Uskoro počinje uređivanje Velikog ratnog ostrva
U društvu sa zečevima i srnama
Ova prirodna oaza velikim delom je nepristupačna, ali nakon uređenja biće dostupna svim ljubiteljima prirode

Javno komunalno preduzeće "Zelenilo Beograd", u saradnji sa Opštinom Zemun, uložiće ove godine oko 30 miliona dinara u uređenje Velikog ratnog ostrva. Ova beogradska atrakcija proglašena je prirodnim dobrom, a nakon uređenja, kako najavljuju, biće dostupna svim ljubiteljima prirode. Pošto je ostrvo na nekim delovima zaraslo u šiblje, planirano je čišćenje prostora, uređenje postojećih biljaka, sadnja novih, kao i izgradnja više pešačkih staza. Osim uređenja, projekat podrazumeva i zaštitu svih životinjskih vrsta, i ponovno nastanjivanje onih životinja, koje su nekada bile stanovnici ovog ostrva. Direktor JKP "Zelenilo Beograd", Radovan Draškić, rekao je da će ostrvo biti podeljeno u tri zone, i shodno tome svaki deo će biti posebno uređen u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine.

BOLJE U VREME AUSTROUGARA

Potencijal Velikog ratnog ostrva mnogo je bolje bio iskorišćen u vreme austrougarske vladavine. Naime, austrijsko Vojno ministarstvo donelo je 1868. godine odluku da se svako eksploatisanje peska sa Velikog ratnog ostrva naplaćuje. Tako su, u zavisnosti od količine koja se utovari, nadležni naplaćivali određene takse, od kojih se jedan deo slivao u tadašnju opštinsku kasu. Danas je ostrvo, nažalost, zapušteno i velikom delom potpuno nepristupačno.

- Angažovali smo veliki broj ekologa, biologa i geodeta. Cilj je svakako preuređenje ostrva, ali da se pri tom ne izazovu drastične promene životne sredine, rekao je Draškić.

Severni deo ostrva, dodaje Draškić, planiran je za ugostiteljske objekte, i tu će biti izgrađeno pristanište za čamce, sa amfiteatrom, u kojem će raditi ekološke sekcije, kao i neke nevladine organizacije.

Tako će svako ko bude zainteresovan za istoriju ostrva, ili sadržaje u ponudi, moći da se informiše u tom amfiteatru.
U centralnom delu se nalazi prirodno mrestilište šarana, Galijaš, koje će, kako je planirano, preko kanala biti povezano sa tekućom vodom. Međutim, kako u "Zelenilu" napominju, pre toga neophodno je urediti okolinu, jer je potpuno nepristupačna.

- Tu verovatno predstoji i najveći deo posla. Nakon čišćenja okoline, na tom mestu zasadićemo poljoprivredne kulture, kojima će se baviti Institut za lekovito bilje, kaže Draškić. Južni deo će ostati strogi rezervat, sa stazama koje će povezivati sva znamenita mesta na ostrvu. Takođe, u planu je da pored staza, koje će se protezati kroz celo ostrvo, budu postavljene klupe, tako da će svi ljubitelji prirode moći da se odmore posle dugih šetnji. Planirano je i da se na nekoliko lokacija postave visoki tornjevi, odakle će svako imati priliku da sa jedne pozicije posmatra celo ostrvo.

- Što se tiče zaštite životinja, imamo u planu da napravimo veštačka brda iznad visine reke, koja će životinjama biti prirodno utočište, i pružiti zaštitu u slučaju velikih poplava. Probaćemo i da ponovo nastanimo sve one životinjske vrste koje su nekada bile stanovnici ovog malog raja, poput zečeva i srna - rekao je Draškić.

Izvor: Glas Javnosti