Brate klasicna teorija zavere u stilu Harpa i sl.
Da postoji neka "tajna sila" koja sve kontrolise, ne bi ovde vladao permanentni haos koji se sve vise uvecava.
Jer ti i ako si lopov npr, ako imas mozga, znas da ne mozes da krades ako nemas od koga da krades, tj ako je narod totalno siromasen i zemlja ne pravi nikakve pare. Bio je davno dokumentarac  neki kad dzeparos u Beogradu objasnjava da se za vreme komunista zivelo carski, kaze lik udjem na 7icu kod Beogradjanke i do Cvetka "zaradim" prosecnu platu.
Ispada po tebi da tu "hidru" cine totalni diletanti koji ne vide dalje od sutra, a sve vreme uspevaju da ostanu sakriveni. 
To sto ti pominjes je u principu FSB, tj nekadasnji KGB. Cela transformacija SSSR-a u danasnju Rusiju je ostvarena planski pod kontrolom KGB-a, iako nas covek voli da se zaludjuje nekom pricom kako je Jeljcin sve zajebo devedesetih
Nije Jeljcin zajebo nista, on je uradio ono sto je bio deo tog plana. Gorbacov je trebalo da razjebe istocni blok i SSSR, Jeljcin da zavrsi prvobitnu akumulaciju kapitala, a Putin da zavede red nastao pljackaskom privatizacijom, a zaveo bi al u qrcu red da sve vreme nije na raspolaganjunimao funkcionalnu organizaciju kao sto je KGB tj FSB. Sad je nagradno pitanje za ove koji ne povezuju stvari na taj nacin, kako se ta organizacija ocuvala u celom tom periodu raspada od kraja 80ih pa do danas?
Ocuvala se zato sto je ceo proces ona upravo i inicirala i vodila. Nije mogo Putin da je materijalizuje u trenutku kad je doso na vlast.
Gde ti to vidis u Srbiji, mislim ne to isto, al bilo sta slicno. Zajebi ti to, "postoji neka hidra ispod povrsine", parafraziram, ako postoji, cak i ako se ne vidi, koja je spoljasna manifestacija postojanja iste.
Gde vidis bilo kakav plan,  koji je krajnji cilj itd ...
Ja kolko vidim, vidim samo permanentni haos i sve vecu dezorjentaciju.

Nas jedan rodjak je poginuo za slobinu sahranu...neki od tih ucesnika mu je pucao u glavu...inace policajac...

„Милошевић је оборен јер је издржао 10 година без западних корпорација, које траже мале и уситњене државе и велику проходност!“

У паузама између снимања кадрова свог новог филма, на траци од 35 милиметара, далеко од корпоративних студија у којима компјутер више нико и ништа не могу да замене, Емир Кустурица је, у Ужицу, “гласно размишљао”: – Може ли данашњу цивилизацију, предвођену западом, уопште – неко или нешто икада заменити?!



– Запад је једна врло озбиљна и, заправо, водећа цивилизација, настала на хеленској традицији, настала на рецепту, ја бих рекао, Сократовом, који је патентирао демократију, али, на жалост, од ње и страдао. Дакле, пошто ју је он изумео у време док је Атина била у ратовима са околним државицама, онда је, због тешких околности, практично од ње и страдао… – сеже Кустурица у далеку прошлост, тражећи одговор на данашња – планетарна питања: – Био је тај “отров за младе” и утолико је морао и да попије отров на крају.

– Ја мислим да данас демократија долази до своје “нулте тачке”. Функционализација свега што постоји, а ту ме филм највише занима, доводи до тога да се ту испражњавају сви људски садржаји и да они, заправо, нестају испред те идеје “маркет либералес”. То је једна врста, како бих рекао, искључивости и тоталитарности у идеји да, заправо, пролазак на тржишту функционише као једино средство социјализације. То је један велики психолошки, историјски и политички трик, посебно за земље које су, као наша, подложне – брзини онога што они зову “транзиција”. Зато сви ови лашци који се појављују “у име запада”, а који су тамо два пута били, једном да купе фармерке, а једном да виде Париз, они су најбучнији у томе, што из незнања, што из шминкераја.

– Понављам, запад је озбиљна цивилизација, он има технологију која га представља и која, као што је некада Египат имао пирамиду која га представља, данас има технолошке направе као заштитни знак.

– Међутим, данас долази до једног енергетског пражњења изнутра које се врло често лако види кроз филмове. Филмови су склапани да задовоље тржиште. Да задовоље масу. И, ако је тачно то што сам чуо из Кана, да људи звиждећи напуштају свечану пројекцију отварања, онда је то само знак исте приче: да адвокати и менаџери праве филмове, а да ауторе стављају у позицију реквизите коју они могу да померају…

– Онда и филм постаје једна испражњена категорија натуралистичким средствима, јаким тоном, фасцинантном сликом и филм се сервира тржишту, а никако човеку… Е, та релација је, заправо, погубљена. Кад гледаш како се филмови данас снимају, а некад се филм заиста снимао, па се развијао на 35 милиметарској траци, па су се тако контролисли квалитет, боја, тон филма, покрет, израз лица, говор и све друго… А, данас то иде, овим путем: снимиш филм на највишој резолуцији, то је још увек филмска трака, па га онда с негатива скидаш на компјутер, па с компјутера добијаш под неком “лошом компресијом”…

– Идеју демократизације западног и источног друштва прати и његово основно средство по коме треба да будемо уверени да је то демократија. Демократизација, на жалост, има један паралелни ток који се зове медиокритетизација. Значи, све што се произведе мора да задовољи масу, и утолико је популистички аспект демократије, заправо, њена сама смрт.

