Uskoro razgovori o povratku raseljenih

BEOGRAD - Početak razgovora kosovskih i srpskih zvaničnika o povratku raseljenih na Kosmet najavljen je za 12. maj pod okriljem UNHCR-a. Kako je Tanjugu potvrđeno u kancelariji UNHCR-a u Beogradu, Radnom grupom za povratak interno raseljenih predsedavaće Godfrid Kefner iz sedišta UNHCR-a u Beču, a sastavi kosovske i srpske državne delegacije još nisu utvrđeni. U Koordinacionom centru je potvrđeno da je stigao zvaničan dopis da bi prve razgovore o povratku trebalo održati 12. maja u Beogradu i da se na sastavu državne delegacije radi, a komesar za izbeglice Dragiša Dabetić rekao je da se priprema i jedinstvena strategija za razgovore.

Ministar za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore Rasim Ljajić podržao je inicijativu da nosilac povratka raseljenih ljudi na Kosovo i Metohiju bude UNHCR, ali je i upozorio da "samo postojanje radne grupe ne može biti shvaćeno kao parametar koji ukazuje na poboljšanje procesa povratka".

Položaj 225.738 raseljenih u Srbiji i Crnoj Gori, od kojih je 207.719 na području centralne Srbije, a 18.019 u Crnoj Gori, sve je teži, jer do sada nisu postojali osnovni uslovi za povratak na Kosovo, a ni Srbija ni Crna Gora nisu im često obezbeđivale ono na šta ih je obavezivala zakonska regulativa.

Procena Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, koji je uradio studiju o stanju raseljenih u SCG, pokazala je da 90 odsto raseljenih živi ispod, ili blizu linije siromaštva. Opštine sa najvećim brojem interno raseljenih su Kuršumlija, Kraljevo, Vrnjačka Banja i Andrijevica. Prema podacima UNHCR-a, do 2004. godine na Kosovo se vratilo oko 11.000 Srba, Roma i drugih pripadnika nealbanske nacionalnosti, ali je taj proces posle martovskog nasilja prošle godine "sasvim zaustavljen".

Daleko od matice...
Naša država ne samo da se nije potrudila da nam život učini podnošljivijim, nego nam je uskratila osnovna građanska i ljudska prava - tvrdi predsednik Saveza udruženja raseljenih, izbeglih i prognanih u Crnoj Gori Milenko Jovanović

BEOGRAD - Na teritoriji Crne Gore registrovano je 18.047 raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Namerno ili ne, njih su, smatraju u Savezu udruženja raseljenih, izbeglih i prognanih i Crnoj Gori, zaboravili Srbija i međunarodne organizacije koje su od UN dobile mandat da o njima brinu do stvaranja uslova za povratak u pokrajinu. Raseljenici su, rekao je Glasu Milenko Jovanović, predsednik Saveza koji okuplja deset raseljeničkih udruženja, prepušteni sami sebi.

- Koordinacija naših Udruženja okupljenih u Savezu, ali i samog Saveza sa Koordinacionim centrom za KiM morala bi da bude na mnogo većem nivou, ali iz Beograda kao da ne žele da pomognu. Naša matična država Srbija ne samo da se nije potrudila da nam život učini podnošljivijim, nego nam je uskratila osnovna građanska i ljudska prava - tvrdi Jovanović.
   
      

Većina je za povratak

-Prema anketi koju smo sproveli sa Američkim komitetom za izbeglice, 81 odsto prognanih sa KiM koji su u Crnoj Gori, opredeljeno je za povratak, dok ostali teže integraciji ili trećim zemljama. Te podatke predočili smo ministru za povratak u Vladi Kosova Slaviši Petkoviću na sastanku u Podgorici, i od njega zatražili angažman prema međunarodnoj zajednici i institucijama KiM da se stvore uslovi za povratak, pre svega bezbednosni. Stekli utisak da se ministar trudi da dođe do pomaka na planu stvaranja uslova za povratak - naglasio je Jovanović.
      
      
      
   

Raseljeni sa KiM na svim dosadašnjim izborima za organe vlasti svoje države nisu imala pravo da glasaju, dok su vlasti Srbije, prema tvrdnjama Jovanovića, "vršile neviđen pritisak da se odazovu svim izborima za organe vlasti okupiranog Kosmeta (izuzev poslednjim), iako se znalo da će oni značiti legalizovanje albanske majorizacione skupštine". Činjenica da su, za razliku od njih, pravo glasa imala raseljena lica koja borave u Srbiji, a na poslednjim predsedničkim izborima i naši državljani iz dijaspore Jovanoviću jasno signalizira da ih neko namerno zapostavlja, budući da su se mnogo puta tim povodom obraćali institucijama Republike Srbije, ali nisu dobili odgovor.

- Uskraćena su nam i prava iz oblasti socijalnog i zdravstvenog osiguranja. Raseljenicima koji borave u Crnoj Gori nije omogućeno da ostvaruju pravo na dečje dodatke, niti imamo pravo da se besplatno lečimo u Srbiji ( u CG ostvarujemo zdravstvenu zaštitu). Problem dečjih dodataka delimično je rešen, čemu su doprinos dali Udruženje "Kosmet" iz Sutomora i Koordinacioni centar, u saradnji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike RS. U međuvremenu, zbog smanjenja međunarodnih donacija ugašeni su skoro svi kolektivni centri u Crnoj Gori, a humanitarnih organizacija koje se bave pružanjem pomoći u hrani raseljenicima odavno nema na ovom području - rekao je Jovanović.

Naš sagovornik je istakao dobru saradnju sa institucijama u Crnoj Gori i Komesarijatom za izbeglice. Predstavnike Saveza nedavno je primio i predsednik Republike Filip Vujanović. Tom prilikom su inicirane aktivnosti na planu pomoći raseljenima, a predsednik je upoznat i sa njihovim čvrstim opredeljenjem za povratkom na Kosmet. Vlada CG je nedavno usvojila Strategiju za raseljena lica i izbeglice, i Jovanović veruje da će njome mnogo toga biti rešeno, ukoliko u praksi zaživi sve što je planirano. Povratak na Kosmet je deo te strategije, što im je dodatni motiv da učestvuju u njenoj implementaciji.
Lj. Staletović