Uspomene sa ludog kamena

Kad u Srbiji mlada najvažniji dan u životu provede u, recimo, patikama, jer joj je tako najudobnije, zvanice mogu samo da pomisle da, kao Džulija Roberts u filmu, želi da "odbegne" sa venčanja. Kakve patike, pitale bi se sve strine, tetke i kume! Ne, ne, mora sve po propisu, počev od belih cipela koje nikada više u životu neće ni obuti. Slika ovakve mlade mogla bi, za koju deceniju, da se nađe na izložbi kakva je ovih dana otvorena u kafani "Znak pitanja". Ili neke mlade u "ljutom miniću", onda kad mu vreme nije ili u šortsu iskombinovanom sa šeširom.

Vesna Dušković, viši kustos Etnografskog muzeja, autor je postavke četrdesetak fotografija, nastalih od 1900. godine pa do Drugog svetskog rata. Priča kakvo je njeno viđenje venčanja kao ludog provoda.

- Moj muž je bio kum na venčanju para koji oboje iza sebe imaju po jedan brak. Mlada je bila trudna, ali u tesnoj haljini. Baka je sve vreme jurila starije dete po opštini, a muž, inače kostimograf, obukao se kao Ciga, sav u crnom, sa crvenim sakoom od lamea, al' problem je bio što niko nije mogao da mu pozajmi pravi zlatni lanac - priča Vesna. - "Preuzeli smo model od Amerikanaca, zadužiću se, pa ću da otplaćujem godinama! Svadba za 200, 300 ljudi, to je danas skupo, uvek je i bilo! Neki normalniji svet do pre 10-15 godina, pokupe kumovi i roditelje i odu kod matičara".

URAMLJENE DEVIZE

U malim sredinama obično se na veselju "objavljuje" šta je ko poklonio mladencima. Tako je na jednoj svadbi bračni par bio malko prestravljen upakovanim poklonom. Vrlo tanušnim! Ispostavi se da je baba jednog od supružnika mladencima poklonila ram za sliku sa 40.000 maraka umesto slike. Sve lepo poslagano da mladi ne moraju da se muče!.

Venčanje je najvažniji čin u životu, u tradicionalnoj kulturi, kaže Vesna. Onog prvog i poslednjeg nismo ni svesni. To je ujedno i najveseliji datum, ali i "demonstracija" ekonomskog i društvenog statusa.

- Svadbe, nažalost, više nisu za mladence, već događaj za rodbinu i roditelje. Sve se svede na to da se svi napiju ko svinje i obeznane se! A oni koji treba da se vesele budu besni! - objašnjava svoje viđenje najvažnijeg čina u životu.

Gledajući fotke, priča Vesna, možete da pratite ideal lepote kroz decenije, ali i modu. I to, da li su mladenci nezadovoljni, jer neki nisu znali, ili mogli, da bar na slikama prikriju činjenicu da nisu sami birali bračnog druga. Na slikama posle Drugog svetskog rata nije bilo pokazivanja emocija. Drug i drugarica, u stavu mirno jedno pored drugog, mladoženja u uniformi, mlada u grombi kaputu, lica bez tragova osmehu.

Najstarija fotografija na izložbi svadbenih slika, u kafani "?" napravljena je u Somboru oko 1900. godine. Na njoj su mladenci sa bližom familijom. Još tada, na razmeđi vekova, bila je retkost videti da udata žena, još manje nevesta, nosi oglavlje. Nevestinski venac ili smiljevac, mogao je da bude u obliku kape, krune ili polukružnog venca. Nosio se kao posebna kapa, ali i kao deo ubradača. Kao najbogatiji je poznat šumadijski smiljevac.

U prvobitnoj varijanti oglavlje su činili bela marama i po tri do pet veštačkih crvenih ruža s obe strane lica. Nevestinsko oglavlje je čak još bogatije ukrašeno cvećem. Pravilo se od raznog cveća, bosiljka, smilja, majčine dušice, kičice, nane, ali i perja iz krila petlova i ćurana, paunovog perja, srebrnog novca, đinđuva, perlicaÖ Sve ovo trebalo je ne samo da ima ukrasnu, već i zaštitnu funkciju. Okca na paunovom perju odvraćaju zle poglede, a siromašnije mlade mogle su, kao zamenu, da upotrebe perje iz petlova ili ćuranova repa.

- Istu funkciju ima i lutka koja se "smesti" na haubu automobila. Taj običaj je, na neki volšeban način, preuzet od Rusa. Lutka ima istu zaštitnu ulogu kao i veo kod mlade. A i ruzmarin ima svog udela u zaštiti - objašnjava Vesna.
Nekada je buklijaš pozivao na svadbu, danas su to pozivnice, pa su neke stvari, zbog načina života, postale neprihvatljive. Isti pak nikada nije bio naročito popularan u gradu. Obaveštenje u novinama na dan venčanja ili dan posle, kada je već sve "gotovo" umelo je da odradi posao...

- Zadržala se i svadbena povorka, dever, ali više nema onoga što se nekada zvalo jenđa, mladinih drugarica koje pevaju na veseljima. Danas je in zakupiti "linkoln", angažovati trubače, a iza njih da se vidi bus za svatove. Nekada je veselje bilo odvojeno, mladini kod njenih roditelja, mladoženjini gosti kod njega, ode se po nevestu i tu je kraj - priča Vesna Dušković.
Jasna Vučić, Foto: M. Rupena

Izvor: Glas Javnosti