Zašto najvažnijoj sudskoj instituciji u zemlji preti blokada i kriza
Ustavni sud talac političke nagodbe

Predsednik Republike Boris Tadić predložiće u najskorije vreme kandidate za sudije Ustavnog suda Srbije i kandidata za predsednika suda, kako bi oni u Skupštini Srbije mogli biti izabrani do 10. oktobra. Konsultacije o imenima kandidata su u toku - rečeno je „Blicu“ u kabinetu predsednika Srbije.

Ukoliko se ovo pak ne dogodi, rad Ustavnog suda biće blokiran, s obzirom na to da su stečeni zakonski uslovi da njegov predsednik Slobodan Vučetić 10. oktobra ode u starosnu penziju. Pošto Ustav i zakoni ne predviđaju ni zamenika ni v.d. predsednika suda i pošto se sednice ne mogu zakazivati ni održavati bez predsednika - Ustavni sud Srbije neće biti u mogućnosti da radi.

Štiti od samovolje

Šta bi blokada ovog suda konkretno značila i kakve bi posledice mogla da ima po građane Srbije?

- Ustavni sud Srbije štiti građane od samovolje državnih organa. Naime, njegov zadatak je da obezbedi zakonitost i ustavnost, da spreči samovolju i omogući da niko u državi ne može da se ponaša onako kako hoće. Ustavni sud je tu da obezbedi da se Skupština, Vlada ili predsednik ponašaju u skladu sa Ustavom i zakonima, a ne da po sopstvenoj volji donose propise koji nisu u skladu sa Ustavom. Samim tim, sud štiti prava građana. Ukoliko nema te brane, nema ni pravne države, a vladaju bezakonje i samovolja - objašnjava za „Blic“ Slobodan Vučetić, predsednik Ustavnog suda.

Ovaj sud bavi se i zaštitom podele vlasti i on je praktično četvrta grana vlasti, pored izvršne, sudske i zakonodavne. On je jedini ovlašćen da na osnovu predstavki građana, ali i državnih i opštinskih organa, kao i preduzeća, usklađuje propise.

- To znači da ako postoji sukob nekog propisa - zakona, vladine uredbe, statuta pokrajine, opštine ili firme sa Ustavom, Ustavni sud ukida te propise ili njihove odredbe koje su u suprotnosti sa Ustavom. Ili ukoliko Skupština izađe iz Ustavom predviđenih okvira, Ustavni sud reaguje i ukida zakon koji je donet ako nije u skladu sa Ustavom, jer je Ustavni sud stariji u odnosu na Skupštinu - kaže Vučetić.

Ustavni sud odlučuje i o tome da li su se stekli uslovi za zabranu rada neke stranke, u sukobima među sudovima, bavi se izbornim sporovima koji nisu u nadležnosti drugih sudova, ustavnim žalbama...

Dobra volja rešava problem

Inače, Ustavni sud uputio je juče pismo predsedniku Tadiću i predsedniku Skupštine Predragu Markoviću u kome se kaže da je neophodno da predsednik Ustavnog suda bude blagovremeno predložen, odnosno izabran, kako Ustavni sud ne bi bio onemogućen u obavljanju svojih Ustavom utvrđenih funkcija u zaštiti ustavnosti i zakonitosti.

Vučetić je nakon sednice Ustavnog suda rekao da je neodržavanje sednice „krupan pravni problem“ koji se može vrlo lako otkloniti time što bi Tadić predložio kandidata za novog predsednika, koji bi bio izabran u Skupštini.

- Ne preti u bukvalnom smislu nikakva blokada rada suda u slučaju da ne bude izabran predsednik. Predsednik Tadić dao je jednu zabrinjavajuću izjavu - da je vrlo teško doći do kandidata za sudije i predsednika, jer ljudi koji bi bili adekvatni kandidati ne bi se prihvatili ili bi se nerado prihvatili te funkcije - podsetio je Vučetić.

On je dodao da ako Tadić nema kandidata za predsednika Ustavnog suda, može da predloži jednog od šest sudija koji se sada nalaze u sudu.

„Time se problem rešava i otklanja se mogućnost blokade rada suda, jer to nikako ne bi smelo da se desi u državi koja pretenduje na to da bude pravna država. Stvar je u rukama političara i političkih organa, njihovog dogovora i dobre volje da se to reši. Očekujem da će to biti rešeno“, naglasio je on.

Nestranačke sudije

Vučetić je za „Blic“ izjavio da prilikom izbora sudija postoje određeni politički interesi, što pokazuje činjenica da neke predložene sudije budu izabrane u Skupštini, a ne neke ne.

- Okolnost da predsednik predlaže, a Skupština bira sudije Ustavnog suda nalaže da se ostvari visok stepen saglasnosti. Kandidati ne bi smeli da budu članovi stranaka niti ljudi koji javno pokazuju simpatije prema nekoj partiji, jer onda to može da utiče na sastav suda. Kriterijum treba da bude visoki profesionalizam - kaže Vučetić.

Komentarišući mogućnost svog ostanka na mestu predsednika suda, Vučetić je kazao da je Ustav vrlo precizan i da nalaže da sudiji prestaje sudijska funkcija kada u skladu sa zakonom stekne uslove za odlazak u penziju, a da Zakon o radu predviđa starosni limit od 65 godina. Prema njegovim rečima, u državnim organima nije uvedena praksa produženja radnog veka.

Ljiljana Begenišić

Izvor: Blic