Odlazak u bioskop se još uvek smatra dobrim ljubavnim sastankom. Sastanak u bioskopu može biti veoma romantičan, pogotovo leti, kada se otvaraju bioskopi pod vedrim nebom. Ipak, ne vole svi da dele filmski užitak.

Prednost filmskih novinara je verovatno u tome što u njihovim glavama ne postoji imperativ da moraju imati društvo za bioskop, jer po prirodi posla filmove gledaju uglavnom sami. Kada se ugase svetla, postoji samo ekran i pravi filmofili ne vole nikakve sporedne "zanimacije". Možda zato postoje ljudi koji najviše vole da gledaju filmove sami, kasno noću, u tišini i mraku.

Druga važna stavka je: ne dozvolite nikome da se izlane i ispriča vam poentu filma pre nego što ste ga odgledali. Jedan od prvih filmova koje je vaš urednik gledao bio je "I-Ti vanzemaljac" ("E.T. the Extra-Terrestrial") - zajedno s čoporom dece među kojom je bilo i onih koji su već gledali film. U odsudnom momentu, kada I-Ti kopni pred našim očima, borila sam se sa suzama, a drugar mi je rekao: "Ma, nemoj da brineš. Biće mu dobro!" To je bilo moje prvo iskustvo s potpuno pokvarenim filmskim užitkom.

Može se desiti da u liftu ili na autobuskoj stanici načujete kako ljudi pričaju o filmu koji planirate da pogledate. Ne, nemojte čekati da čujete da li ga vredi gledati nego bežite glavom bez obzira, jer će vam možda baš tu neko otkriti, na primer, šokantni završetak "Šestog čula" ("The Sixth Sense"), s kojim vam uopšte ne vredi da idete u bioskop.

Ako pratite kablovsku televiziju, Amerikanci vam mogu pokvariti filmski užitak za tren oka, jer se filmovi i dalje (ali da pohvalim domaće distributere, sve manje) pojavljuju tamo nekoliko meseci ranije nego u domaćim bioskopima. Tako vam se može desiti da dok pratite omiljenu emisiju, voditelj kaže: "Naš sledeći gost je Kevin Spejsi, zvezda filma 'Dežurni krivci', ili Kajzer Soze lično!" Ko nije gledao film, više i ne mora!

Sutra pročitajte još nekoliko saveta pravih filmofila o tome kako izbeći "spojlere" ili informacije koje vam mogu pokvariti užitak gledanja filmova.

Ako volite da se unapred obavestite o tome kakav je film koji želite da pogledate, obratite se samo proverenom izvoru, bilo da je to prijatelj koji voli filmove i ume da priča o njima ili kakav štampani medij. Većina dobrih filmskih datoteka na Internetu ima veliko crveno upozorenje da sledi informacija važna za radnju filma pre nego što iznese svoj komentar o tom aspektu scenarija.

Ukoliko volite da gledate dodele filmskih nagrada kao što su Oskar ili Zlatni globus, opet vam se može desiti da vam neko pokvari užitak gledanja filma. Dosta često domaći distributeri čuvaju nominovane filmove, ozbiljne pretendente na Oskara, za nedelju posle dodele nagrada, tako da većinu filmova koji su nominovani domaća publika nije gledala. Godine 1992. Suzan Sarandon (Susan Sarandon) i Džina Dejvis (Geena Davis) bile su prezenteri na ceremoniji dodele Oskara. Dejvisova je rekla: "Znaš, Suzan, mogle bismo da uradimo nastavak filma 'Telma i Luiz' ("Thelma and Louise")." Publika je počela da se kikoće, a Sarandonova je odgovorila: "Džina, naši likovi su završili na dnu litice."

Kao što sam već napomenula, pazite koga pitate za mišljenje o radnji filma koji želite da pogledate jer se to može završiti vašim odustajanjem od gledanja pošto je izgubljena sama poenta odlaska u bioskop. O tome govori istinita priča iz video-kluba, gde je jedna od zaposlenih devojaka u najboljoj nameri želela da ubedi jednog momka da je film "The Others" sasvim dobar triler iako Nikol Kidman igra glavnu ulogu, što je njega obeshrabrivalo. Naime, rekla je: "To je dobar triler s duhovima. Ako ti se dopao film 'Šesto čulo' ("The Sixth Sense"), svideće ti se i ovaj." Moje mišljenje: daleko manje, budući da neizvesnosti uopšte nema! Još gore bi bilo da je momak rekao: "Ali ja nisam gledao 'Šesto čulo'." Dve muve jednim udarcem!

Na kraju, ostaje samo da se izvinim ako sam nehotice otkrila čitaocu poentu filma koji nije gledao. U svoju odbranu kažem: "Oprostite, nije namerno", što je ujedno i sasvim dobra poenta ovog teksta.

mrzim kad pocnem da gledam film i neko dodje i preprica mi u 3 recenice sve, ukljucujuci i kraj, ali jos vise mrzim kad kazem tom nekom da mi ne govori, da ne zelim da slusam jer zelim da vidim film, a on mi onda kaze:
pa sta... nista, desice se to, to, to i to.

ne mogu da razumem koje su to pobude u coveku da izgovori tu recenicu

Ja sam odavno prestao da gledam filmove u bioskopima.Manje zbog toga sto se plasim da ce mi neko otkriti kraj,a vise jer su mi smetala suskanja,grickanja,zveckanja,ustajanja jer neko mora da shora...Bolje kod kuce gledam u miru i tishini

Ranije sam voleo da idem u bioskop sa drustvom, i vise se zajebavamo nego sto gledamo film. Sada. Sad vise volim da sednem sam u mrak i pustim neki doooobar horor.