Beograđanina Zlativoja Pavlovića "izvukli" 230 puta u nagradnim igrama

Uvek se "uvate" za moj koverat

Pre skoro dve i po decenije, Zlativoje Pavlović isekao je kupon iz Večernjih novosti, ubacio ga u koverat i poslao sa obaveznom naznakom u zagradi - za nagradnu igru. Hteo je samo da proba. Kao i svaki Srbin razmišljao je pesimistički.

- Ma nema šanse da baš mene izvuku - procenio je.
Pet puta je posle pročitao izveštaj o dobitnicima, ali i dalje nije mogao da veruje. "Izvukli" su ga. Otišao je besplatno na finale Svetskog prvenstva u fudbalu u Španiji. Italija je pobedila Nemačku 4:1 i postala šampion, a Zlativoje je od tada počeo da skuplja isečke iz novina sa spiskovima dobitnika u raznim nagradnim igrama i slaže ih u fasciklu. Svoje ime na tim isečcima podvlačio je zelenim fluorescentnim flomasterom.

Morao je da prikupi dokaze, pošto mu niko ne bi verovao. Zlativoje je, naime, 230 puta bio dobitnik!
- Obišao sam 13 država. Bio sam na tri fudbalska svetska prvenstva. Osim u Španiji, i u Italiji, devedesete, kad su naši izgubili od Nemaca. Na šampionatu u Francuskoj boravio sam 12 dana. To od fudbala. Od košarke, gledao sam četvrtfinale, polufinale i finale Evropskog prvenstva u Atini, kad je Jugoslavija uzela titulu. Posle sam bio i na evropskom šampionatu u Turskoj. I tu smo postali prvaci. Mnogo više sreće donosio sam svojim prisustvom košarkašima nego fudbalerima. Ali, recimo, kada je Zvezda osvojila Kup evropskih šampiona, dobio sam dve nagrade. Put u Bari avionom, i put u Bari autobusom. Kako fizički nisam uspeo da idem istovremeno s oba prevozna sredstva, autobusom je otišao moj brat - veli Zlativoje. Porodična letovanja je planirao u zavisnosti šta je premija.

- Ko zna kad bi moja deca videla more da me nisu izvlačili. Bio sam na raznim letovanjima, Halkidikiju, Polihronu, Bugarskoj, Bečićima... Obišao sam Sloveniju, Veneciju, Austriju...

I za putovanje u Sloveniju su me izvukli dva puta - i u maloj i u velikoj Eureci. U manastiru Hilandar bio sam preko lista Danas. Tad se potrefilo da jedina dva dobitnika budemo ja i jedan Užičanin koji je sa mnom već bio na prvenstvu u Francuskoj. Dobio sam dva puta televizor u boji. Prvi put posle izvlačenja u Sportu. Birao se najbolji centarfor u zemlji i ja pogodim. Drugi put preko Novosti enigme, prošle godine. Dvaput sam dobio bicikl. Oba puta preko Sporta. U listu Sfinga dva puta sam dobio po milion dinara.

Sarajevski Orbis je svojevremeno organizovao igru u kojoj su čitaoci određivali koju će nagradu dobiti. Ja lupim neku cifru, u to vreme velike pare, i izvuku me. Nikad nisam dobio stan i kola, ali razmišljam, nikad nije kasno. Satelitske antene dobijao sam nekoliko puta, ali mi ne trebaju, pa sam ih uglavnom prodavao. Nisam ni brojao majice, ručne i zidne satove, košarkaške lopteÖ Dobio sam od "Soko Štarka" toliko slatkiša koliko sam težak. Svaku nagradu su mi isporučili. Nikad se nije desilo da mi poštar ne donese ili da me redakcije zaborave, priča.

U početku je mislio - čista slučajnost. Vremenom je poverovao u "teoriju upornosti". Kada ga je dvadesetak kolega zamolilo da ubaci njihove koverte u poštansko sanduče, i oni dobili, konačno mu je bilo jasno. Sreća. Ali ima tu i taktike...

- Nikad nisam slao mnogo velike koverte. Uvek one srednje, standardne, 27 puta 18. Nisam ni šarao po kovertama. Zanimljiva stvar, kad god sam slao manji broj, dobijao sam veće i jače nagrade. Bilo je slučajeva da pošaljem 45 komada i ne dobijem ništa. Naši ljudi štede i na kovertama. Šalju male, bele i plave. To niko ne izvlači. Džaba im. Mora da budu veće, jer se pevač ili glumac koji izvlači, pre "uvati" za njih. I skoro uvek sam bio ili prvi ili poslednji na spisku. Retko u sredini. Dok sam radio kao mašinski tehničar u Janku Lisjaku, cela firma je znala za moju strast prema igrama, pa su mi donosili kupone iz svojih primeraka novina. Nakupi se. I šefovi su bili tolerantni. Malo, malo, a ja na neki put. Puštali me, šta će.

Danas, razmišlja, ljudi mnogo više igraju nagradne igre nego ranije. A igara je sve manje. Pre su svake novine u bivšoj SFRJ imale nagradnu igru. Nije mu zanimljivo kada je pitanje lako. Zlativoje voli teške zadatke. Mali broj ljudi ih reši. Tad pobeđuje i znanje i sreća. A sada skupljaš čepove i ne moraš da razmišljaš.

- Igrao sam i loto, ali sam najviše ubadao peticu. Šestica i sedmica nikako - kaže. On, međutim, po sopstvenom priznanju, nije najsrećniji Srbin. Za sad "vodi" u Beogradu. U Kraljevu, kaže, živi neki Kamidžorac koji je dobio više od 400 puta! Ima ih još nekoliko srećnika, i svi su u kontaktu. Viđaju se bar pet puta godišnje na putovanjima, a kad ne putuju čuju se telefonom da razmene informacije i provere situaciju. Ne dao bog da im neka premija promakne!


Izvor: Glas Javnosti \ Dragoljub Petrović

Znate sta, razmisljam ja tako, da li imam ili nemam Srece?
Poceo sam da uplacujem Loto, malo, po dve tri kombinacije, ko zna...  Pa da, kako mogu da znam da li bi dobio ako ne uplatim, a opet, milioni drugih se isto nadaju...

Ma sve je u Zivotu igra.

Ako ne ucestvujes....shanse su da neces ni pobediti )))))))))))))))