Zavisnost i život kroz druge

Ljudi mogu postati zavisni od mnogo čega. Od duvana, alkohola, narkotika, televizije, interneta. Ali mogu postati zavisni i od drugih ljudi bez kojih se osećaju izgubljenim i bespomoćnim, bez kojih im se vlastiti život čini praznim, besmislenim, bezvrednim.

Mnogi lako pobrkaju ljubav i zavisnost pa o veličini ljubavi sude po dubini zavisnosti od druge osobe. Ljubav i zavisnost se, međutim, suštinski razlikuju jer je zavisnost, u kojoj ima mnogo više nesvesne proračunatosti nego istinskih osećanja, oblik iskorištavanja dok ljubav, naravno, to nije.

Zavisna osoba, naime, teži da u psihološkom smislu iskoristi osobu od koje zavisi.

O čemu je ovde reč?

Zavisna osoba je po pravilu osoba koja je iznutra na razne načine previše sputana i koja ne uspeva da se ostvari. Zato je prinuđena da pokuša da se ostvari kroz druge. Zavisna ličnost se jednostavno parazitski prilepi uz nekog, hraneći se tuđom energijom, voljom, snagom, veštinom. Tuđom hrabrošću, odlučnošću, kreativnošću, životnošću.

Zavisna osoba se oseća praznom i očajnički joj je potreban neko spolja ko će je ispuniti, ko će dati pravac, sadržaj i smisao njenom životu.

Takođe, zavisna osoba kroz osobu od koje zavisi pokušava da proživi ono što je u sebi potisnula i što je sebi zabranila. To mogu biti različite stvari, sve zavisi od ličnosti o kojoj se radi i njenom specifičnoj listi zabrana. To mogu biti razmetljivost, nadmenost, ambicija, surovost, ali i razdraganost, vedrina, odvažnost. I da ne nabrajamo.

Zato susrećemo toliko na prvi pogled zagonetnih odnosa između suprotnih ličnosti, između samozatajnih i razmetljivih, obzirnih i bezobzirnih, sumornih i razdraganih, ambicioznih i ambicije lišenih, pokretljivih i inertnih, pitomih i surovih, preterano obazrivih i ludo smelih.

Kažemo da se suprotnosti privlače. Ali to nije tačno. Ne privlače suprotnosti. Kod drugih čoveka mami ono što i u njemu samom posotji, samo duboko zakopano, i što traži da se na neki način ispolji i iživi.

Izvor: Iza Ogledala