Reporteri Glasa opipavali pretpraznični puls novogodišnjih vašara u Beogradu i Kragujevcu

Urađeni u 2006.

Hit: Retko pivo za jake ljude, koje pored alkohola ima i priličan procenat marihuane. Dilema: Dal' može jedno da te drmne, il' moraš da popiješ više? Zaključak: Kako da ne opali iz momenta za tol'ke pare
"Idealno" mesto za decu, a Sajam je preporučljiva lokacija i da izvedete mrskog šefa. Na peintbol terenu nadređenog možete do mile volje ubijati, a da on ipak ostane malkice živ. Onda mu priuštite nezaboravni doživljaj - slikate ga s majmunom. Pravim!
Tata, kupi mi ovo - uperila je prstom petogodišnjakinja u gumenu skalameriju sa okačenim natpisom - igraonica na naduvavanje, 12.800 dinara. To je ono što obično viđate po vašarima, gde deca mogu do mile volje da skaču, a da se ne razbiju. Samo u manjoj varijanti.

- Ne može, sine, tata to da naduva - imao je spreman folirantski odgovor otac, kada je ćerkicu sa čvrste podloge, odnosno poda, prebacio na krkače, kako bi je nekako odlepio od igraonice na naduvavanje. Ali šta da radi sa ženom? Videla ukrase za jelku, takoreći džaba - 150 dinara.

Patnja+muka=tradicija

- Ma daj, bre, to ima kod Kineza za sto dinara - rekao je tata, ali ženu nije mogao da stavi na krkače, te je ona već plaćala i ukrase strpala u kesu.

- Tata, vidi Deda Mraz! - čulo se ovog puta sa visine, sa krkača, ali tata zna i brže da hoda, te je štand sa gumenim deda mrazovima zaobiđen. Međutim, gde nestade mama...

Ko nije vodio ekskurziju na zagrebački velesajam, taj ne zna šta je patnja, kukale su nekada razredne starešine. A ko nije vodio decu i ženu na Novogodišnji vašar u halama Beogradskog sajma, taj tek ne zna šta je muka. Manifestacija, osnovana početkom šezdesetih, kad su Nove godine i bile donekle srećan događaj, postala je tradicionalna, kao što i valja, te evo nam je i jopet. Na 11.185 metara kvadratnih, sve skoro isto kao i prošle godine, a biće da se nije mnogo menjalo ni od onog pionirskog.

Idealno za decu, a preporučljiva lokacija da izvedete omraženog šefa. Jer, kad prođete prvu halu, gde vas sačekaju kelneri obučeni u Deda Mrazove, uz prigodan program na bini, poznatiji kao Festival bakšiš orkestara (prvi dan rusvaj napravio Šaban Bajramović), u narednoj hali naiđete na improvizovani teren za peintbol. Gde šefa možete do mile volje ubijati, a da on pritom ostane malkice živ. Onda mu priuštite nezaboravan doživljaj - slikate ga s majmunom, pravim, čega su se i prošle, pa i ove godine godine dosetila dvojica.

Naplaćuju slikanje s majmunom-kapucinom na ramenu, nekom modernom varijantom polariod aparata. S tim što posle tu sliku potpisujete kako vam volja. Recimo, "Moj šef i majmun", a u zagradi precizirate: (Majmun je desno). Narodu i nije toliko do slikanja, a verovatno ni majmunu, te uglavnom zastanu da ga pomiluju, pitaju kako se zove, pošto južnoamerički primat ne zna da priča, pa u njegovo ime odgovore ona dvojica.

Duvka u flajki

Tu, negde, u blizini majmuna, nešto novo na tradicionalnoj manifestaciji. Pivo s marihuanom! Ime mu kanabia, ili, što bi rekli, kanabis. Iznad štanda objašnjenje da se pivo proizvodi u Nemačkoj od 1996. godine, uz dodatak organskih materija. Tu je i prodavac, a pored prodavca i vadičep - ko hoće odmah da stuče jedno, s nogu. Prodavac, sedokosi brka, dok nema gužve, sedeo i nezainteresovano lutao očima po hali, reklo bi se manekenisao kako izgleda kad probate ovo retko pivo za jake ljude.

Al' onda naišli, stidljivo, i prvi zinteresovani. Kako je boca od 0,3 litra 180 dinara, najčešće su pitali: "Koliko vata?" Dal može od jednog da te drmne, il' moraš da popiješ više komada? Jer, ako ima i te indijske konoplje, što bi rekli marihuane, kako da te ne opali iz momenta za tol'ke pare.
- Jel' se napijete kad popijete šest običnih piva? - pitao ih prodavac.