Као што, рецимо, радикале сматрају популистима, а то је тачно само условно – јер су они идеолошки популисти, тако демократе уводе једну врсту маркетиншког популизма коме ништа што је произведено, а да није за много људи, није вредно или је вредно, али је на тржишту безвредно. Дакле, тржиште уводи, чак, и резолуцију слике као стандард. Шта се дешава? Између висконтијевских и давинчијевских ренесансних визија света, данас се уводи тема, о филму, конкретно, којег можеш да снимиш камером на телефону.

А оптички свет публике се види као оптички свет који не тражи високу резолуцију и кад узмеш, само, да Кодак филм, 35 милиметарска трака, у сваком квадрату садржи 12 милиона пиксела, а најразвијенији “хај-дефинишн видео”, који нити има контраст Кодака, нити има спектар у коме се снага боје као емоционално средство изражавања појављује, њега нема, потпуно, дакле, “хај дефинишн” нема преко 6-7 милиона пиксела. И када узмеш условно да није само ствар у пикселима, него је ствар у укупној потреби да се дејство слике преводи на језик емоције, што када у Холиводу изговориш, они се смеју и кажу – о чему ова будала прича?

Проблем је у томе што људски склоп није само рационалан, људски мозак се исхрањује углавном из електрицитета, оног што је нама непознат, само једна осмина људског мозга је позната, а седам осмина је непознато, е – кад хоћеш да створиш слику света као филозоф или као уметник, па је транспонујеш и шаљеш људима преко слике, јер рачунаш да је слика твоје оружје, онда долази до парадокса да од оне Шопенхауерове најаве краја западне цивилизације 1915. године, када је уочио распад велике Британије и говорио о томе да се она распада, он је тај процес, ваљда из своје жеље и тескобе у којој је живео – предвидео да ће бити брзо, међутим, то се, наравно, демонтира дуго и споро, са два аспекта: један је кад се урушаваш у идеји своје политике која, једноставно, чак и кроз слику, показује да се у ставри изражава одређена немоћ, односно – стављање тржишта на тачку пресудног и преношење те идеје са религијске у, са те неке – као заостале културолошке тачке, на тржишну, она се, заправо, претвара у једну велику светску превару која више не можеи бити контролисана!

Значи – ако је идеја да свет опслужује једна банка, једна корпорација, онда се све оно због чега је Сократ изгубио живот, што је, кроз векове, а под утицајем хеленске културе, развијано, то се све потрошило и урушило, и завршиће тоталитарним режимом.

– Зашто је то неизбежно?

– Зато што има мали број корпорација, разлике између народа се смањују, тржиште је врхунски регулатор социјалних и психолошких односа, а корпорација не пита више скупштину ни кад, рецимо, “Моторола”, отпусти 150 хиљада радника, ниједан од тих радника више нема коме да се жали, јер парламентарни облик живота не постоји пошто нема довољно корпорација и нема довољно различитости да изрази потребу да постоји парламентарни чивот. Значи, запад ће на крају, као једна врло озбиљна цивилизација, да потроши свој властити модел.

– И он ће тада да попије отров којег је атинска влада насула Сократу да је попије.

– Где смо ми у томе?

– Ми смо у пољопривреди, занатству, сточарству, сеоском туризму и свему другом…. Знаш где смо ми? Ми смо у индивидуалном, нисмо ми никада успели да се формирамо као један колективни образац који би евентуално, могао да се наметне. Ми то изражавамо кроз фудбал, кошарку, кроз мноштво активности где индивидуалци успевају, а колективно нас нема…. Ми немамо регулатор тих колективних односа.

Незграпна појава

Интернационални капитализам укида демократију, а не национализам, национализам је само незграпна појава у процесу спасавања идентитета, некада позитивна, кад су кривци у питању, а некад негативна, са западног становишта, кад се третира источни православни свет.

Хаос

Нити је могло, нити ће моћи да тржиште буде регулатор свих људских односа, социјалних и психолошких, јер свет, само један његов сегмент, од оних седам осмина непознатог у људском мозгу, се базира на функционисању и употреби тржишта. Остало је хаос. А да нема хаоса – не би било ни дионизија, не би било ни препознавања, не би било ни изворног значења те речи, а изворно значење речи хаос је везано за свемир. Дакле, не треба избегавати ни свемир ни хаос.

