pozitivni i negativni događaji u svetu koji su obeleŽili godinu za nama
Godina krvi i pomirenja
Autor: E.B. | 31.12.2007 - 06:00




Istorijsko proširenje Šengena
Šengenska zona je 21. decembra 2007. dobila devet novih članica. Mnogi su rekli da je tek tim potezom zaista pala gvozdena zavesa koja je delila Evropu na Istok i Zapad. Šengen sada obuhvata 24 zemlje i 400 miliona Evropljana.

EU se otvorila za nove članice
Za Srbiju je možda najbolja vest to što su lideri EU potpisali novi reformski ugovor. Na taj način se otvorio „institucionalni kapacitet“ za primanje novih članica.

Pomirenje katolika i protestanata u Irskoj
Severna Irska je doživela ono što je decenijama bilo nezamislivo. Katolici i protestanti, ljuti protivnici u višedecenijskom krvavom sukobu, tokom kojeg je stradalo 3.600 ljudi, formirali su u maju mešovitu vladu.

„Ne“ Čavesu
Ugo Čaves, predsednik Venecuele, pretrpeo je prvi izborni poraz od kako je 1998. došao na vlast. Građani su odbacili njegov predlog o izmenama ustava, koje bi podrazumevale Čavesovu doživotnu vladavinu.

Razoružanje Severne Koreje
Pjongjang je početkom 2007, pristao da demontira svoja nuklearna postrojenja, za šta je dobio nagradu u vidu materijalne pomoći.

Ubistvo Benazir Buto
Nasilna smrt bivše pakistanske premijerke ostavila je u šoku i zavila u crno Pakistan, i čitav svet. Njenim ubistvom zatrvena je čitava politička dinastija, koja je vladala zemljom još od sedamdesetih godina .

Surovo gušenje demonstracija u Burmi
Građani Mjanmara, predvođeni budističkim monasima, masovno su ustali protiv 45-godišnje vojne diktature u zemlji, što je okončano surovim gušenjem demonstracija. Ni dan-danas se ne zna koliko je ljudi stradalo u akcijama vojske i policije.

Planeta sve toplija, trka u naoružanju
Stručnjaci su tokom 2007. izneli najalarmantnije poruke o posledicama globalnog zagrevanja. Ako se planeta, zagreje za još nekoliko stepeni Celzijusa, počeće kataklizma, a sav led sa Severnog pola će se otopiti u roku od svega pet godina.

Otišli Bergman, Antonioni i Pavaroti
U julu je svetska kinematografija ostala bez dvojice velikana. Ingmar Bergman, švedski filmski i pozorišni režiser, preminuo je u 90. godini života, a istog dana, nešto kasnije, za njim je otišao i italijanski režiser Mikelanđelo Antonioni. Otišao je i poznati tenor Lučano Pavaroti. Ostaju njegove neponovljive interpretacije velikih operskih kompozicija.

Masakr na Univerzitetu
U aprilu se dogodio najgori masakr u istoriji univerziteta SAD, na američkom „Virdžinija teku“. Mentalno oboleli mladić Čo Seung Hui usmrtio je 27 studenata i pet zaposlenih.


Januar    
    1. januara Bugarska i Rumunija su se pridružile EU, čime se broj članica ovog bloka popeo na 27, a broj stanovnika na 489 miliona.
   10. januara američki predsednik Džordž Buš je saopštio da šalje dodatnih 21.500 vojnika u Irak.
   11. januara engleska fudbalska zvezda Dejvid Bekam je potpisao petogodišnji ugovor sa američkim timom LA Galaksi u vrednosti od milion dolara nedeljno.


Februar    
    3. februara najmanje 130 ljudi je ubijeno, a 305 povređeno kada je bombaš samoubica kamionom natovarenim eksplozivom uleteo na pijacu u centru Bagdada.
   25. februara režiser Martin Skorseze, šest puta nominovan za „Oskara“, najzad je osvojio zlatnu statuu za film „Dvostruka igra“, koji je ujedno proglašen i za najbolji film.

Mart    
   12. marta dopisnika Bi-Bi-Sija Alana Džonstona kidnapovali su militantni islamisti u Gazi; držali su ga zarobljenog 114 dana.
   18. marta Svetski kup u kriketu je pao u zasenak zbog iznenadne smrti pakistanskog trenera Boba Vulmera. Mediji su javili da je Vulmer ubijen, ali se to kasnije pokazalo netačnim.
   19. marta legendarni most u sidnejskoj luci, koji je pušten u saobraćaj 1932, proslavio je 75. rođendan.

