Uskršnje ostrvo: Sve tajne "pupka sveta"
Sreda, 8. oktobar 2008. 08:47



Uskršnje ostrvo, najusamljenije mesto na svetu, svojim neobjašnjivim fenomenima budi radoznalost već vekovima. Na 3.700 kilometara od prvog kopna, usred Pacifika, enigmatsko Uskršnje ostrvo, više polinezijsko nego čileansko, svojom istorijom i neobjašnjivim fenomenima budi radoznalost već vekovima. Rapa Nui, "pupak sveta" (te pito o te henua), kako ga domoroci zovu, ukratko - misterija i lepota.

Misterija ima nekoliko. Prva - kako je to ostrvce usred ničega uopšte naseljeno? Legenda kaže da su prvi doseljenici došli pod vođstvom kralja Hotu Matua na severnu obalu. Tokom vekova broj stanovnika se povećavao, a društvo je bilo podeljeno na zemljoradnike, ratnike i umetnike koji su stvarali džinovske statue - moai (što je druga misterija, ali o njoj nešto kasnije). Prvi Evropljanin koji je kročio na tlo Rapa Nui bio je holandski admiral Jakob Rogeven. Bilo je to na Uskrs 1722. godine. Posle su stigli Španci, Francuzi, Englezi, a 1888. Uskršnje ostrvo je anektirao Čile. Od prošle godine ima status specijalne autonomije.

Ali, vratimo se na misterije. Druga - ono po čemu je Uskršnje ostrvo svetski poznato jesu ogromne kamene statue ili moai. Čudesne ljudske glave ili tela s duguljastim glavama, velikim ušima i ovalnim očima, čije su beonjače pravljene od morskog sedefa, nalaze se na celom ostrvu.

Od 276 statua, 53 imaju na glavi i čudne crvene kamene šešire. Često se nalaze u grupama, na obali, okrenute ka kopnu. Napravljene su od vulkanskog kamena i pretpostavlja se da su stare od 400 do 1.000 godina. Neke su visoke i do 20 metara, a teške i više od 100 tona.

Niko, međutim, do danas ne zna zašto su preci današnjih stanovnika ostrva pravili "kamene bogove", ni koga su ti ćutljivi kolosi uopšte predstavljali. Po mišljenju većine naučnika, oni nikako ne predstavljaju ostrvljane, jer tipični oblik lica kamenih statua uopšte ne odgovara obliku lica domorodačkog stanovništva.

Čuveni Erih fon Deniken mislio je da su moai okamenjeni drevni astronauti, portreti bića iz dalekih zvezdanih prostranstava. Po drugoj teoriji, to su okamenjeni stanovnici legendarne zemlje Mu, pacifičke verzije Atlantide.

Konačno, to možda i nije važno. Najusamljenije ostrvo na svetu u beskrajnom plavetnilu neminovno budi maštu. I svako dobija priliku da na svoj način razreši bar jednu od hiljadu tajni koliko, kažu znalci, ovo ostrvo ima

Savršeno mesto za početak istraživanja Uskršnjeg ostrva je arheološko nalazište Ahu Tahai. Tu se nalaze tri ceremonijalne platforme (ahu), nezaobilazni moai i svakako je jedno od najslikovitijih mesta na ostrvu.

Ahu Tautira nalazi se u blizini glavnog grada Hanga Roa, ima jednu platformu i dve impozantne statue.



Na severnoj strani ostrva, na plaži Anakena, koja je po legendi prva naseljena, pre petnaestak godina jedna japanska kompanija ponovo je postavila 15 skulptura moaija, koje je 1960. godine delimično uništio cunami. Tu se nalazi i nekoliko interesantnih petroglifa (slike na steni), koji prikazuju kornjaču s ljudskom glavom, tunu i mitske motive.

Nacionalni park Rapa Nui - gotovo celo ostrvo je još od 1935. godine proglašeno za nacionalni park. Pećine, platforme, moai, sela... sve je vredno obilaska.

Najveća atrakcija vulkana Rano Kau je jezero krater, iako pomalo podseća na žabokrečinu. Interesantno je da boravak može da bude celodnevan.

Drugi vulkan je Rano Raraku, od čije se lave prave moai. Tu se nalazi najveća statua (visoka 21 metar), a u okolini ih je razbacano još 30. U blizini je ceremonijalno selo Orongo, poznato po kultu čoveka ptice.



Tangata manu (čovek ptica) je pobednik tradicionalnog takmičenja na ostrvu. Reč je o godišnjem ritualu čiji je cilj da se dobavi prvo jaje ptice sooty tern, koja živi na ostrvcu Motu Nui. Takmičari plivaju do ostrvca, pa nazad, i penju se do vrha vulkana Ranu Kao.

Trka je veoma opasna, takmičare vrebaju ajkule ili opasnost od padanja sa stene. Kada se pobednik ipak vrati, zapali se vatra na vulkanu kako bi celo ostrvo saznalo da se pojavio novi tangata manu. Uz titulu, pobednik stiče i najveću moć na ostrvu. Posle proglašenja on započinje igru niz padinu vulkana. Kult čoveka ptice hrišćani su zabranili 1860. godine, a kasnije je obnovljen i danas je poznato 86 imena tangata manu.

Tapati festival novijeg je datuma, prvi je startovao 1975. godine. Igre, pesme, takmičenja u trci konjima, ribarenju, tradicionalno oslikavanje tela, takmičenje za mis... sve je to doprinelo popularnosti fešte koja traje prve dve nedelje februara. To je, inače, i špic letnje sezone (januar-mart), mada ni ostali meseci nisu loši za posetu Uskršnjem ostrvu. Klima je ovde blagonaklona.


Izvor: MTS-Mondo

Ima da se pogleda zanimljivi bosanski dokumentarac Tragom nestalih civilizacija-Rapa Nui iz cini mi se 2002.