Žilber Majer, francuski pedagog, gost baleta Narodnog pozorišta
Balerini je potrebna kondicija fudbalera
Razlika između dva dobra igrača upravo je u posedovanju specifične umetničke ličnosti. Naravno, potrebno je mnogo rada, još je Rubinštajn govorio da je talenat samo mali procenat uspeha, sve ostalo je rad

Žilber Majer, zvanični ambasador francuske baletske pedagogije u svetu, gostuje tokom maja u Narodnom pozorištu u Beogradu, gde svoje znanje prenosi našim igračima. Nekadašnji solista baleta Pariske opere, Majer je s vremenom postao njen najznačajniji profesor, a u dva mandata je bio i direktor. Francuski umetnik je našem Baletu poklonio medalju koju je dobio za 50 godina rada u Pariskoj operi, a Konstantin Kostjukov, direktor baleta Narodnog pozorišta, kao "odgovor " na ovu ljubaznost, Majeru je juče uručio plaketu našeg nacionalnog teatra.

Profesor Žilber Majer je kao igrač mnogo naučio od velikana baletske umetnosti, a potom je to uspešno prenosio na mlade generacije u evropskim pozorištima, a bavio se i koreografijom, TV produkcijom, istorijom i teorijom igre.
- Ovo je moj treći boravak u Beogradu. Prvi put sam bio pre devet godina. Radio sam sa vašom prvakinjom Anom Pavlović, izuzetnom balerinom, zvezdom koja igra tradicionalni balet sa primesama modernog. Ona je disciplinovana, sluša i pita ono što želi da nauči, i veruje mi. Ne rade to svi igrači, to je odlika samo najvećih.

Pretpostavljam da ste uspeli da sagledate situaciju u kojoj se nalazi beogradski balet?
- Trebaju vam bolji uslovi za rad, jer igrači koji imaju 50 godina ne mogu više da nastupaju, moraju u penziju, što kod vas nije regulisano. U francuskom baletu se sa 42 godine odlazi u penziju. Voleo bih da opet pronađete ono mesto koje ste nekada imali na međunarodnoj sceni.
Šta je, prema vađem mišljenju, dobar igrač i da li ste videli neke predstave sa repertoara Narodnog pozorišta?

- Potrebno je imati odlične fizičke predispozicije, kondiciju koju imaju fudbaleri, treba biti ličnost u umetničkom smislu. Razlika između dva dobra igrača upravo je u posedovanju specifične umetničke ličnosti. Naravno, potrebno je mnogo rada, još je Rubinštajn govorio da je talenat samo mali procenat uspeha, sve ostalo je rad. Pogledao sam "Kraljicu Margo", zanimljiva je, dekor i režija posebno. Video sam i "Ko to tamo peva", balet je pun energije.

Na šta ste posebno ponosni u vašoj dugoj karijeri?
- Bio sam prvak baleta u Pariskoj operi, sve velike uloge sam odigrao. Sa trideset godina sam postao profesor u školi pri pozorištu, kasnije i direktor. Bila je to velika odgovornost i izazov. Veliki broj značajnih igrača su izašli iz naše škole. Barišnjikov je, takođe, radio sa mnom. Ponosan sam na svoj pedagoški rad i tu sam više postigao nego kao igrač.B. Lijeskić
   


Izvor: Glas Javnosti