Stvar je prilično jasna: ukoliko vi ne verujete sebi, ni drugi vam neće verovati. Uvek, ukoliko ste dovoljno kvalifikovani, treba prihvatiti ponuđenu šansu. Nemojte dopustiti da vam se pred nosom zatvore vrata koja su se iznenada otvorila samo zbog vas. I sami znate da se takve situacije ne dešavaju četo. Samim tim što ste baš vi odabrani dovoljno je rečeno šta drugi misle o vašim sposobnostima. Nemojte čekati da vam drugi kažu koliko vredite. Samopouzdanje je osnova uspeha u svim sferama života.

Morate iza sebe ostaviti period kada ste odlagali stvari i kada su vam koraci bili nesigurni kao na prvom času klizanja. Probudite se, pubertet je odavno prošao. Suočite se sa svojim nedoumicama i ne zaboravite da je samopouzdanje najjači afrodizijak. A vaša spremnost za akciju biće najbolji pokazatelj koliko verujete u sebe. Muškarac koji se dvoumi i u ovakvoj situaciji, kada su sekunde odlučujuće, očigledno nije raščistio sa sopstvenim nesigurnostima. Onaj koji drži do svojih stavova i ideja nikada neće preterano polagati na mišljenje drugih. Naprotiv, dovoljno je samostalan i siguran da odbrani sve ono u šta veruje.

Spremnost da se ide protiv svih ako treba, onda kada za to postoje dobri razlozi, odlika je istinskih lidera. Oni nikada nemaju dilemu da li su dovoljno stasali za određeni zadatak. A za svaku vrstu rizika potrebna je i određena vrsta hrabrosti. U takvim situacijama najbolje se vidi koliko imate poverenja u sopstvene vrline i snagu. Uostalom, svet unapređuju samo najbolji među nama. Nemojte zaboraviti da strah od konflikta otkriva nesigurnost u sopstvenu poziciju, argumente i stavove, kao i pretnju da budete pobeđeni. Ništa slično ne dešava se onima koji su sigurni da ne greše. Oni će se uvek dočekati na noge. A vi?


Izvor: Krstarica

ima jednog dosta važnog par pojama kompetentnost i performativnost. Obe pojam ima začaj i jačina i slabost. To treba primetiti kada je važno da kompetentni budemo u realnost i kada ne.
Daniel Dennett nekako tako opiše dilemu, kad je video da jednog pavianu je ugrizili su testise, i jednog je i izgubio, a posle kada već nije boleo sve je zaboravljeno imao snošaj sa jednom paviankom. Onda kad su nakazili njega potrebno je bilo biti performativan, jer inače sirotu pavijansku ego bi doživeo krah. Pavian je vikao jedno, jer nema baš neki razvijenog ega. A posle je bio kompetentan kad je volio pavianku, jer i kod njih vrti sve oko sexa.
Kad kompetentno vidimo da nama je dobro i postoji mogućnost, to zanči da smo sretni zaljubjeni. a kad izgubimo onda tužno glegamo iz našeg glavu, to je performativnost.
I to je kompetentnost kad znamo koga volimo itd....što znači kad znamo šta hoćemo i šta možemo.

Jaoo ja pročitao samozadovoljavanje jbg daleko mi monitor

Onodys ako sam dobro razumela postoji realni optimizam i samosazaljenje. Sta kad cowek pocne posle tog puberteta realno da gleda na sopstwenu poziciju u drustwu i 'shwati' da izgleda nije spreman, tj, nije takwe gradje da se upusta u neki nacin ziwota o kojem je pre toliko mastao i planirao...  To nije samosazaljenje, ali nije ni optimizam, samo njegowa realnost... Sta onda, kad se zaglawi u sopstwenim granicama mogucnosti? Da li je to ipak neki strah?

pa kroz psihodinamički nauočaru gledano da (Mc Icus), al taj strah dokle traje dok ne upozna lica odakle dolazi to. I šta je bilo izvor toga. A to zovemo emancipacijom, to je još uvek psihodinamika.
Samopouzdanje uvek je tamo gradjeno gde menjaš nešto , i kroz toga i svoje lice u skladu sa ecce homo-em. Ako tebi drugi kazaju šta je čovek, naročito ako ne umetnike, onda to je rušenja. Al postoji taj Einstruzenden den Neubauten vid kad iz propastu gradiš vrtove ljubavi. I to može doneti samopouzdanje, naravno dokle je to u skladu sa stvarnom čovekom.
Strah i strepnja u aspektu samopuzdanje je naj vidljiviji daju diferenciju( Heiddeger, Derrida), jer strah ruši samopuzdanje, dok strepnja vodi do odlučenja za smrt, kad to je potrebno.

Hwala, onodys,
kazes da sopstweno razaranje moze uroditi plodom :-), ali i takwi ljudi imaju samopouzdanje, ali manjka im neke energije i zato pate? Znaci samopouzdanje nam rusi okolina koja diktira koliko cowek treba da bude jak. Kako promeniti taj osecaj 'nedoraslosti' nekom zadatku?

Probaj reagovati na to ako meni obraćaš Mc Icus, što sam pisao tamo. Jer ovako to će biti da moram uvek sebe ponoviti.
Psihodinamika je oblik za otidjivanje od ljudskoga. a danas naučno kognitivni vid i evolucijski vid opiše najuspešnije šta je čovek. Naravno tako već i to da kako ima čovek samopouzdanje.
Ako pričamo o energije i slične pojmove to znači regresije do Aristotela..... Mislim i Freud zato je koristio takve pojmove jer bio je prvestveno lekar.
Ne samopuzdanje ruše okolina , nego te zakoni koji su doneli institucije . a te institucije ne poznaju ljudskoga.
Negde drugde sam pisao o pojmu kompetentnost i performativnost. Iz te dimenzije je uradjeno otudjivanje. Naročito kompetentnost napadaju institucije.