Зато смо бомбардовани…

Брзина транзиције омугућава ефикасан слом националне економије. Само су Јужна Кореја, која је извела транзицију под стриктном контрлом јаке државе, и у новијим данима Кина, успеле да се претворе из планираних у тржишне економије – захваљујући добро јакој држави. Читав источни свет. изузев Милошевића, се лако адаптирао, а ми смо зато и бомбардовани, јер је издржао десет година без “сименса” и других западних корпорација, које траже мале и уситњене државе и велику проходност. Урушава се домаће тржиште и само га понекад неки филм извуче или нека позоришна представа. Услови приказивања филмова постају све мизернији и мизернији, а онда долазе освајачи, али тек на крају, кад је тржиште сигурно, кад нема отпора, преуређују сале, стандардизују звук и слику, и претварају то у своја тржишна подручја.

Изуми ван контроле

Проналасци што су за цивилизацију некада били точак или једро, пирамида, то је данас производња технологије. На жалост, она је и сврха и циљ, јер је број технолошких изума далеко превазишао људске потребе. Када је човек “исмислио” точак – точак му је био потребан, а данашњи, оволики број дневних изума је апсолутно ван контроле, па се тако технологија као појам претвара у потврду да доминирајућа цивилизација вреди.

Деградација естетике

У нашој причи о филмској резолуцији, или већ чињеници да се играни филм може снимити и камером са мобилног телефона, говори о деградацији или уништењу укуса естетике, а са њим и моралности, а када се укине моралност – успоставља се нова релативизација свега, па ће тако тоталитаризација друштва постати неизбежна. Те које су у прошлости оптуживали да су уводили тоталитарна друштва, преко папизма, титоизма или кастроизма и других “изама”, личиће на малу децу! У Кастровој Куби постоји још увек појам лепог каквог-таквог, јер се у њему обједињује и естетско и морално. А у модерним биоскопима се таква питања не постављају, јер конзумент – то је јединка на коју рачуна корпоративни капитализам, а не грађанин, као што би то хтела демократија. Он не поставља питања, он има да конзумира – што би се питао да ли је слика дрољава и нема довољно пиксела?!

Сутра ће нека цивилизација…

А када и западна цивилизација, једног дана, попије свој отров, неће бити крај света. Као што је Римско царство изникло на темељима Хеленског, о као што су најбогатија деца из старе Грчке одлазила на школовање у Рим, тако ће, сутра, нека цивилизација наследити данашње западно царство – преузимајући све најбоље из њега, а њега самог – оставивши да умре и ишчезне.

Mislim da ti mene nisi shvatio.To kako si ti razumeo hidru je kad tako postaviš možda i poželjno da jedna zemlja ima  .Ako sam dobro ukapirao ti misliš da sam ja rekao da postoji služba čije je geslo Srbija uber ales i ona kontroliše sve i niko joj se ne može naći na putu?

Ne,ja sam rekao sledeće da je politički sistem ove zemlje formalna vlast,a da ispod njega postoji neformalna vlast koju čine delovi bezbednosnih,paravojnih,švercerskih i kriminalnih struktura.Šta je njima svima zajedničko?Nelegalni poslovi,izvlačenje novca,finansiranje stranaka,ako treba preko ovih bezbednosnih delova ucena političara i lično bogaćenje uz pomoć državnih struktura.Šta je njihov posao?Ne Srbija uber ales,nego lično bogaćenje uber ales.Šta njih drži na okupu?Zajednički poslovi i zajednička prošlost i saznanje da ako ikad padnu pašće svi.Osim u jednom slučaju,ako na vreme anticipiramo koga odbacujemo od sebe,Prvo je to bio Sloba,Pa Zoran,Pa Voja,pa Tadić,ljudi imaju savršen tajming i ljudi opstaju od devedesetih do danas neokrnjeni i u paketu i što je najvažnije nijedan vlast nije krenula protiv njih,a oni rastu i razvijaju se,a bogami dolaze i nove snage sinovi zetovi kumovi braća itd...

I naravno da je haos,njih to i zanima jer su to ljudi koji jedino umeju da posluju u haosu,kad bi se ovde uveo red oni bi bankrotirali za godinu dana,jer su to kriminalci koji umeju da love u mutnom a ne da igraju po pravilima...ali zato kao i svi dobri kriminalci znaju jako dobro jedan drugom da čuvaju ledja...

A što se tiče siromašnih gradjana,briga njih za gradjane,jer njihove imperije se ne grade na profitu i kupovnoj moći gradjana,već na interesima i grbači države,njima je tada potrebno bilo da oteraju firme u stečaj,otpuste radnike jeftino kupuju i njih i zemljište,menjaju urbanističke planove,rade poslove za državne firme,beskonačno ne plaćaju poreze i uzimaju kredite koje nikad niko neće vratiti,odnosno hoće,ali država,a ne oni...i treba li tebi veći raj od države?Kakva Amerika,kakav zapad,eldorado je Srbija....

Dakle to je ta ekipa,nisam ja govorio ni o kakvoj tajnoj,rigidnoj organizaciji tipa crna ruka koja iz mraka vlada,nego metaforično,to ti je ova naša kvazi poslovna elita nastala na kriminalu,koja je ogolila ovu zemlju do kosti i koja je jedina konstanta moderne Srbije,sve ostalo je prolazno...