INTERVJU: Arsen Dedić

PROKLETO SAM

Legendarni šansonjer uskoro će objaviti autobiografiju u kojoj će otkriti kakve je sve probleme imao u karijeri i kakva je osećanja Miroslav Krleža gajio prema njegovoj ženi Gabi Novak

Krleža je veoma voleo Gabi, govorio joj je: "Moja slatka Gej-bi"

Dušan Kovačević je rekao da sam nazivom svog albuma "Čovjek kao ja" dao "nama" legitimnost, dao nam pasoš u privatnost, jer se prvi put neko publici obratio u prvom licu jednine

Jedan od najomiljenijih eksjugoslovenskih šansonjera Arsen Dedić, autor nekih od najlepših ljubavnih pesama u prošlom veku, kao što su "Tvoje nježne godine", "Čovek kao ja", "Modra rijeka", "Mladosti", "Sve što znaš o meni", uskoro će, u 68. godini, objaviti novi album "Dobrotvorni dom". Iako je proteklih deceniju i po donekle poljuljao svoj ugled na prostoru Srbije zbog "zaboravljanja" svog srpskog porekla i, delom, zbog stiha koji je posvetio Bori Đorđeviću - "Glava mu je na remenu/a on bi da mu je u torbi", njegov koncert održan u maju prošle godine u Centru "Sava" izazvao je nepodeljenu pažnju publike. U intervjuu za "Jutarnji list" Arsen je, od svih koje je mogao, u prvoj rečenici citirao upravo srpskog pisca Dušana Kovačevića.
Uticaj koji ste imali na 20-godišnjake sedamdesetih bio je neverovatan. Ploča "Čovjek kao ja" bila nam je bliža od roditeljskih saveta.
- Pisac Dušan Kovačević je rekao jednu rečenicu koja mi je u ono vreme strašno imponovala. Rekao je da sam ja tim nazivom svog albuma, i pesmom, dao "nama" legitimnost, dao nam pasoš u privatnost. Jer je pre toga šlageristika bila opšta: mi smo srećni, idemo na more, jabuke i trešnje. Prvi put se neko obratio u prvom licu jednine, znači postojim "ja", u onom vremenu u kojem je postojao kao vrlina samo kolektivni osećaj i kolektivno postojanje.
Pre Vas kod naših šansonjera postojala je stalna dilema između osrednjeg i vrhunskog, domaćeg i stranog. Vi niste imali domaću alternativu, bili ste "prokleto" sami.
- Morao sam, i najvećim delom jesam. Ja sam jednom svom kolegi kantautoru, koji mi je jako drag, jednom rekao, neću ga imenovati: "Čuj, nemoj da se ljutiš, ali da bi dobro pisao, ti najpre moraš dobro da čitaš." Malo se ko od njih ikada mašio za knjigu. Ja sam čitao Rilkea, Borhesa, Pavezea ili Kvazimoda... Imao sam i tu potrebu. Jer ja nisam počeo kao kantautor.
Kod Vas je često dolazio i Miroslav Krleža, spominjete to u svojoj "Zabranjenoj knjizi"?
- Da, Krleža je dolazio. On je, recimo, veoma voleo Gabi, govorio je: "Moja slatka Gej-bi"...
Krleža je spominje u svojim "Dnevnicima", čini se da mu se jako sviđala...
- On je čak napisao jednu zgodnu rečenicu - još je Gabi bila u svom, da kažemo, prethodnom braku, ali je video da smo mi nekakav mogući par - "A onda se pojavio obasjan vatrometnom kišom čudestveni duo Gabi - Arsen." Nazvao me još i "miljenikom muza", malo ironično. Čak je i pratio šta nam se dešava, pisao je: "Ne pojavljuje se moja mila kanconijerka, čujem da će dobiti dijete, da će biti muško i da će se zvati Matija." Dakle, i time je stigao da se bavi.
Kako ste odlučili da "pređete" na zabavnu muziku i široku publiku?
- Nisam se ja nadao da ću se baviti tzv. popularnom muzikom, šlageristikom, nazovite to kako hoćete, minorno ili ne. Ali, nekako, jednog dana je prirodno došlo do toga. Ja sam već u Šibeniku počeo da pišem autorske pesme koje nikad nikome pokazao. Ali tada sam već bio pod uticajem nove avangarde, jer sam studirao na Muzičkoj akademiji, bio sam uveren da ću biti kompozitor klasične muzike. Čak sam napisao tri minijature za flautu i klavir, dosta modernistički napisano, ali onda s vremenom... Znale su kolege da pišem stihove, onda sam pisao svakome, Stipici Kalođeri, Alfiju Kabilju, jednom, drugom, više ne znam sve kome...
Pre objave "Broda u boci", tačno pre 35 godina, hvatala Vas je malodušnost, kao da niste želeli da objavite tu knjigu?
- Sve ću objasniti u svojoj autobiografiji koju pripremam. Imao sam ponekad prave nevolje. Bio sam stalni muzički saradnik, maltene zaposlen na televiziji, ali morao sam da je napustim, i slične stvari. Biće to uskoro.
(R. J.)

Moj prijatelj Aznavur

Arsen Dedić je veliki prijatelj sa legendarnim francuskim šansonjerom Šarlom Aznavurom.
- Kada sam bio bolestan, kada mi je bilo najteže, on mi je poslao svoj CD na kom peva i njegova ćerka, i to mi je bila najveća podrška da izdržim. On je, sa simpatijom to govorim, zverka. On je tako sićušan, nema u njemu, što bi rekli, metar i žilet, ima 83 godine, a ove godine u Parizu je 90 puta napunio sportsku halu. Živeo je potpuno asketski. Dobar sam s njim, i divim mu se.


Izvor: Press