Uskršnji ustanak

Uskršnji ustanak (engleski: Easter Rising, irski: Éirí Amach na Cásca) naziv je za vojno neuspelu pobunu irskog naroda u Dablinu koja je bila usmerena na oslobađanje od britanske vlasti. Ustanak se odigrao 1916. godine. Irska je stekla nezavisnost tek 1949. godine.

Politička pozadina

Borba (više politička nego oružana) Irskih republikanaca za autonomiju i nastojanja lojalista da to spreče trajala je već dugo vremena. Liberalna britanska vlada je, Trećim aktom o parlamentarnoj autonomiji 1914. dodelila parlamentarnu autonomiju za dvadeset šest okruga (Današnja Republika Irska), a preostalih Šest okruga (današnja Severna Irska) ’privremeno’ je ostalo pod vlašću Londona. Međutim, u to doba je izbio i Prvi svetski rat pa je sprovođenje Trećeg akta u delo odloženo.

Republikanska stranka Šin Fejn odlučila se za hitnu akciju za otcepljenje. Isplanirali su ustanak koji će početi na Uskršnji ponedeljak 1916. i proglasili su irsku republiku.

Planiranje i vođe ustanka

Glavnu ulogu u planiranju ustanka imalo je Irsko republikansko bratstvo (IRB), a izvršitelji su bili Irski dobrovoljci. Njihova osnovna ideja bila je da se iskoristi prilika dok su oči Britanije okrenute ka Evropi i ratu. Vođe i glavni planeri ustanka bili su Patrik Pirs, Džozef Planket, Tom Klark, Imon Sent i Šon Mekdermot – svi članovi IRB-a i na komandnim pozicijama u Irskim dobrovoljcima. Mozak operacije bio je Vojni odbor, kog je osnovao Tom Klark. U sastavu Vojnog odbora bilo je pet članova.

Kasnije im se priključio i Džejms Konoli, prvi irski socijalista, koji je bio na čelu Irske građanske armije - prilično malobrojne sindikalne organizacije, koja je i sama planirala ustanak u to vreme.

Među ustanicima je bio i Imon de Valera, kasnije premijer i predsednik nezavisne Irske.

Ustanak je podržavala i Američko-irska organizacija Klan na Gael, koji su im bili jedina veza sa Nemcima, od kojih su se nadali pomoći. Međutim nemački brod sa oružjem za Irce su presreli Britanci 21. aprila 1916., pa su pobunjenici morali da se snalaze sa onim što su imali.

4. avgusta 1914. godine Vrhovno veće IRB-a sastalo se i složilo da će preduzeti akciju pre kraja Prvog svetskog rata.

Revoltiran apatijom u Irskoj, Džejms Konoli, vođa Irske građanske armije, najavio je pobunu na svoju ruku, kad već niko drugi neće. Članovi odbora sastali su se s njim i dogovorili se da će napasti sledećeg Uskrsa.

Naknadno je naredbom smanjen broj ustanika i odgođen napad za jedan dan.

Divizija u Dablinu imala je 6 bataljona i sedište u Glavnoj pošti (General Post office). Nasuprot 5500 Britanaca bilo je samo 1250 Iraca.

Strategija i početak ustanka

Planirana strategija bila je sledeća: ustanici će zauzeti sve građevine od strateškog značaja u Dablinu. U idealnoj situaciji, ustanici bi na kraju ustanka imali čitav centar Dablina pod svojom kontrolom. Međutim, za to nisu imali dovoljno ljudi (svega oko 1250), pa je nekoliko vrlo bitnih tačaka u gradu (između ostalih i Dablinski zamak i Triniti koledž) ostalo u rukama Britanaca, što je značilo da su ustanici izolovani i odvojeni jedni od drugih – i da ih Britanci mogu napadati i pobeđivati grupu po grupu – što su i dogodilo.

Bilo je planirano da se ljudi pobune i u unutrašnjosti u isto vreme kad i u Dablinu, što su i učinili. Međutim, kao i u Dablinu, i ovde je bio problem mali broj učesnika, kao i to što su ipak bili većinom vojno nekompetentni.

Vođe ustanka bili su svesni ovih velikih nedostataka, ali su računali na to da će London radije dopustiti da akt o parlamentarnoj autonomiji stupi na snagu odmah nego da rasipaju snage namenjene Zapadnom frontu kako bi ugušili pobunu u Irskoj.

Snage Irskih dobrovoljaca sastojale su se od četiri bataljona, a uoči ustanka oformljen je i peti bataljon, koji će kasnije zauzeti Glavnu poštu u Dablinu. U petom bataljonu bile su glavne vođe ustanka – Pirs (komandant), Konoli (komandant Dablinske divizije), Klark, Mekdermot i Planket, kao i tada nepoznati Majkl Kolins. Glavna pošta nalazi se u glavnoj ulici, u samom centru Dablina, i kao takva bila je središte događanja. Upravo tu je Pirs pročitao Dokument o proglašenju republike.