Odgovarali kako ko, ali mahom potvrdno.
- E tako i ovo - rešio je dilemu - i ono drmne kad popiješ šest.

Pitali još da nije to zabranjeno, da ne upadosmo u neki belaj. Gde je zabranjeno, to je odmah i razjašnjeno, pa evo ima i sajt na Internetu, krupnim slovima ispisana veb adresa iznad štanda.
- Brate, duvanje u flaši - oduševljen je jedan đankoza, ali ga cena primirila. Intimno poverio ortaku: "Ja za ove pare mogu da se uradim ko majka".

Ko ne voli ni marihuanu, a ni pivo, mogao tu da pazari majice i kape sa motivom lista indijske konoplje. Ni to nije zabranjeno, a nisu zabranjene ni špahle koji su se nekim čudom našle u štandu, takođe na prodaju. Špahle niko nije kupio, al' pivo, bogami, išlo.
- Staviću vam u dve kese da se ne razbije - ljubazan i prodavac, koji ne bi izjave za novine jerbo nije tu diler, pardon, gazda. On samo prodaje i tako to.

Ukoliko peintbol, majmun i pivo sa travom, nisu upotpunili vašu želju za provodom, tu su sprave koje su tradicionalno instalirane u Hali 1. E, tu da vas vidimo, kad smo već na početku teksta, odnosno, kod dece i patnje. Pošto se sa nekoliko natpisa upoznate s činjenicom da vlasnici luna-parka ne odgovaraju za vaše postupke na spravama, niti garantuju za vaše predmete koji volšebno odlete dok ste okrenuti naglavačke u nekoj od njih, izvolite kupiti kartu (u proseku 70 dinara), te je sve spremno da povratite onu čuvenu Perperovu pljeskavicu uz koju, kao i svake godine, dobijate kupon za nagradnu igru. Zato je pljeskavicu preporučljivo jesti po izlasku iz Hale jedan. Kupon ne jedite nikako. Ubacite ga u za to predviđenu kutiju.
- Da li deca imaju popust? - često pitanje. Nemaju.

- Dajte onda dve karte - i uživanje može da počne. Ne zna se dal' više vrište roditelji ili deca kad se balerina zavrti, ili vas skalamerija odvede do plafona hale. A biti radnik u luna-parku - odgovorna profesija.
- Pomerite se iza linije, vežite pojas - uigrano komanduju.

Tekovine PVO-a

Automobil koji vozi po Kući strave predviđen za dvoje, ali neki bi svi đuture, ipak je to - da se naježiš.
- Nemoj da se plašiš, daj tati ruku - nije sigurno kome je sad veća frka. Tek, svi deluju katarzično, kada se konačno dočepaju tla. Živci na mestu, malo prodrmani, izbačen stres.

Nije tu samo zabava. Postoji i test koncentracije. Dobijete žicu koju provlačite kroz lavirintski splet šipkica, tako da ne dodirnete ivice. Tako do izlaska iz lavirinta. Dodirnete li je, čuje se zvučni signal, što znači da vam je koncentracija opala, a ruka zadrhtala. Vlasnik testa koncentracije iznenađen rezultatima.

- Radio sam i po ostalim gradovima u Srbiji, ali Beograđani su se pokazali kao mnogo nervozni. Dok su, recimo, Bosanci, i tamo sam bio, smireniji i koncentrisaniji - objasnio je ovaj psiholog praktičar.

Za piromane amatere tu je gomila štandova sa pirotehničkim sredstvima koji garantuju novogodišnju noć po tekovinama naše protivvazdušne odbrane i ratnog vazduhoplovstva. Petarde, rakete, ko voli, ima i pravi vatromet. Sve legalno, a ko preživi - pričaće.

Roba mora i da se proba. Pa, ako izađete na puš pauzu ispred hale, a pored vas eksplodira petarda, nemojte odmah ići na test koncentracije. Probajte prvo s pivom i marihuanom. Tek onda na test. To ne važi za tri Cigančića, koji su našli jednu neeksplodiranu petardu i pokušali da je kresnu o metalnu ogradu. Musavi od ušećerene jabuke koju su malo ranije zajednički pojeli, uplašili su se ugledavši osobu sa novinarskim notesom.

Pogledali su se i zbrisali u mrak, prema reci. Nedugo zatim, jedan je na sav glas psovao. Nestao mu novčanik. Ko zna, možda ga nisu maznula ona trojica. Možda je potrošio i pare i novčanik na vašaru. Patnja je patnja, a vašar je vašar.



Izvor: Glas Javnosti \ Dragoljub Petrović