April   
   4. aprila iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad je posle 12 dana oslobodio 15 britanskih mornara zarobljenih u Persijskom zalivu.
   23. aprila preminuo je Boris Jeljcin, čovek koji je odigrao ključnu ulogu u raspadu Sovjetskog Saveza.
   16. aprila najpogubnija pucnjava u američkoj istoriji: ubijene 33 osobe na Tehničkom fakultetu u Bleksbergu u Virdžiniji.

Maj   
    3. maja trogodišnja britanska devojčica Medlin Meken je nestala iz hotelske sobe u portugalskom letovalištu Praja da Lus. Taj događaj je izazvao veliku medijsku pažnju.
   6. maja Nikola Sarkozi je pobedio Segolen Roajal na predsedničkim izborima u Francuskoj.
    8. maja Severnoj Irskoj vraćena samouprava: lider DUP Jan Pejzli postao prvi ministar, a vođa Šin Fejna Martin Mekginis njegov zamenik.

Jun    
    4. juna u Hagu počelo suđenje Čarlsu Tejloru, bivšem predsedniku Liberije.
   27. juna Toni Bler posle 10 godina ustupio položaj premijera nasledniku Gordonu Braunu.
   29. juna dugoočekivani „ajfon“ firme „Epl“ najzad se pojavio u maloprodaji za 500 dolara po komadu.

Jul    
   8. jula Rodžer Federer peti put zaredom pobedio na Vimbldonu.
    10. jula pakistanske snage zauzele Crvenu džamiju u Islamabadu i ubile oko 100 militantnih aktivista.
   21. jula „Hari Poter i relikvije smrti“, sedmi i poslednji nastavak romana o dečaku čarobnjaku, pojavio se u knjižarama i za samo nekoliko sati prodat u višemilionskom tiražu.
    22. jula engleski grad Tjuksberi se pretvorio u ostrvo pošto je veliki deo zemlje bio zapljusnut poplavama nakon obilnih kiša.

Avgust    
    1. avgusta srušio se most preko Misisipija u Mineapolisu; poginulo 13 osoba.
   2. avgusta ruske mini podmornice se prvi put spustile na dno Severnog ledenog okeana kod Severnog pola.
   8. avgusta rečni delfin iz kineske reke Jangce proglašen je izumrlim, najverovatnije zbog ljudske aktivnosti.
    23. avgusta požari su zahvatili veliki deo Grčke i uništili 2.700 kvadratnih kilometara šume, maslinjaka i obradivog zemljišta.

Septembar    
   3. septembra američki avanturista Stiv Foset nestao nakon što je u svom jednomotorcu uzleteo sa aerodroma u Nevadi.
   14. septembra tim Formule 1 Meklaren kažnjen je oduzimanjem svih bodova i novčanom globom od 100 miliona dolara zbog posedovanja poverljivih informacija o Ferariju.
    26. septembra vladajuća hunta u Mjanmaru silom ugušila pobunu budističkih sveštenika.

Oktobar    
   6. oktobra pakistanski predsednik Pervez Mušaraf izvojevao treći mandat, ali je morao da se odrekne vojne funkcije.
   18. oktobra bombaši samoubice usmrtili 138 ljudi prilikom svečanog povratka bivše premijerke Benazir Buto u Pakistan.
    28. oktobra prva dama Argentine Kristina Fernandez de Kirhner nasledila supruga Nestora i postala predsednica države.

Novembar    
   20. novembra britanska kraljica Elizabeta II i princ Filip proslavili 60. godišnjicu braka.
   24. novembra laburista Kevin Rad pobedio na opštim izborima u Australiji i zbacio lidera liberala Džona Hauarda posle 10 godina na vlasti.
    27. novembra američke vlasti su upozorile da bi neredovne otplate hipotekarnih kredita u SAD mogle da izazovu nove potrese na svetskim berzama i u 2008.

Decembar    
    10. decembra bivši medijski tajkun Konrad Blek osuđen na 78 meseci zatvora u SAD za prevaru i ometanje pravde.
   17. decembra ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da će postati premijer ukoliko njegov naslednik Dmitrij Medvedev pobedi na predsedničkim izborima iduće godine.
   27. decembra ubijena Benazir Buto, bivša premijerka Pakistana posle skupa u Ravalpindiju. Sahrani prisustvovale desetine hiljada ljudi.
CDC/JS

Izvor: Blic