Ostale snage bile su raspoređene na sledeći način:
Prvi bataljon; komanda: Ned Dejli; položaj: Centralni sud (severozapad)
Drugi bataljon; komanda: Tomas Mekdonag; položaj: Džejkobs Biskit fabrika (jug)
Treći bataljon; komanda: Imon de Valera; položaj: Bolands Bejkeri (istok)
Četvrti bataljon; komanda: Imon Sent; položaj: Saut Dablin Junion (jugoistok)
Irska građanska armija; komanda: Majkl Malin i grofica Konstans Markjevic; položaj: Sent Stivens grin (park južno od Triniti Koledža)

Kada je izbio ustanak, Dablinom je zavladao potpuni haos. Nisu u pitanju bili samo oružani napadi ustanika na građevine, već i ubistva, pljačke i slično u siromašnim delovima grada, a sve je postalo još haotičnije kada su ustanici dobili naređenje da pucaju u pljačkaše. Haosu je doprinela i nemogućnost komunikacije između pobunjeničkih bataljona koji su bili odsečeni jedni od drugih - u nedostatku naređenja iz centralne komande svaki vođa je morao da odlučuje sam za sebe.

Dolazak britanskih trupa i kraj ustanka

Britanske trupe bile su pod komandom generala Loua (Lowe), koji je pod sobom imao 1200 vojnika. Prvi korak bio je da se osigura prilaz Dablinskom zamku, a zatim su izolovali Glavnu poštu, gde je bilo glavno sedište pobunjenika. Na severozapadu grada postavili su artiljeriju, odakle je pokriven veliki deo grada.

Uskoro je iz Britanije pristiglo pojačanje – 16000 vojnika i 1000 policajaca. Pobunjeničke baze zauzimane su jedna po jedna, a najžešća bitka odigrala se kod Glavnog kanala, gde je samo 12 dobrovoljaca dugo držalo prelaz i pobilo oko 240 vojnika. Na drugim pozicijama bitke su takođe trajale danima. Ljudstvo u Glavnoj pošti se zabarikadiralo unutra. Britanske trupe granatirale su ih izdaleka, a oni nisu imali odgovarajuće oružje da uzvrate vatru, te su na kraju bili prinuđeni da napuste položaje. Pobunjenici su se povukli i zauzeli nove položaje u ulici Mur, odakle je 29. aprila (6. dana pobune) Pirs, shvativši da je pobeda nemoguća, naredio: "Svi se predajte."

Sam Pirs je, istina samo deklarativno, proglašen predsednikom Irske Republike.

Konoli, smrtno ranjen, doveden je do kreveta. Rekao je da kapitalistička vlada neće pucati na svoje vlasništvo. Razuveren je za manje od dva dana. To je bila prva socijalistička revolucija u Evropi.

Reakcija javnosti, hapšenja i pogubljenja

Irska javnost u početku je osudila ustanak. Veliki broj Iraca u to doba se borio u Prvom svetskom ratu, i dobar deo naroda je ustanike posmatrao kao obične izazivače nereda koji nisu imali hrabrosti da odu u rat. Neke od irskih novina zahtevale su pogubljenje ustaničkih vođa.

Nakon ustanka je uhapšeno 3430 ljudi, od kojih je 1480 i zatvoreno. Neki od njih su bili politički aktivisti i nisu imali veze sa ustankom. Petnaestorica ustaničkih vođa je pogubljeno u zatvoru Kilmejnham od 3. do 12. juna 1916. Među njima je bio i teško ranjeni Konoli, koji nije mogao da stoji pred streljačkim vodom, pa su ga vezali za stolicu da ne bi pao. Pirs je pogubljen prvi.

Imon de Valera nije pogubljen jer je rođen u SAD, pa je bio američki državljanin, a Konstans Markjevic nije pogubljena jer je bila žena.

Posle hapšenja i pogubljenja mišljenje javnosti se preokrenulo – svi su bili užasnuti, a ustaničke vođe počeli su da budu posmatrani kao mučenici. Organizovane su memorijalne povorke, njihove fotografije masovno su se prodavale, a skupljani su i dobrovoljni prilozi za njihove porodice. Promena stava javnosti i naroda otvorila je put Šin Fejnu i daljim republikanskim aktivnostima, koje će na kraju dovesti do nezavisnosti Republike Irske.

Popis pogubljenih vođa
Patrik Pirs
Tom Klark
Tomas Mekdonag
Džozef Planket
Edvard Dejli
Vilijam Pirs
Majkl O'Hanrahen
Džon Mekbrajd
Imon Sent
Majkl Malin
Kornelijus Kolbert
Šon Hejston
Šon Mekdermot
Džejms Konoli
Tomas Kent

Uskršnji ustanak u umetnosti

Književnost
“A Star Called Henry” (autor Rodi Dojl)
“Easter 1916” (autor Vilijam Batler Jejts)
“Trinity” (autor Leon Uris)
“At Swim, Two Boys” (autor Džejmi O'Nil)
"1916" (autor Morgan Levelin)
"The Red and the Green" (autor Ajris Mardok)
"Rebels : the Irish rising of 1916" (autor Piter de Rosa)

Film
"Ryan's Daughter" (reditelj Dejvid Lin) (1970)
"Irish Destiny" (reditelj Džordž Djuhurst) (1926)
"Michael Collins" (reditelj Nil Džordan) (1996)

Muzika
Mnogobrojne pobunjeničke pesme, između ostalog:
"The Boys of the Old Brigade"
"Grace"
"Ireland Unfree"
"The Merry Ploughboy"
"Foggy Dew"
"Ballad of James Connolly" itd.

Izvor: Wikipedia