Značenje nekih gestova

Ivana Milaković

Postoje gestovi za koje verujemo da im znamo značenje, bar u okvirima naše sopstvene kulture, ali koji zapravo mogu značiti nešto sasvim drugačije. A nekada se dešava i da, posmatrajući nečije gestove, otkrijete da misli sasvim suprotno od onog što govori.

Klimanje glavom se obično uzima kao znak potvrde, ali i zainteresovanosti onoga ko vas sluša. Međutim, nije uvek tako - ako osoba lagano klima glavom, znači da jeste zainteresovana, ali ako glavom klima brzo, znači da smatra da je čula dovoljno i da jedva čeka da ućutite. I u drugom slučaju klimanje glavom ostaje pozitivna reakcija, ali ipak ona koja vas požuruje da već jednom završite.

Tapšanje po ramenu često deluje kao gest kojim vas prijateljica teši ili podržava, ali se zapravo ne radi o tome. Tešenje ide putem zagrljaja - a tapšanje po ramenu više znači "dosta je bilo grljenja, hajde, saberi se već jednom". Nije da vam tada prijateljica želi nešto loše, ali nije ni raspoložena da vam bude rame za plakanje, a nema želju da vam to otvoreno kaže.

Neko vam nešto govori, i to zvuči krajnje ubedljivo - slaže se s vama, govori vam nežnosti, uverava vas u nešto? Ukoliko istovremeno odmahuje glavom, koliko god ubedljivo zvučao, neiskren je.

Već i način na koji se drži glava govori mnogo o sagovorniku. Ako je glava podignuta, s isturenom bradom, to je položaj kojim se namerno otkriva grlo i pokazuje da se ne oseća strah, naprotiv - osoba vas tako gleda "s visine" i pokazuje nadmoć, neustrašivost, moguće i aroganciju. Iskošena glava pak je uglavnom znak potčinjavanja - tako se otkriva vrat, a osoba deluje manje preteća. Ljudi naginju glavu na stranu (slično kao i životinje) i kad su zainteresovani za nešto, s tim što se tada i ruka prinosi licu, u gestu procene. Ruka prinesena licu uz pognutu glavu već znači nešto drugo - negativan, procenjivački ili agresivan stav.

Sleganje ramenima i uvlačenje glave u ramena krije grlo i vrat od povrede - taj gest se instinktivno načini kad se čuje glasan prasak, kad nam se učini da će nešto pasti na nas, ali i kad se priznaje neznanje, bespomoćnost ili potčinjenost.

Pažljivo posmatrajte tuđe gestove - svi mi to činimo u nekoj meri i nesvesno, pa tako steknemo utisak da "taj nešto muti" ili da se sav isprepadao iako ne zvuči tako, ali je ipak bolje kada ste u potpunosti svesni odakle vam određeno mišljenje o nečijem ponašanju, a i zabavnije je tako.

Izvor: Krstarica

Odlomak iz "Kratkog vodica kroz ljudsku prirodu za svemirce"