Neki ljudi više vole da sede sami i kuliraju uz kafu nego da se smaraju sa folirantima, prevarantima i takozvanim prijateljima. Meni takvi ljudi nisu čudni.

Usamljenost nije zarazna. Neko više voli da ima par pravih prijatelja nego gomilu lažnih.

Usamljenost nije isto što i samoća. 

Ja sam taj tip coveka uvek sam SAM i samo sam, sam izlazim sam sebi pronalazim i posao i zabavu danima ne razgovaram ni sa kim samo ako me potera nesto, jednostavno radim stvari koje me cine srecnim ako je to biti sam zasto da ne  ipak ima nas raznih 

Jedan moj drug dao je konstataciju da sam ja jedan od onih likova iz crtanih filmova koji su non stop namrgodjeni i iznad njih je uvek crni oblak iz koga seva i liju kise ali samo na moju glavu, i da ce sve to nestati kad se ja budem oraspolozio i kao i ja sam to znam ali namerno u inat necu da se "unormalim"! 

Sta je toliko wooow u tome da sam sedis i jedes ili pijes pice?Sta tu ima da se razume ili ne razume?Postoji xyz razloga zasto ljudi to rade, ne morato znaciti da su samotnjaci...
Meni pre nikad nisu bili jasni ljudi koji nista ne mogu sami da urade.

Моје неко мишљење је да човек мора одређени део живота да проведе сам, једноставно треба се навићи на живот са самим собом што није нимало лако. То касније може да помогне у превазилажењу неких проблема везаних за  односе у породици па неуспеле везе и понашање у истим и пропала пријатељства јер се такве ситуације схватају мање трагично а са друге стране смањује се број потенцијалних усиљених пријатељстава јер се са неким дружиш чисто реда ради и поред одсуства поверења и поштовања. Не мислим овде на отуђеност већ више на неку дозираност односа и дружења са другим људима........и наравно ништа претерано није пожељно, да би успели да избегнемо депресије и појаву себичлука ипак неке блиске људе задржати и та пријатељства неговати.

Наравно, не обазирем се на глупости типа "јао види мученика једе сам у ресторану", људи једу сами и кући, не разумем зашто бих се осећао нелагодно само због тога зато што је то јавно место па по неким глупим друштвеним нормама није кул ако седиш сам за столом?

Upravo sam o tome danas razmišljao setivši se ove teme. 

Bar za mene ima razlike između "usamljen" i "osamiti se"

Usamljenost je za nekoga ko nema prijatelje ili barem ljude koji ga razumeju i koji prijaju.
A samoća je potrebna s vremena na vreme, barem meni.


Volim ja ljude.... malko...  ali počnu da me guše ponekad, zato imam osećaj kao da se nalazim u kutuji koja se konstatno smanjuje i smanjuje i moram s vremena na vreme da je otvorim da uđe svež vazduh. Sva sreća pa ne živim u Pančevu.
Najomiljeniji period dana mi je ujutru između 5 i pola 7. To je vreme kad je dan, sunce ne izađe do kraja a nema (previše) ljudi na ulicama. Imam osećaj kao da sam saam na celom svetu.    Divota. Sednem na terasu, skuvam kafu, zapalim cigaru i kuliram.
Ja i ostatak planete, deli nas samo vazduh ispunjen mirisom sveže kafe ispresecan aromom dima cigare.

U nekom trenutku pomislim da sam sebičan dok tako sedim na terasi i da je suviše bahato da poželim ceo svet za sebe... ali se ubrzo demantujem samim tim što snažno izgrlim i izljubim majku kad ustane i pozdravim ostatak familije. Ipak nisam sebičan.
Samo mi je potrebno malo mira.

Balzak je rekao - Samoća je predivna, samo trebaš imati nekoga da ti to kaže.. 


Ja ne znam što je to ljudima problem.
Takve ljude razumem, pa i sam (isključivo ujutru) sednem u neki kafić i raširim laptop, poručim kafu i uživam dok čitam neku knjigu.
U restoran, u večernjim satima baš i ne bih da sedim sam... ali razumem i takve ljude.


Usamljenost možda, mada mi je i to teško da poverujem... samoća nikako.

Setite se onog klipa koji je SF postavljao kako bi objasnio razliku između muškog i ženskog mozga



Dakle, kutija u kojoj nema ništa. Apsolutno ništa.
Najomiljenija kutija od svih kutija. 
Ribolov.
Ko jednom oseti čari ribolova više niti može niti hoće da izađe iz svega toga.
Jehovini svedoci su školska recitatorska sekcija naspram ove pošasti i muške oaze mira i usamljenosti.
Izvrstan način da se izvučeš iz toplog porodičnog gnezda, žene koja ti sere, dece koja kaku, da pobegneš s posla, izbegneš porodična okupljanja, roditeljske sastanke, sahrane... dakle izgovor za sve. To krene onako neobavezno, pomalo, daju ti da malo zabaciš  i dok si rekao "ribolovačka dozvola" već vidiš sebe kako na biciklu u cik zore najhladnijeg jutra pičiš da montiraš štapove i neke kofe.
Sav novac daješ za štapove, udice, najlone i konstatno pizdiš što nemaš dovoljno keša za čamac jer je strast toliko uzela maha da više ne možeš da podneseš da budeš u blizini drugih ljudi.
Žene to ne mogu.
Žene bi u sekundi našle nekog u blizini i počele da smišljalju recepte i sva moguća jela sa ribom.
Jer to valjda cilj ribolova, ne?
Ne.


Usamljenost je problem.
Ljudi su po prirodi društvena bića i teže ka stvaranju raznih vrsta zajednica.
Onaj ko je nesposoban za tako i ne može da uspostavi odnos sa drugim ljudima, očigledno ima neki problem u sebi.

Ih bre, sto puta sam seo sam da jedem ili popijem pice ali to nije zato shto sam cool (iako realno jesam    )
vec kao shto putnica kaze "Postoji xyz razloga zasto ljudi to rade" . Moj razlog je obichno to shto sam gladan ili zedan. 

Sto, pa ja radim to zato sto sam kul  Salim se, radim to zato sto mi prija, a neki to rade zato sto su zedni ili gladni, cekaju nekoga ili imaju neko vreme koje moraju da potrose u gradu...A neki su jednostavno samotnjaci i ne vole da bleje sa drugim ljudima.

Ja volim i drustvo ali volim i nekih sat-dva-tri pametno utrosenih sa mojom malenkoscu  Dakle, uzimam najbolje od oba sveta 

Nije mi problem da sama sjedim u kafiću, restoranu. Često odem sama na pauzu za ručak, jer 99% kolega su smarači , podli, iskompleksirani,  pa mi je dosta što ih gledam po 8 sati i onda mi pauza baš dobro dođe. Inače, često imam potrebu da budem sama.

Upravo tako.

Usamljenost moze biti posledicna, a samoca ne. Biti sam je odluka bica, koja samo iz njega dolazi i mislim da ne zavisi od bilo koje druge osobe.