Predsednik Komisije za izradu Nacrta novog zakonika o krivičnom postupku, za „Blic“

Svedoci saradnici dobijaće polovinu kazne

Smatram da je u mnogim slučajevima nepravično i nemoralno što svedoci saradnici za učinjeno krivično delo ostaju nekažnjeni. Toga u svetu nigde nema. Zbog toga ćemo u ovoj oblasti predložiti drugačija rešenja - kaže u ekskluzivnom razgovoru za „Blic“ predsednik Komisije za izradu Nacrta novog zakonika o krivičnom postupku (ZKP) dr Milan Škulić, profesor beogradskog Pravnog fakulteta.
Ukoliko se usvoji koncept vašeg predloga, kakav će položaj ubuduće imati svedoci saradnici?

- Oni prvo treba da da budu oglašeni krivim, da im se izrekne kazna za delo koje su učinili, pa da se onda ta kazna umanji za polovinu. Samo u izuzetnim slučajevima, kada je njihov iskaz od presudne važnosti, oni se mogu oglasiti krivim i potpuno osloboditi od kazne.
Šta je pored pravičnih i moralnih razloga uticalo da se opredelite za ovakvo rešenje?

- Po sadašnjem ZKP-u svedok saradnik, bez obzira koliko i kakva je krivična dela učinio, ostao je neosuđen. Oštećeni nema pravo da protiv njega nastavi krivično gonjenje, niti može da traži naknadu štete. Zato sada nameravamo da ovu nepravdu ispravimo.
Strahujete li da će ubuduće tužilaštvo teško dolaziti do svedoka saradnika?

- Zar ublažavanje kazne za polovinu nije primamljivo? Po sadašnjem rešenju svedok saradnik se motiviše da da lažan iskaz jer dobija mnogo. A težište istine ne bi smelo da bude na nečijem iskazu, već mnogo više na materijalnim dokazima.
Koji će deo postojećeg ZKP-a biti podvrgnut najradikalnijim izmenama?

- Odredbe koje se odnose na pretkrivični postupak i istragu. To će ubuduće biti jedna faza postupka koja će samo terminološku biti podeljena na dva dela. Pretkrivični postupak će se zvati prethodna istraga i ona bi u najvećoj meri bila u nadležnosti policije i tužilaštva. Njome bi rukovodio tužilac i vršile bi se radnje koje bi kasnije mogle da imaju snagu dokaza, kao što je, na primer, saslušanje svedoka. Sami istragu vodio bi u najvećoj meri tužilac, uz mogućnost da neke radnje obavi istražni sudija.
Zar istražni sudija više neće saslušavati svedoke?

- On će moći da saslušava i da obavlja još neke radnje samo ako to zahteva tužilac.
Šta onda po vašem projektu ostaje od sadašnje uloge istražnog sudije?

- Kontrolisaće istragu tužioca i biće garant da će se postupak odvijati po zakonu. Pored toga, samo će sudija moći da donese rešenje o pritvoru ili jemstvu.
Kako bi to izgledalo u praksi?

- Kada se otkrije lice koje je učinilo krivično delo, tužilac može sam da donese rešenje o sprovođenju istrage. Ostaje mogućnost da se na rešenje uloži žalba, a o njoj odlučuje istražni sudija. Takođe, tužilac neće moći da pritvori nikoga bez rešenja istražnog sudije.
Sadašnju formalno rukovodeću ulogu policije u pretkrivičnom postupku želite da učinite stvarnom. Mnogi sumnjaju da je tužilačka organizacija spremna za takvu ulogu. Znate li da takve rezerve postoje i u pravosuđu?

- Svestan sam tih teškoća. Ako se usvoji ovaj koncept tužilaštvo će morati da bude operativnije, ali i kadrovski i tehnički bolje opremljeno. Primena ovog zakona zahtevaće da se, pre njegvog stupanja na snagu, pripreme organi. Verovatno će se dati duži rok da zakon stupi na snagu.
Dugo se čuju primedbe na dužinu trajanja glavnog pretresa, odnosno suđenja. Kakve promene u ovom delu planirate?

- Ova faza će manje-više ostati slična dosadašnjoj, s tim što će se strankama dati više prostora prilikom izvođenja dokaza. Nastojimo da pronađemo mehanizam koji će omogućiti da pretres traje u kontinuitetu, da bude brži i da se nepotrebno ne odlaže. Sadašnja rešenja koja su kočila i razvlačila pretres biće svedena na najmanju moguću meru.
Na pravosnažnu presudu se dugo čeka i zbog toga što se suđenja i po nekoliko puta ponavljaju. Imate li rešenja za ovaj problem?

- Naša ideja je da viši sud po žalbi može da ukine prvostepenu presudu, ali da se ponovljeno suđenje obavi pred drugim većem. Ako se i onda ukine presuda, presudiće viši sud.
Čuje se da predlažete neku vrste nagodbe ili dogovora između tužioca i okrivljenog kada su pitanju dela za koje je zaprećena kazna do osam, odnosno deset godina zatvora. Šta to podrazumeva?

- Nagodba se obavlja pre ročišta u kojem se potvrđuje ili odbacuje optužnica. Potrebno je da okrivljeni u potpunosti prizna delo i tada se tužilac s njim dogovara o kazni koju će predložiti sudu. Ona ne može da bude niža od zakonskog minimuma. Ukoliko sud proceni da je taj dogovor pošten, korektan, da su prava okrivljenog ispoštovana, on ga potvrđuje i bez suđenja izriče kaznu. Ovakva ili slična rešenja već postoje u većini evropskih zemalja.
Kada će biti završen nacrt novog ZKP-a?

- Radimo punom parom i verujem da će posao biti okončan do februara naredne godine.


Izvor: Blic \ Moma Ilić