Urlih von Hasel ~ Čovek koji je hteo da spase svet :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Čovek koji je hteo da spase svet

Neuspešni atentat na Hitlera, 20. jula 1944, produžio je rat za devet meseci i odneo još milione žrtava. O Urlihu von Haselu, jednom od zaverenika, juče je otvorena izložba u Belom dvoru

Prošlo je podne, 20. jula 1944. godine, kada je grof Šenk von Štafenberg stigao u Rastenburg, na istoku Pruske, gde je zasedao Hitlerov štab. „Vučji brlog", kako je nazivano mesto u kojem su se okupili nemački generali da bi razmotrili stanje na ruskom bojištu, bio je, zapravo, obična baraka. U njoj je već bilo dvadesetak ljudi. Prišao je stolu i ispod njega spustio aktovku sa tempiranom bombom...

Desetak minuta kasnije izašao je da bi navodno telefonirao. Umesto toga, požurio je ka avionu, kojim je poleteo za Berlin. Tamo je već sve bilo spremno za državni udar, čekala se samo vest o Hitlerovoj smrti.

Bomba je eksplodirala deset minuta pre 13 sati. Poginulo je pet generala, ostali su bili teže ili lakše ranjeni. Hitler je prošao samo sa ogrebotinama, jer je jedan od prisutnih, kome je u međuvremenu zasmetala ostavljena tašna, pomerio aktovku nešto dalje. To je spaslo život fireru, ali je u smrt odvelo na milione ljudi. Umesto da rat bude završen istog dana, produžen je za devet meseci, tokom kojih je ubijeno najmanje četiri miliona Nemaca, milion i po vojnika Crvene armije, na stotine hiljada američkih i britanskih vojnika. Jevreji i pripadnici drugih naroda, koji su stradali u tom periodu, teško da će ikada biti prebrojani. Zato se ovaj neuspešni atentat smatra jednom od najvećih tragedija 20. veka.

Prijatelj Karađorđevića

Po nalogu Himlera, grof je iste večeri uhapšen u Berlinu i streljan sa još dvojicom saučesnika. U narednih nekoliko meseci ubijeno je još 200 zaverenika, među kojima je bio i Urlih von Hasel, nesuđeni šef inostranih poslova posthitlerovske Nemačke i veliki prijatelj Jugoslavije. Upravo njemu je i posvećena izložba u Belom dvoru na Dedinju.

Ko je bio Urlih von Hasel (1881-1944)? Istoričari kažu da je reč o dugogodišnjem diplomati i jednoj od vodećih ličnosti nemačkog otpora protiv Hitlera. Službovao je u Đenovi, Rimu, Barseloni i Kopenhagenu, a dve godine (od 1930. do 1932.) proveo je i u Beogradu kao izaslanik Nemačke na jugoslovenskom dvoru. Tada je uspostavio prisne i prijateljske veze sa kraljem Aleksandrom Karađorđevićem, a naročito sa kraljevim rođakom, kasnije namesnikom, knezom Pavlom.

Jugoslovenska spoljna politika je tada bila snažno orijentisana ka Francuskoj. Od novembra 1927. postojao je ugovor o prijateljstvu sa Francuskom, koji je tadašnji ministar inostranih poslova Vojislav Marinković skicirao, između ostalog, i kao zaštitu od italijanskih teritorijalnih pretenzija. Hasel se zalagao protiv oslanjanja Jugoslavije na Francusku, ali i protiv jugoslovensko-italijanskih zategnutih odnosa, trudeći se da ojača nemački politički i ekonomski uticaj na Balkanu. Tome u prilog išla je i činjenica da je nemački Rajh bio treći po važnosti trgovinski partner Jugoslavije, ali i činjenica da su najbrojnija nacionalna manjina u tadašnjoj kraljevini bili upravo Nemci. I možda bi Hasel i uspeo u svom naumu da politika Rajha, u međuvremenu, nije postala politika gole sile i zločina koji će i njemu samom doći glave.

Drugačija Nemačka

Hasel je na svoju otadžbinu je gledao kao veliku zemlju u srcu Evrope, državu koja je po svom geografskom i ekonomskom značaju trebalo da bude most između zapada i istoka Starog kontinenta. Oštro se suprotstavljao hegemonističkim stremljenjima fašističke Italije i mada je i sam jedno vreme bio visoki funkcioner Hitlerove Nemačke (od 1932. do 1938. bio je ambasador u Rimu), nikada se nije slagao sa agresivnom nacističkom ideologijom koja je tada sprovođena. Zbog takvih stavova privremeno je i penzionisan 1939, a četiri godine kasnije je poslat u trajnu mirovinu.

Ipak, nije mirovao! Od leta 1939. neprestano je pokušavao da se čuje i glas „drugačije Nemačke", da stvori uslove za okončanje rata s Nemačkom bez Hitlera i da sačuva mostove ka slobodnom svetu. Nažalost, britanska vlada nije odgovorila na signale i spremnost nemačke opozicije, a da se ovo ne ostvari, dobrim delom doprineli su i kolebljivi nemački generali koji su, iako svesni da ih vođa vodi u nacionalnu propast, hipnotisano nastavili do samog kraja. Grof Šenk von Štafenberg je, očigledno, bio izuzetak.

Iako nije uspeo, Haselova delatnost tokom rata je doprinela da se Nemačka izdigne sa najvećeg dna svoje istorije i danas, pola veka kasnije, postane upravo ono za šta se zalagao tokom čitavog života.

Volfram Mas: ZAHVALNI SMO KARAĐORĐEVIĆIMA

U Belom dvoru na Dedinju juče je otvorena izložba posvećena Urlihu von Haselu, nekadašnjem izaslaniku Nemačke na jugoslovenskom dvoru i jednim od zaverenika u neuspešnom atentatu na Adolfa Hitlera.

Otvaranju su, između ostalih, prisustvovali su i ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas, a detalje iz života nemačkog diplomate imali su priliku da vide i čuju i brojni novinari i stručna javnost. Sem toga, izložba je protekla u duhu pune simbolike, jer je na jučerašnji dan, 23. maja 1949, usvojen Osnovni zakon kojim je, zapravo, i stvorena Savezna republika Nemačka. Ujedno, ove godine se navršava i dve decenije od rušenja Berlinskog zida, ali i 65 godina od neuspelog atentata koji je umnogome mogao da promeni svet.

Princ Aleksandar, rekao je da je srećan što ova postavka, dobrim delom, rasvetljava i period s početka tridesetih godina prošlog veka, upravo kada je Hasel boravio u Beogradu i kada je uspostavio bliske veze sa njegovim dedom, kraljem Aleksandrom. Upravo to prijateljstvo, naglasio je Karađorđević, ostaviće snažan pečat u Haselovom kasnijem političkom delovanju.

Mas se zahvalio Karađorđevićima što su u znak sećanja na to staro prijateljstvo omogućili nemačkoj ambasadi u Beogradu da se, na dan svog velikog jubileja, na ovakav način predstavi u Belom dvoru.

V. ARSIĆ

Izvor: Press