Dešava se, i to često: želite da uradite nešto dobro, nešto što bi u pozitivnom smislu doprinelo vašem životu. Takođe, želite da to ispadne savršeno - i odustanete, jer je trenutno neizvodljivo postići to savršenstvo.

Imate određeni cilj. Ali, nemate dovoljno novca. Ili nemate dovoljno vremena. Ili ne znate dovoljno. Ili ne možete sad jer ste nešto neraspoloženi, ne želite da vaše loše raspoloženje utiče na ishod. Ili zvezde nisu u pravom položaju. Ili...

Problem sa čekanjem da se steknu savršeni uslovi jeste to što se oni ne steknu nikad. Uvek još nešto nedostaje kako bi sve bilo perfektno. A to znači da, ako čekate da sve bude savršeno, nikad ništa nećete uraditi - sigurno znate bar nekog takvog, ta osoba je puna fenomenalnih planova od kojih nikad ništa ne ostvari jer joj uvek još nešto fali.

Pravo vreme da počnete je sad, dok ste još uvek "zagrejani" za ideju. Kasnije ćete se "ohladiti", neće vam više biti do toga (to nije uvek loše, ali jeste loše ako nikad ništa ne uradite, jer se onda osećate bespomoćno i potpuno nesposobno).

Počnite sad. Rizikujte. Pokrenite se. Vrlo često, ukoliko zaista počnete, nešto i uspete. Stvari krenu. Ono što ne znate, usput naučite. Sredstva, malo po malo, sakupite. Nađete i vreme i energiju. A nađe se i poneko da vam pomogne u svemu tome, često ne ispadne da morate baš sve same, i to bude veliko olakšanje, ne samo kao pomoć već i kao podrška.

Ukoliko ste u pokretu, radite nešto, nailazite na stvari i ljude koji vam pomažu u tome da u pokretu i ostanete. A ako čekate, oklevate, plandujete, u suštini ništa ne radite, onda nailazite i na stvari, okolnosti, ljude koji vam pomažu u tome da nastavite da ne radite ništa (mnogi onda pričaju kako se sve zaverilo protiv njih).

Ako tako krenete, hoće li biti savršeno? Sasvim je moguće da neće, ali će biti urađeno, što je i dalje bolje nego da ne uradite ništa. A sledećeg puta biće bolje. Posle toga, još bolje - i tako sve dok rezultati ne zadovolje i takvog perfekcionistu kakav ste vi.



Izvor: Krstarica

Ja uvijek sve moram uraditi savršeno i ne volim da rizikujem.  Nešto ću uraditi samo ako sam sigurna da će to 100 % biti dobro. Nekad bih voljela da sam manje oprezna i opuštenija, ali mi to nikako ne ide. 

U ovo sam ja. 
Mislim kad su u pitanju veće odluke u životu... ne misli se na odlazak po kupus u podrum.
Iz-krajnosti-u-krajnost-man odnosno neko ko ili nešto uradi do jaja dobro ili ne uradi uopšte. Nekako bežim od sredine.

khm... pa logicno je da vece odluke u zivotu budu "odradjene" najbolje moguce, da ne kazem savrseno a sto se kupusa i podruma tice... i tu bi morao da se napravi red.

Moja terapija odvikavanja od reda i savrsenstva svugde i svuda i dalje traje i nadam se da cu se na kraju skroz odvici od gubljenja vremena na nebitne stavri i da cu sacuvati potrebnu energiju za one bitne koje nadolaze .
Ako ih i uradim nesavrseno ....ma idemo opet iznova !

Znam lika koji

10 opere kosu
20 stavi gel
30 ako nije zadovoljan ishodom GOTO 10

I to tako odradi jedno 4-5 puta (ako nije zadovoljan) 

I posle "mirno" ide u grad....

Mene mnogo više pogađa deo spiska obaveza koje ispadaju iz tajminga nego svaki nebitan detalj.

ja sam uvek svestan rizika , ali volim da rizikujem , takav sam , volim da idem na sreću...