respiratorni, gastrointestinalni i urogenitalni trakt, zatim kožu i potkožno tkivo, opekotine, kosti, zglobove i CNS.
Može se primeniti u terapiji bakterijemije, septikemije, neonatalne sepse, endokarditisa, osteomijelitisa, peritonitisa i meningitisa.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
AMIKACIN se primenjuje intramuskularno i intravenski (u vidu spore i.v. injekcije u toku 2-3 minuta ili i.v. infuzije u trajanju 30-60 min.).
Za mlađu decu preporučuje se da infuzija traje 1-2 sata.
Za infuziju se preporučuje fiziološki rastvor natrijum hlorida, 5% dekstroza ili Ringerov rastvor sa laktatom. Pripremljeni rastvori se moraju čuvati u frižideru, a upotrebljivi su 24 časa.
A. Bolesnici sa normalnom funkcijom bubrega
Odrasle osobe i deca: 10-15 mg/kg dnevno podeljeno u dve doze ili jednokratno puna dnevna doza. Maksimalna dnevna doza za odrasle iznosi 1,5g.
Novorođenčad i nedonoščad: početna udarna doza je 10 mg/kg, a zatim svakih 12 časova 7,5 mg/kg.
Uobičajeno trajanje lečenja iznosi 7-10 dana, s tim da ukupna terapijska doza za odrasle ne sme da pređe 15 g.

B. Bolesnici sa poremećenom funkcijom bubrega
Ukoliko je funkcija bubrega poremećena, dozu Amikacina treba smanjiti. Da bi se izbegli neželjeni kumulativni efekti, doza ili interval između pojedinih doza se može odrediti prema klirensu kreatinina ili koncentraciji kreatinina u serumu.
1. Prema kreatinin klirensu

Kreatinin-klirens                               0   10   20   30   40   50   60   70   80   90   100
Deo doze u % u
periodu od 8 do 12h      0,01  10  20  30  40  50  60  70  80  90  100
Vremenski interval za
davanje pune doze    72-96 časova 24-72 časa  24 časa  12-24 časa

2. Prema koncentraciji kreatinina u serumu izraženog u mmol/l
Vrednost kreatinina u serumu, pomnožena sa 0,102 određuje interval u kojem treba primeniti punu dozu. Npr. kreatinin 707,2 mmol/l x 0,102 označava da se puna doza primenjuje svaka 72 časa.

NEŽELJENI EFEKTI
Aminoglikozidi mogu da izazovu auditornu, vestibularnu i renalnu toksičnost i neuromuskularni blok.
Pojava nefro- i ototoksičnosti u toku primene amikacina relativno je retka i javlja se češće pri prekoračenju doze, pri postojanju oštećenja bubrega, pri prethodnoj ili istovremenoj primeni drugih oto- i nefrotoksičnih lekova. Češće je oštećenje kohlearnog od vestibularnog nerva, većinom je reverzibilno i pravilnim doziranjem može se izbeći. Promene bubrežne funkcije po obustavi terapije obično su reverzibilne.
Slično drugim aminoglikozidima i amikacin može izazvati neuromuskularni blok i apneju. U retkim slučajevima nastaju osip po koži, groznica, glavobolja, parestezija, tremor, mučnina, povraćanje, artralgija, anemija i hipotenzija.

KONTRAINDIKACIJE
Preosetljivost na amikacin i aminoglikozide uopšte.

UPOZORENJE
Primenu amikacina treba izbegavati u toku trudnoće, iako nije dokazano teratogeno dejstvo. Pri eventualnom predoziranju ili toksičnim reakcijama AMIKACIN se iz krvi najbrže eliminiše hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom. U novorođenčadi u obzir dolazi ekssangvinotransfuzija.

INTERAKCIJE
Ototoksični efekat se povećava ukoliko se amikacin daje sa diureticima brzog dejstva (intravenski primenjeni) ili se kombinuje sa drugim aminoglikozidima ili drugim ototoksičnim lekovima.
Ukoliko se istovremeno primenjuju neuromuskularni blokatori (sukcinilholin ili tubokurarin) mogu nastati neuromuskularna blokada i paraliza disanja.
Protivsredstvo su jonizovani oblici kalcijuma i neostigmin.

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može upotrebljavati samo u zdravstvenoj ustanovi.
Izuzetno, lek se može izdati i uz recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini recepta.

