Uspeh dvojice beogradskih lekara i upornih roditelja
 
Ni dijaliza nije prepreka za bebu

Prvi put u našoj zemlji uspešno je obavljen porođaj kod tridesettrogodišnje Maje Đurović, koja je težak bubrežni bolesnik i već pet godina ide na hemodijalizu. Trudnoća kod takvih pacijentkinja izuzetno je rizična i za majku i bebu, zbog čega je porođaj obavljen carskim rezom u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“, u saradnji sa nefrolozima iz Vojnomedicinske akademije.

Kada je početkom ove godine Maja saopštila lekarima da je u drugom stanju, uplašila ih je njena namera da održi trudnoću i da pokuša da rodi bebu.

- Manje od 0,5 odsto žena na dijalizi uspeva da zatrudni, a od njih manje od 40 odsto ima šanse da rodi živo novorođenče. Prevremeni porođaji se dešavaju praktično kod svih trudnica, tako da ovaj slučaj predstavlja retkost i u najrazvijenijim zemljama - kaže na početku razgovora dr Željko Miković, ginekolog koji je porodio Maju. On dodaje da je ovo druga takva trudnoća u našoj zemlji. Prva, manje uspešna, bila je pre 18 godina.

Kada su saznali da je zatrudnela, prvo što su Maji rekli lekari bilo je: „to je misterija“.

- Svi su bili šokirani, od lekara i roditelja pa do prijatelja. I pored lekarskih upozorenja, uz preporuku da sačekam eventualnu transplantaciju bubrega, pa da onda zatrudnim, odlučila sam sasvim suprotno - zadovoljno kaže Maja Đurović, dodajući da je jedinu podršku imala od ginekologa dr Željka Mikovića i nefrologa sa VMA dr Ljubiše Veljančića.

Kao jedini vid lečenja Maji je ostala dijaliza, na koju ide već pet godina. Ali u oktobru prošle godine „Telekom“, firma u kojoj radi, omogućio joj je kredit da bi kupila aparat i dijalizu radila kući. Nenadano, već nakon mesec dana ostala je u drugom stanju.

- Realno, sve medicinske činjenice su govorile da je u pitanju trudnoća najvišeg rizika. Trudnica je bila u starijoj životnoj dobi za prvorotku i bolovala je od sistemskog lupusa. Postojala je velika verovatnoća da će u trudnoći doći do razbuktavanja te bolesti, a osim toga, već deset godina ima hroničnu slabost bubrega, pet godina je na hemodijalizi. Pri tom primala je velike količine imunosupresivnih lekova - objašnjava dr Miković.

Ipak, i pored svih nedaća, Maja se nije predala, nije klonula duhom i nije dozvolila da bolest kontroliše njen život. Trećeg juna na svet je došao maleni Borivoje, težak svega 1.900 grama. Porodila se u 32. nedelji trudnoće.

- Borivoje je vredan svakog minuta moje patnje. Promenio je život Dejanu i meni. Kada smo ga doveli kući, usred noći bismo ustajali i posmatrali ga kako spava. Moj suprug je više puta rekao „da ne može da veruje da se to nama desilo“ - prepričava Maja.

Oporavak posle porođaja bio je težak, ali GAK „Narodni front“ i „Telekom“ uspeli su bar nekako da pomognu Maji instalirajući u jednom od apartmana aparat za hemodijalizu, tako da je Maja i u bolnici mogla da se dijalizira.

Kada nastupi potpuni prestanak funkcionisanja oba bubrega, neophodno je lečenje dijalizom.

- Ovaj vid lečenja samo po sebi ima i štetnih efekata na neka tkiva i organe. Posledice se odražavaju i na endokrini i reproduktivni sistem. Kod žene na hemodijalizi postoji amenoreja, odnosno prestanak mesečnih ciklusa, tako da je nemogućnost da ostane trudna redovna pojava - objašnjava dr Ljubiša Veljančić, nefrolog u Vonomedicinskoj akademiji, lekar koji je dugo lečio Maju.

On kaže da je u Majinom slučaju bilo puno nefrološko-internističkih i dijaliznih problema i komplikacija.

- Trebalo je regulisati povišen krvni pritisak, izbalansirati elektrolite u krvi, korigovati anemijski sindrom i kiselost krvi, ostvariti adekvatnu diurezu. Uz sve to, trebalo je i maksimalno smanjiti količinu heparina koji mora da prima u toku dijaliza kako bi se Maji i bebi omogućila što adekvatnija zamena nedostajućih bubrežnih funkcija - objašnjava dr Veljančić.


Izvor: Blic \ Sonja Todorović