Uskoro legalizacija špijuniranja iz kosmosa :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Uskoro legalizacija špijuniranja iz kosmosa
Autor: Tanjug | Foto:AFP | 16.08.2009. - 18:58

Legalizacija kosmosa u vojne svrhe novi je svetski trend koji zahteva regulisanje prava i obaveza država prilikom upotrebe satelita, izjavio je danas Tanjugu doktorant Međunarodnog instituta za vazduhoplovno i kosmičko pravo Univerziteta u Hagu Vladimir Sekić.

U ovom trenutku svaka upotereba satelita u vojne svrhe, odnosno za špijuniranje, je zabranjena iako je vrlo rasprotranjena, ali ideja koja je zaživela u međunarodnim razmerama, jeste da se određenim satelitima dozvoli prisustvo u kosmosu, u cilju borbe protiv terorizma u svetu, rekao je Sekić, podsećajući da je "najjače oružje za odbranu - najjače oružje za napad".
"Ukoliko iz kosmosa kontrolišete planetu Zemlju možete da na vreme locirate pripreme za terorističke akcije ili oružani sukob u nekoj zemlji, ali i vremenske nepogode i dočekate ih u pripravnosti ili ih sprečite, naveo je Sekić, koji priprema doktorsku diserataciju na temu legalizacija eksploatacije kosmičkog prostora u vojne svrhe.

Međunarodni institut za vazduhoplovno i kosmičko pravo Univerziteta u Hagu, Ujedinjene nacije, Svetska trgovinska organizacija i NATO razmatraju pitanje upotrebe satelita u kosmosu, koju bi nadzirali organi UN, precizirao je Sekić.
"Ideja legalizacije predviđa da će svaka zemlja u svetu moći da pošalje satelite u svemir i da ih postavi u geostacionarni položaj, a da će se nad njima vršiti monitoring, kako ne bi došlo do zloupotrebe tog prava", naveo je on.

Sekić navodi da je špijuniranje putem satelita, koje se odvija svakodnevno širom planete, "javna tajna", i ističe da će propisivanje pravnih normi i uslova za korišćenje satelita u kosmičkom prostoru, kojih će sve države biti obavezne da se pridržavaju, uvesti "red u kosmos" i sprečiti potencijalne sukobe država.
Prema njegovim rečima, Međunarodni sud pravde u Hagu, koji rešava sporove među državama, vršiće arbitraže ukoliko dođe do "kosmičkih sporova", koji su se do sada rešavali diplomatskim putem, jer ne postoji pravna regulativa koju bi sud koristio.
On je naveo primer pada ruskog satelita na kanadsko područje 1979. godine, koji je uništio pola jezera i okolne šume.
Kanadske vlasti su pokupile ostatke tog satelita i tražile izuzetno veliku sumu od Rusa za otkup delova satelita, što su oni odbili i sve se završilo diplomatskim kanalima. Rusiji su vraćeni samo određeni delovi satelita, uz adekvatnu naknadnu štete za šumu i jezero, ispričao je stručnjak za kosmičko pravo.

Sekić navodi da se u ovom trenutku veliki broj satelita lansira u kosmos, naročito iz međunarodnih voda koje ne pripadaju nijednoj državi, pa nijedna država i nije odgovorna za štetu koju oni izazivanju ili mogu da prouzrokuju. Prema njegovim rečima, to su problemi koji će u narednih pet do šest godina morati da se reše, a Međunarodni institut za vazduhoplovno i kosmičko pravo u Hagu i Međunarodni institut za vazduhoplovno pravo "Mek gil" univerziteta u Kanadi daju puni doprinos da se to reši međunarodnim konvencijama.
Donošenje pravne regulative za kosmička pitanja usporava svetska kriza, jer su za to neophodna neverovatno velika sredstva zbog velikog broja sastanaka i pregovora koji će morati da se održe, kako bi se došlo do primenljivih međunalrodnih konvencija.
Otvoreno pitanje koje se nalazi pred Međunarodnim sudom pravde već duže vreme su i sporovi do kojih dolazi na međunarodnoj svemirskoj stanici, jer se ne zna koje nacionalno zakonodavstvo primeniti u određenom slučaju, pošto je kosmos "svačiji i ničiji", a međunarodnih pravno primenljivih pravila nema.
Na toj stanici prisutni su američki, ruski, japanski kao i kosmonauti Evropske unije, pa ukoliko dođe do određenog sukoba među njima pitanje je kako te sukobe rešiti, jer iznad stotog kilometara od zemlje počinje kosmos - koji je svačiji i ničiji, pa nacionalna zakonodavstva nisu primenjiva, naglasio je Sekić.

Još jedan trend među razvijenim državama sveta je i donošenje nacionalnog kosmičkog prava, naveo je on, ističući da Evropska svemirska agencija, NASA, kao i Ruska federacija kroz svoje institucije, potenciraju takvu regulativu, pa su mnoge evropske zemlje već osnovale svoje agencije za kosmička prava, ali Srbija nije među njima. Sekić objašnjava da je kosmičko pravo, odnosno oblast koju ono reguliše, "nova grana privrede, koja će u budućnosti pokretati industriju u izradi delova koji se koriste u kosmosu". Ono će definisati dešavanja na međunarodnoj svemirskoj stanici, upotrebu satelita, raketa...

Kosmično pravo je nastalo sa prvim slanjem satelita "Sputnik" iznad orbite zemlje, odlaskom u kosmos Jurija Gagarina 1961. godine, odnosno kada je američka misija 1969. zakoračila na Mesec. Uspon je doživelo donošenjem određenih konvencija o pravima i obavezima u korišćenju kosmosa, koje su u novim tehnološkim uslovima odavno neprimenljive, objasnio je Sekić, navodeći da "niko nema prava da uživa bilo kakve pogodnosti u kosmosu, odnosno svi stanovnici planete Zemlje raspolažu istim pravom na kosmos". Prema njegovim rečima, nedopustiva je svaka parceralizacija Meseca i sve što se uzima sa Meseca - bilo koji uzorak, i bilo šta, što se na njega postavlja je "svačije i ničije" (svakog stanovnika zemlje). Ako, na primer, SAD prave tvrđavu na Mesecu ona će biti dostupna svakom građaninu planete Zemlje, a svaku česticu donetu iz kosmosa može da koristi kao uzorak bilo koji stanovnik i bilo koja država, jer je i Mesec "svačiji i ničiji", zaključio je Sekić.

Izvor: Blic