Abdicirao "kralj neželjene e-pošte"

Skot Rihter, "kralj neželjenih prouka e-pošte", odnedavno je izbrisan sa liste najvećih pošiljalaca neželjene e-pošte, koju na osnovu Baze podataka o poznatim slučajevima slanja neželjene pošte (Register of Known Spam Operations, ROKSO), održava organizacija Spamhouse Project.

Rihter je glavni izvršni rukovodilac mrežne marketinške kompanije OptInRealBig, koja svakog dana šalje milione poruka e-pošte u kojima se reklamiraju ili nude na prodaju najrazličitiji proizvodi i usluge, od vijagre, pornografskog materijala do bankarske hipoteke.

Javni tužilac države Njujork i kompanija Microsoft podneli su prethodnih godina više sudskih tužbi protiv kompanije OptInRealBig zbog korišćenja mreže od 500 kompromitovanih računara za slanje miliona neželjenih poruka korisnicima Hotmaila; odštetni zahtevi izneti u tužbama pretili su da dovedu Rihtera na ivicu bankrotstva. Iako je odbio sve optužbe koje su protiv njega iznete, Rihter je ipak pristao da svoje delovanje uskladi sa odredbama Zakona o kontroli napada neželjenim pornografskim i marketinškim porukama (Controlling the Assault of Non-Solicited Pornography and Marketing, CAN-SPAM) koji je američki Senat usvojio krajem 2003. godine. Od početka ove godine e-poruke koje Rihterova kompanija šalje sadrže tzv. opciju "opt-in", što dosad nije bio slučaj.

Rihter je javno izjavio da će OptInRealBig ubuduće poslovati u skladu sa propisima; njegove reči potvrđuje Stiv Linford iz organizacije Spamhouse koji kaže da kompanija već šest meseci poštuje propise, tako da je zaslužila da bude uklonjena sa liste. Po njegovim rečima, Rihter se godinama nalazio među prvih deset na listi najvećih pošiljalaca neželjenih poruka, zaradivši od njihovog slanja milione dolara (mada je veliki deo tih sredstava potrošio na sudske parnice). Iako njegova kompanija i dalje masovno šalje poruke e-pošte, one sada sadrže opciju "opt-in", tj. zahtev koji se upućuje korisniku da izričito odobri uključivanje njegove e-adrese u spisak primalaca poruka.

Za pravilno razumevanje ove novine, vredi napomenuti da neželjene poruke obično imaju tzv. opciju "opt-out", kojom se od korisnika traži da potvrdi da ne želi da prima poruke. Radi se, ustvari, o jezičkoj smicalici, budući da se pošiljaoci neželjenih poruka obično pravdaju na sledeći način: "Ako neko nije potvrdio da ne želi da prima poruke, znači da želi da bude na listi". Pritom zaboravljaju da su se primaoci našli na listi bez svoje volje, tako što su se pošiljaoci na neki način dokopali njihovih e-adresa.

Rihter bi ipak mogao biti vraćen na listu najvećih pošiljalaca neželjenih poruka ukoliko se predomisli i nastavi sa pređašnjom praksom. Prema rečima predstavnika organizacije Spamhouse, takvi slučajevi se, ipak, retko dešavaju, tako da se na listi najvećih pošiljalaca neželjenih poruka već duže vreme među prvih 200 nalaze uglavnom ista imena.

Analitičari smatraju da su intenzivan pritisak pravosudnih organa kojem je Rihter bio izložen, kao i delovanje institucija koje se bore protiv neželjene e-pošte, značajno doprineli preobraćivanju jednog od najvećih pošiljalaca neželjenih poruka, uopšte. Jedna od takvih institucija je je organizacija Spamhouse Project koja otkriva pošiljaoce neželjenih e-poruka i objavljuje njihova imena, a prema rečima njenih predstavnika, u njihovoj bazi se nalaze podaci o više od 500 pošiljalaca koji se profesionalano bave slanjem neželjene e-pošte. Prvih 200 sa liste odgovorni su za slanje više od 90 posto svih neželjenih poruka, uopšte. (G.B.)