Upražnjavajte pozitivan autoritet

Pored nesebične ljubavi, jedna od osnovnih stvari za uspešno odrastanje dece je uspostavljanje autoriteta roditelja. Potrebno je razlikovati pozitivan autoritet od preterane strogosti ili autoritarnosti. Ali, za razliku od nekih prošlih vremena, danas se kao problem nameće preterana tolerancija roditelja, koji su često u dilemi kako postaviti granice između zabrana i popuštanja usled želje da udovolje svojoj deci i ispune sva njihova očekivanja.

Deca su vrlo vešta u prepoznavanju slabosti starijih koje često koriste za postizanje sopstvenih ciljeva. Sada su roditelji u dilemi kako da izgrade autoritet kod sopstvene dece. Uspostavljanje normi i granica u ponašanju nije puko dokazivanje nadmoći odraslih, već neophodan faktor zdravog i pravilnog razvoja.

Deca na svet dolaze bez jasne predstave odnosa koji vladaju u svetu oko njih i zato je neophodno pravilno ih uputiti i upozoriti na lepote, ali i opasnosti koje ih vrebaju. Autoritet roditelja tada igra glavnu ulogu i kreira sliku sveta koju svaki pojedinac projektuje tokom čitavog života. Među najčešće greške roditelja prilikom uspostavljanja pozitivnog autoriteta kod dece ubrajaju se:

1. Popustljivost - prvo i osnovno pravilo je ne odustajati od svojih odluka. Ako ste odlučili da detetu nešto zabranite, ostanite dosledni u toj odluci. Dete će reagovati i pokušati da na svaki način ostvari svoju zamisao. Ako jednom popustite i dozvolite mu da plačem, vikom ili ljutnjom dođe do svog cilja, morate biti spremni na to da će dete svaki sledeći put probati da na isti način postigne ono što želi. Zato pre nego što kažete "ne" dobro razmislite i ne dozvolite sebi da samo posle nekoliko minuta promenite mišljenje.

2. Nedoslednost - deca nemaju definisanu predstavu o zabranama i opasnostima koje ih vrebaju. Zato je neophodno ostati dosledan u zabranama sličnih radnji. Ako procenite da dete nije u stanju nešto da uradi i to ste zabranili, ostanite dosledni u tome ako posle nekoliko dana pokuša da izvede nešto slično. Vrlo je važno da oba roditelja imaju iste stavove o zabranama, jer se u suprotnom kod deteta stvara osećaj konfuzije i nemogućnost da razgraniči kako se zapravo treba ponašati.

3. Vika i nerviranje - ponekad je zaista teško ostati pribran i staloženo objasniti detetu gde je pogrešilo. Ali dranje samo negativno utiče na samopouzdanje deteta i ne rešava problem. Osim toga, deca se brzo naviknu na takve reakcije roditelja i prestaju da reaguju. Postoji opasnost da takva komunikacija proizvede samo kontraefekat.

4. Neispunjavanje dogovora i obećanja - detetu je vrlo važno da uvek može da veruje roditeljima. Zato budite dosledni i ispunjavajte svoja obećanja.

5. Izbegavanje razgovora - osnovno je da saslušate dete i pokušate da se dogovorite sa njim. Saslušajte objašnjenja i razloge, pa pokušajte da nađete najbolje rešenje.

6. Zahtevanje trenutnih promena - ako ste detetu predočili da njegovo ponašanje nije ispravno i objasnili mu kako da se ponaša, ne očekujte trenutnu promenu. Dozvolite detetu da prihvati kritiku i promeni svoje ponašanje. Svaku promenu pohvalite i budite mu podrška.

7. Neodređenost - nemojte generalizovati probleme, već se koncentrišite na konkretnu situaciju i nju rešavajte. Nije dobro reći: "Lepo se ponašaj", već konkretno ukažite na nepravlinost: "Ne prekidaj me u razgovoru".
J. N.