Oproštaj kao strategija

Da li spadate u red osoba koje se mogu opisati kao osvetoljubive? Pamtite li one koji su vam se zamerili ili umete da oprostite? Tačnije, umete li da oprostite, ali da li umete i da zaboravite?

Ukoliko se prihvati pravilo da je zlatna sredina najbolja moguća pozicija za svakog čoveka, na hipotetičkoj skali od jedan do deset neka se vaša osvetoljubivost zaustavi između četvrtog i šestog podeoka. S jedne strane, neka vas privlači da se osvetite zbog nanete nepravde. Možda onaj ko vas je povredio zaista zaslužuje da mu probušite gume na autu, da mu skinete brisače ili da prospete kafu po njegovoj ili njenoj omiljenoj majici.

S druge strane, budite u skladu s mirnom superiornošću neosvetoljubivosti i uzdržite se od ljudske zlobe i pakosti. U stvarnom životu, kada vam neko učini zlo, a takve stvari se događaju, pokušajte da oprostite, ali i da to učinite tako da druga strana, ona koja vas je povredila, shvati kako se osećate i da se oseti dužnom da na vašu dobrotu uzvrati istom merom. Tako dobijate jednog neprijatelja manje i jednog dužnika više!

Normalno je da osetite duševnu bol kada vas neko izda ili povredi. U prvom trenutku svi smo uvek spremni za najgoru osvetu. Međutim, dobro je ako vas bes brzo prođe i ako nikada ne sprovedete u delo svoje prvobitne zle zamisli. Naravno, i s tom neosvetoljubivošću treba biti pažljiv, jer u suprotnom preti opasnost da postanete slabić - ni to nije dobro. Ako vas neko napada, imate pravo da se branite, a mala, slatka osveta, pod uslovom da nije destruktivna, nateraće druge da vas više poštuju.

U ljudskoj je prirodi da prezire nepravdu, ali oni koji su učinili zlo ne budu uvek kažnjeni. Nemojte se uludo zaletati misleći kako ste baš vi taj koji će ispraviti svaku nepravdu u ovom svetu - posebno ne ukoliko vas na to pokreće osvetoljubivost.

Pamtim kao slon...ali mogu da oprostim...
A tu i tamo se suzdrzim da se ne osvetim .
Ma ne,ne pamtim kada sam se zadnji put svetila nekome...