Zvezdan Grozdić iz Aranđelovca, jedini Srbin koji se bavi high divingom, neobičnim sportom za ludo hrabre

Uranja u vodu 120 kilometara na čas

Skače se sa skakaonice, visine između 20 i 28 metara, i izvede se figura u vazduhu. Ceo skok traje dve i po do tri sekunde

To nije ona vrsta straha koji sputava i koji te parališe, već te tera da budeš koncentrisan. Znaš da si se pripremio. Takav strah omogućava ti da sve svoje vijuge usmeriš samo na skok i da ga dobro izvedeš. Neophodan ti je da bi, na primer, pred tri hiljade gledalaca odskočio sa platforme u italijanskoj Trani, i napravio tri salta napred sa pola vijaka, što znači pored koluta u napred, zavrteti se i oko svoje ose. Onda odmeravaš koliko si daleko od vode. Ako ne izračunaš precizno, napravićeš grešku pri ulasku u vodu. A dobar ulazak u vodu je ono što donosi najviše poena, jer sudije boduju odraz, figuru i na kraju ono što poslednje vide - opisuje Aranđelovčanin Zvezdan Grozdić tup osećaj u predelu želuca, koji se javlja, kada se sa skakaonice, visine između 20 i 28 metara, priprema da izvede figuru u vazduhu, a potom brzinom od 100 do 120 kilometara na čas uroni u vodu veće dubine od četiri metra. Ceo skok traje dve i po do tri sekunde.

To se zove high diving, a Zvezdan je jedini domaći high diver. U celom svetu ima ukupno 30 zaluđenika za uranjanje u vodu sa velikih visina, a trenutno se aktivno takmiči samo njih 15. Naš Zvezdan je osmi u svetu i ovo mesto je, i pored povrede, održao na poslednjem takmičenju Druge skakaonice svetskog kupa 29. i 30. jula na jednom jezeru u blizini Torina.
      
NA DNEVNOM REDU KANADSKE VLADE

Najveći problem za Zvezdana, naravno, predstavlja vađenje vize.
- Kada idem na takmičenja, mogu da izvadim samo turističku vizu, ali snalazim se nekako, a i već su me upoznali po ambasadama. Za vreme sankcija bilo je strašno. Pre 14 godina kada je trebalo da učestvujem na jednom kupu u Kanadi, čitava kanadska vlada je odlučivala da li da mi se odobri put.
- U međuvremenu organizator me je obavestio da ako se ne prijavim do petka neće postojati šanse da učestvujem. Ambasador me pozvao tek u nedelju da mi zadovoljno javi kako ću ipak dobiti vizu, ali pod uslovom da nigde ne piše ime zemlje iz koje dolazim. Pošto već nije bilo šansi da učestvujem, nije me ništa koštalo da ispadnem zakleti patriota, pa sam izjavio da ja na te uslove ne pristajem.      
   
   



- Voda je bila temperature oko 14 stepeni. Roniocima, koji su obavezno prisutni na svakom takmičenju, lica su pomodrela od hladnoće - prepričava svoje najsvežije iskustvo. Nije se vratio preterano zadovoljan, jer skočio je samo jednom, ali ipak izronio je iz ledene vode rukom pobedonosno okrenutom prema visinama.

Za Zvezdana je sve počelo na staroj mostarskoj ćupriji. U Mostaru je služio vojsku. Slobodno vreme provodio je diveći se vratolomijama koje su izvodili lokalci, a dve godine kasnije i sam se u kupaćim gaćama našao nadvijen nad Neretvu.

- Prvi skok, lastu, koji naravno ostaje najjače urezan u sećanju, izveo sam '88. godine. Mostarci su bili prilično skeptični i rekli su mi da odustanem, ali ja sam već bio tu, takmičenje u toku. Mlad, željan izazova, odlučan. Lepa i bistra voda Neretve, kako sam je doživljavao s druge strane ograde, pretvorila se u uzavreo ambis. Pre toga najveća platforma sa koje sam se otisnu bila je dva metra na bazenu u Aranđelovcu. Bili smo klinci i cilj nam je bio - biti prvi među najhrabrijima - seća se Zvezdan, nesuđeni vatrogasac, na kratko takmičar u maratonskom plivanju, a zauvek zaljubljenik u vodu i visine.

High diving je ono zbog čega i od čega živi, s obzirom, da kako kaže konstantno moraš da budeš u formi. San koji još sanja je da skoči na rukama iz helikoptera.
- Preko zime vežbam na Tašu i ređe na Košutnjaku. Dolazim redovno iz Aranđelovca i treniram sa olimpijskim skakačima. Ipak ovo nije sport tih razmera, jer se na Olimpijadi skače sa skoro tri puta niže platforme - priča Zvezdan.

High diving je relativno nova ekstremna veština, potekao je iz Akapulko skokova u talase i nema veliku popularnost. Preteča ovom sportu su, verovali ili ne, i pomenuti mostarski skokovi sa 24 metra.
- Skokovi u Neretvu se ipak razlikuju od onoga čime se mi bavimo. Hrabrost nije presudna, jer ovde su tehnika i lepota skoka najvažniji. Sreća da ima sponzora koji cene ekstremne sportove, jer ja, na primer, živim od nagrada. S druge strane, mogu da kažem da je Red Bul čak i unapredio ovaj sport - priča Zvezdan, zahvalan sudbini što ga je poslala baš u Mostar na služenje vojnog roka, a posle toga u Portugaliju, Španiju, na Havaje, u Kanadu i na mnoge druge destinacije, odakle će sa vrhova stena, ograda mostova ili bazenskih platformi uranjati u jezersku, rečnu ili okeansku vodu.
Ivana Vranešević

Izvor: Glas Javnosti