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi od 15-30°C, zaštićeno od svetlosti.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------

GENTAMICIN injekcije 80 mg/2 ml

GENERIČKO IME
gentamicin

PAKOVANJE
10 ampula od 80 mg/2 ml

SASTAV
1 ampula od 2 ml rastvora sadrži:
gentamicina 80 mg
(u obliku gentamicin-sulfata)

DEJSTVO
GENTAMICIN je antibiotik širokog spektra, aminoglikozidne grupe, baktericidnog delovanja. Spektar delovanja obuhvata gram-pozitivne i gram-negativne bakterije i to: Pseudomonas aeruginosa, indol-pozitivne sojeve Proteusa, E.coli, grupe Aerobacter-Klebsiella, Samonella, Shigella, N. gonorrhoeae, stafilokoke.
GENTAMICIN se brzo resorbuje i dostiže maksimalnu koncentraciju u serumu 30 do 90 minuta posle i.m. primene, a delotvorna koncentracija se zadržava još 6-8 sati. 90% gentamicina unetog u organizam, izluči se putem bubrega (glomerularnom filtracijom) u nepromenjenom obliku u toku 12-25 sati.

TERAPIJSKE INDIKACIJE
- Bakterijemija,
- peritonitis,
- septički abortus,
- opekotine komplikovane sepsom,
- teške infekcije rana,
- infekcije respiratornog, urogenitalnog i digestivnog trakta.

GENTAMICIN je posebno koristan kod teških mešovitih infekcija i infekcija nastalih uz oboljenja kod kojih je smanjena otpornost organizma (maligna oboljenja, dijabetes melitus, itd.).

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE
GENTAMICIN se najčešce primenjuje intramuskularno. Kada i.m. primena nije moguća, primenjuje se i.v., a može se primeniti i supkonjuktivno.
1.Intramuskularna primena
A. Bolesnici sa normalnom funkcijom bubrega
Odrasli
Bolesnicima sa teškim infekcijama opasnim po život daje se 4-5 mg/kg dnevno, podeljeno u 3 pojedinačne doze. Kada nastupi kliničko poboljšanje doza se smanjuje na 3 mg/dan.
Za srednje teške infekcije preporučuje se doza 2-3 mg/kg/dan. Kod gonoreje daje se jednokratna doza gentamicina od 240-280 mg
. Deca
Deci starijoj od 2 godine preporučuje se doza ista kao i za odrasle. Zavisno od težine infekcije preporučuje se 3-5 mg/kg/dan, podeljeno u tri jednake doze. Doza mora da se smanji na 2-3 mg/kg/dan čim dodje do prvih znakova kliničkog poboljšanja.
Deci starijoj od jedne godine daje se 2-3 mg/kg/dan, podeljeno u tri jednake doze.
Kod novorođenčadi (samo u vitalnim indikacijama), odojčadi i deci do jedne godine daje se 6 mg u dve jednake doze.

NEŽELJENI EFEKTI

Aminoglikozidi mogu da izazovu auditornu, vestibularnu i renalnu toksičnost i neuromuskularni blok.
Pojava nefro- i ototoksičnosti u toku primene amikacina relativno je retka i javlja se češće pri prekoračenju doze, pri postojanju oštećenja bubrega, pri prethodnoj ili istovremenoj primeni drugih oto- i nefrotoksičnih lekova. Češće je oštećenje kohlearnog od vestibularnog nerva, većinom je reverzibilno i pravilnim doziranjem može se izbeći. Promene bubrežne funkcije po obustavi terapije obično su reverzibilne.
Slično drugim aminoglikozidima i amikacin može izazvati neuromuskularni blok i apneju. U retkim slučajevima nastaju osip po koži, groznica, glavobolja, parestezija, tremor, mučnina, povraćanje, artralgija, anemija i hipotenzija.

KONTRAINDIKACIJE
Preosetljivost na amikacin i aminoglikozide uopšte.

UPOZORENJE
Primenu amikacina treba izbegavati u toku trudnoće, iako nije dokazano teratogeno dejstvo. Pri eventualnom predoziranju ili toksičnim reakcijama AMIKACIN se iz krvi najbrže eliminiše hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom. U novorođenčadi u obzir dolazi ekssangvinotransfuzija.

INTERAKCIJE
Ototoksični efekat se povećava ukoliko se amikacin daje sa diureticima brzog dejstva (intravenski primenjeni) ili se kombinuje sa drugim aminoglikozidima ili drugim ototoksičnim lekovima.
Ukoliko se istovremeno primenjuju neuromuskularni blokatori (sukcinilholin ili tubokurarin) mogu nastati neuromuskularna blokada i paraliza disanja.
Protivsredstvo su jonizovani oblici kalcijuma i neostigmin.

NAČIN IZDAVANJA
Lek se može upotrebljavati samo u zdravstvenoj ustanovi.
Izuzetno, lek se može izdati i uz recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini recepta.

NAČIN ČUVANJA
Čuvati na temperaturi od 15-30°C, zaštićeno od svetlosti.
Čuvati van domašaja dece.

ROK UPOTREBE
3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.
IP sačuvana
social share
Credidi me felem vidisse!!
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 23. Avg 2014, 05:34:19
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: ConQUIZtador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: Juzne Vesti :: Citati :: Serbia News :: Kuvar :: Tvorac Grada :: Cam.rs

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.216 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.