Uvrtao uši i političarima

Nišlija Petar Kojić šest decenija ne ispušta iz ruku berberski češalj i makaze

Berberin Petar Kojić Lala poznat je i priznat ne samo kao majstor od zanata, već i kao šahista, prvokategorik, koji je u svoje vreme pomogao ŠK "Železničar" da uđe u prvu ligu. Najstariji je član ovog kluba koji je odgojio mnoge vrsne šahovske majstore i velemajstore. Poznat je i po kačketima koje menja svaki dan dok ide u redovnu jutarnju šetnju Tvrđavom, zatim po kolekciji više od hiljadu kravata kao i po činjenici da u svom kućnom ormanu ima toliko pari odela koliko je nedelja u godini.
      

Kredit na obraz

Nadimak Lala dobio je u rodnoj Kikindi gde je učio zanat. Majstor kod kojeg je radio imao je sestru udatu za čuvenog niškog frizera Vasu Dražića. Upoznali su se u Kikindi, majstor Vasa ga je pozvao u Niš, a Petar (kasnije Lala) pošao i došao početkom februara 1948. godine. Radio je prvo kod Dražića u Voždovoj ulici, zatim kod Nikole Ročkomanovića u Obrenovićevoj. Bio vredan i marljiv, uočile to ugledne mušterije i pozajmile mu novac da 1954. otvori svoju radnju u vreme kada je imao 24. godine. Bilo je među njima lekara, pravnika, uglednih gradskih zanatlija i dali su mu pare na reč i obraz, bez kamate i roka vraćanja. Naravno, vratio je dugove, kada se "majstorski zapatio" i pročuo kao berberin Lala. I tako do današnjih dana.
      
   
   

- Nikada nisam pio i pušio, lumpovao ili kockao. Pa moralo je negde da se potroši. Supruga Vera malo gunđa, ali ne zbog mojih kolekcija kačketa, odela i kravata, nego što ne zna gde sve da ih smesti i složi. Oboje smo kicoši - kaže Lala. Porodica Kojić je šahovska. Umeo je Petar sa ćerkama i suprugom i da nastupi i pobeđuje na gradskim šahovskim kupovima, a kći Vesna je bila i član omladinske reprezentacije bivše Jugoslavije.

- Ko uđe u moju radnju i pobedi me, poklanjam šahovsku tablu i besplatno ga šišam. I ovde se stalno igra šah. Ja se najviše radujem kad mi neko pokloni kravatu ili šahovski sat - priča Lala. Penzija mu samo 14.000, priznali su mu samo prvih 40 godina staža, a preostalih 18 još uvek nisu. Kada uračuna i godine učenja zanata, do majstorskog pisma, ravno 61 godinu ne ispušta berberski češalj i makaze iz ruku. Pored Zorana Živkovića, šišajući i brijući "vukao sam za nos" i "uvrtao uši" i mnogim drugim uglednim Nišlijama.

- Ne samo da ga vučem za nos kad ga brijem, nego mu
i uvrćem uši kad ga šišam - kaže. Profesorima, lekarima, novinarima, funkcionerima, drugim zanatlijama i onim običnim ljudima. Nešto mi u poslednje vreme nema Zorana Aranđelovića, nekadašnjeg potpredsednika vlade i predsednika parlamenta. Za neke je bolje što se ne sreću u radnji, jer su otišli na različite političke strane. Sa mnogima od njih sam postajao i prijatelj, naročito ako bi se još našli i u šahu - kaže Lala. Kaže da mu se ne sviđaju aktuelne "ćelave frizure", ali da se poštuje svaka želja mušterije. Nije važno šta je na glavi, nego u glavi, kaže. Dodaje da misli da su najlepše i večno lepe frizure za muškarce "ala Džems Din" ili "ala Džon Kenedi".


Izvor: Blic \ Milorad Doderović

ne znam odakle ti ideja da pises bas o lali frizeru, u svakom slučaju mu zelim jos puno godina rada