Urastao nokat - joj, to boli! (1)

Ukoliko vam se makar jedan jedini put desilo da imate problema sa uraslim noktom na nožnom prstu (uglavnom to bude na palcu, s jedne strane, ali nekad bude i na obe strane, na više prstiju), znate koliko je to neprijatna pojava - boli, nekad stvarno puno, hod je otežan, nekad bude nemoguće obuti cipelu. Ukoliko slučaj spada među one lakše, to se može rešiti oblogama i kupkama, ali ako se upala proširi, hirurški zahvat postaje neophodan. Pored klasičnog hirurškog zahvata, danas se primenjuje i CO2 laser - tu nisu potrebni rez ni šavovi.

Za početak: zašto nokat uopšte urasta i zašto to toliko boli? Boli jer se radi o upalnom procesu - deo nokta uraste u okolnu kožu, to jest u vezivno tkivo uz nokat. Tada se pojave crvenilo, otok i bol, i ako se ne reaguje, može doći i do razvijanja granuloma (bolni čvorić koji lako prokrvari). Može se pojaviti i gnojni sadržaj, što znači da je došlo do bakterijske ili gljivične infekcije. Što se tiče toga zašto nokat urasta, ima nekih faktora koji to pospešuju. To može da bude stvar nasleđa - slabi i meki nokti često nepravilno izrastu, a to je nasledna osobina. Zato, ukoliko vaši roditelji imaju problema sa urastanjem noktiju, ne bi bilo loše da povremeno posetite hirurga ortopeda da bi se problem rešio na vreme.

Pored nasleđa, i neki nepravilni postupci mogu dovesti do urastanja noktiju. Uska cipela, naročito ako je špicastog oblika i od tvrdog materijala, vrlo često (ma koliko neke sezone bila u trendu) uzrokuje urastanje nokta, jer gura nokat u okolnu kožu. Adekvatna obuća treba da odgovara obliku stopala i da bude od mekane kože; prsti ne treba da dotiču vrh cipele, a potpetica ne bi trebalo da bude viša od tri-četiri centimetra. Još jedna česta greška zbog koje urastaju nokti jeste nepravilan pedikir - kada se nokti ne seku ravno, već zaobljavaju; osim toga, nokte na nogama ne treba seći ni suviše kratko.

Još nešto: ima nekih "rizičnih grupa", to jest ljudi koji su u većoj opasnosti od urastanja noktiju nego ostali. To su deca (tkiva su im mekša), trudnice (težina tela više opterećuje stopala), sportisti (naročito ako se radi o borilačkim sportovima ili fudbalu), osobe koje se bave klasičnim baletom (stopalo je nepravilno opterećeno težinom tela), osobe sa urođenim anomalijama u anatomskoj građi stopala (slučajevi kada je palac zakrenut prema spolja ili prema unutra).

Izvor: Krstarica

Ukoliko je poremećaj blaži, lakše je izlečiti ga, i to primenom "manje drastičnih" metoda. Jedna od mogućnosti je kupka - napunite lavor mlakom vodom kojoj ste dodali tri-četiri kašičice morske soli. Treba namakati noge dva puta dnevno po 20 minuta. Kupka omekšava kožu oko nokta. Nakon kupke, stopala treba pažljivo obrisati, dezinfikovati bolni deo i ispod nokta naneti antibiotsku mast da ne bi došlo do infekcije. Postupak treba ponavljati do potpunog ozdravljenja.

Još jedna mogućnost za izlečenje su korektivna pomagala. To je nešto što, ako je neophodno (ako urastanje nokta postane hronično), preporučuje doktor, kako bi se omogućilo normalno izrastanje nokta. Radi se o tankoj metalnoj žici (liči na onu koju koriste stomatolozi za korekciju rasta zuba) koja se postavlja ispod nokta (pre postavljanja uzme se gipsani otisak nokta). Prema otisku se napravi korektivni aparatić koji se postavi na osnovicu nokta i učvrsti lepkom, a nosi se oko godinu dana. Rezultat se proverava redovnom kontrolom; 95% slučajeva uraslog nokta ovako se leči.

U nekim težim slučajevima primenjuje se odstranjivanje nokta hemijskim putem (oniholiza). Upotrebljava se tečnost koja rastvara keratin. Kod ovog postupka zgodno je to što se može sprovesti kod kuće, uz nadzor lekara, sve dok se nokat u potpunosti ne otopi. Ipak, ima slučajeva kada je neophodan hirurški zahvat.

Klasični hirurški zahvat izvodi se u lokalnoj anesteziji. Hirurg odstranjuje urasli deo nokta i deo korena, tako da na tom mestu nokat više ne može da izraste. Za to je neophodan rez na koži koji se zatvara šavom, rana se zaštiti kompresom od gaze i nekoliko dana nakon reza mogući su bolovi. Ukoliko se nokat nepravilno odstrani, mogući su recidivi.

Postoji i mogućnost obrade CO2 laserom; tada su recidivi izuzetno retki, a postoje i druge prednosti u odnosu na klasičan metod. Nema reza ni šavova, krvarenja skoro da nema i nije potrebna kompresa, zahvat traje desetak minuta, nakon zahvata bolovi su sasvim blagi i ožiljak je skoro nevidljiv (za potpuno zarastanje potrebno je oko mesec dana).

Izvor: Krstarica