Uticaj oca na ćerku :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Ja to o chemu ti prichash nisam imala. Poljubac pred spavanje i laku noc jako jako retko, na prste jedne ruke da se izbroji.
Jako je lepo od tebe shto zhelish da ti cerka napreduje pa je i usmeravash ka nekom hobiju i usavrshavanju i tako i treba da bude. Nemoj dozvoliti nikada sebi da pozelish da tvoja cerka bude sve ono shto tisi uspeo da postignesh i da ostvaruje zhelje koje si ti imao kao mladic. U tom sluchaju ona ce pre ili kasnije to shvatiti kao jedan teret i svaki neuspeh u tome bice joj mnogostruko veci i tezhi. Ima 11 godina, dakle sposobna je da izabere shta joj odgovara, shta je ispunjava i chini je srecnom. Ja sam kao mala strashno zelela da sviram klavir, ali za to nije bilo mogucnosti, tako mi je bar bilo obrazlozheno. Da li su u pitanju bile mogucnosti, ili se to smatralo nepotrebnim, ja to nikada necu znati. U svakom sluchaju ja klavir nikada nisam nauchila da sviram i danas mi je pomalo krivo zbog toga.
Ono shto jeovde recheno u smislu "nikad kao otac" podrazumevalo se (bar sa moje strane) da ne bih zelela da moj izabranik ima karakteristike mog oca, jer bi to znachilo da pored sebe imam osobu koja je nehajna, kojoj su najvazhniji samo njegovi problemi, koja ne daje pet para na moje potrebe i zhelje. Osobu koja nikada nece pitati "kako si?" , "da li si dobro?" , "jel imash neki problem?" , "jel mogu nekako da ti pomognem?" , osobu koja nikada nece prichati samnom i zheleti da chuje bilo shta o meni sem da li sam dala ispit i kad cu da pochnem da spremam sledeci. Meni to nije potrebno. Meni je potrebno neshto drugo, neshto lepo ako me razumesh shta hocu da kazhem. Moj otac nije jaka figura, sav kredibilitet i koji je imao kod mene dok sam bila jako mala potroshio je kada sam doshla u godine da shvatim da mi u principu nemamo vishe o chemu da razgovaramo, jer ja vishe nisam mala devojcica koja zavisi od njega i koja samo zheli da se igra i da bude bezbrizhna. Chim su nastupili prvi problemi vezani za odrastanje i potrebe, on je kukavichki pobegao, nije uspeo da nadje nachin da se nosi sa odgovornoscu i sa "bremenom" koje nosi titula oca jednog zenskog deteta. Ponekad se pitam shta bi bilo da je imao vishe dece? Da je imao recimo dve ili tri cerke ? Verovatno bi otishao od nas, ili bi zavrshio u nekoj ustanovi ...
Sav "posao" i brigu oko mene preuzela je moja majka kojoj cu biti do groba zahvalna shto je i pored svih svojih problema, bolesti i nemoci uspela da se izbori za to da mi se nadje ma kakav problem da je u pitanju. Ona mi je bila zamena i za oca i za setre i za bracu. Beskrajno nezhna i osetljiva uspevala je da bude hrabra i jaka kada je situacija to zahtevala i u mojim ochima ona ce uvek biti nishta drugo do moj stub i pobednik.
Ako zhelish da budesh dobar otac i oslonac i figura svom detetu, osluskuj njene potrebe, prichaj sa njom o svakodnevnim stvarima, ma koliko ti to nekad predstavljalo gubljenje vremena. Dete jako brzo poraste, dok se okrenesh vec je tinejdzer, sve je manje u kuci. Iskoristi te godine kada je vezana za tvoje krilo i rech i ulij joj beskrajno poverenje i ljubav. Neka te gleda shirom otvorenih ochiju kao da si vilenjak koji je doshao da ispuni neku nenu trenutnu zhelju. Te stvari pamte se celog zhivota, to je ono shto treba da nosimo sa sobom u srcu dok dishemo i trudimo se da jednog dana nashoj deci i deci nashe dece prenesemo kao najlepshe nasledje. Ne obasipaj dete samo prezentima , vec i ljubavlju, slusaj je pazljivo kad ti pricha, makar to bile i dechije gluposti koje danas jesu sutra nisu. Teshi je kad plache, smej se sa njom, posveti joj pazhnju, uvrsti u svakodnevni zhivot neki "samo vash" momenat, kao shto je recimo pecanje , odvedi je na reku/jezero/more i smejte se i zabavljajte, na utakmicu, samo vas dvoje, budi njen princ , neko ko je nikada nece izneveriti. Ako ti posao i obaveze ne dozvoljavaju ovakve akcije, odredi jedan dan mesechno koji ce biti samo vash i mama nece biti pozvana Smiley

Ako je napravila neku glupost ili uradila neshto shto nikako ne sme, ne dernjaj se kao domorodac, vec deluj ozbiljno u razgovoru sa njom i nauchi je da shvati da je pogreshila, sve kroz razgovor. I nikad joj ne priredjuj neprijatne scene, kao recimo svadja sa suprugom, nervoza pred njom, vika, psovanje, ako ti dodje da izlomish neshto skloni se negde gde te ne mozhe videti i polomi neshto. Takve stvari ostavljaju duboke posledice na decu. Ne kazhem da dace treba da zhive pod staklenim zvonom, daleko od svega shto je loshe i da steknu pogreshnu sliku o svetu, ali joshe je veoma mala, ima vremena, naucice godinama da je zhivot vishe siv nego beo, ne pruzaj joj tu mogucnost u samom domu.
Moji roditelji su se chesto svadjali kad sam ja bila mala i to su prizori koji se teshko zaboravljaju, uvek sam ja izvlachila najdeblji kraj, jer sam bila strashno osetljiva i strashno me je to pogadjalo. Vremenom su svadje prestale i uspeli su da pronadju neki zajednichki jezik, uglavnom tako shto je moj otac prestao da pricha sa svima nama, pa rasprava nije ni moglo da bude.
Eto, napisah se ja, uglavnom shvatio si kakva figura bi trebalo da budesh, mada ja mislim da si vec na dobrom putu Smile