Светитељ који повезује Србе и Чехе

Светитељ који повезује Србе и Чехе

Гораздова жртва

Атентатори на Рајнхарда Хајндриха крили су се у крипти цркве Светих Ћирила и Методија у Прагу,
а Гестапо епископа спалио у крематоријуму

Откриће да атентатори који су убили гаулајтера Чешке Рајнхарда Хајдриха леже у истом масовном гробу са нацистичким злочинцима К. Х. Франком и Харалдом Вајсманом, осуђеним на смрт због масакра у Лидицама, усталасало је ових дана јавност у овој земљи. У историји Другог светског рата остаће заувек записан датум 27. мај 1942. када је група чехословачких командоса-падобранаца, послата из Енглеске, смртно ранила Хитлеровог миљеника, човека број три нацистичког режима.

И док новинари и историчари истражују ко је крив за ову бруку са масовним гробницама, случај је занимљив и због улоге Чешке православне цркве која је тада била под јурисдикцијом Српске православне цркве. Јозеф Габцик и Јозеф Кубис, заједно с пет својих помагача, после атентата на Хајдриха сакрили су се у православном храму Светих Ћирила и Методија у Прагу. Чешком црквом тада је руководио епископ Горазд (Павлик) који се свесно жртвовао да спасе народ и ушао је у легенду попут Јана Палаха.

Опсада цркве у Прагу

Атентатори на Хајндриха су се крили све до 18. јуна у крипти цркве Светих Ћирила и Методија. Када је Гестапо сазнао где се налазе падобранци, 350 полицајаца елитне SS јединице опколило је цркву. После вишечасовне борбе позвани су ватрогасци да потопе крипту, али да би избегли предају, падобранци су себи одузели живот.

Иако је у то време био у Плзену и није био укључен у скривање атентатора, епископ Горазд је да би спасао цркву на себе преузео сву одговорност. У писму, 19. јуна 1942. године, председнику квислиншке владе др Јарославу Крејчију поручио је: „Предајем одговарајућим органима себе на располагање, спреман сам да истрпим сваку казну, Радомир Једлински у књизи „Горазд, епископ чешко-моравски” пише каквој тортури је био изложен овај великодостојник: „Сваке вечери око 22 сата одвожен је на саслушање, а враћали су га око пет сати изјутра. Ни преко дана га нису остављали на миру тако да је веома ослабио. Нису му дозвољавали да узима ни храну. Приликом саслушавања епископ је често испитиван за писмо које је 1940. године послао Синоду Српске православне цркве. У том писму СПЦ епископ Горазд је поручио да је 'коначно, заједно са свим Чесима чврсто уверен да окупација чешких територија не може трајати дуго’.”

Преки суд је владику Горазда осудио на смрт 3. септембра. Дан касније је стрељан, а наређењем рајхспротектора распуштена је „Чешка православна општина српске и цариградске јурисдикције” и сва њена имовина конфискована. Али, црква је преживела сва гоњења и 18. јула 1945. године у цркви Светих Ћирила и Методија служила парастос свим жртвама. Чешке новине су са овог догађаја известиле: „Чесима остају два места која морају са побожношћу да посете, а то су Лидице и православни храм у Прагу”. По повратку у земљу из немачког заробљеништва патријарх српски Гаврило је 1946. године у крематоријуму у Прагу, где је спаљен епископ Горазд, одржао помен овом великом исповеднику православља.

Спаљен у крематоријуму

Значај жртве епископа Горазда премашује границе чешког православља. Горазд као личност зближава Чехе и Србе. Због тога га је Српска православна црква као свештеномученика прогласила за светитеља 17. маја 1961. године. Спомен на Гораздову мученичку смрт црква обележава 4. септембра кад је владика стрељан и потом спаљен у прашком крематоријуму.

Епископ Горазд је рођен 1879. године као Маћеј Павлик и прво је био римокатолички свештеник. Разочаран односом цркве према народу у Првом светском рату постао је оснивач Чехословачке православне цркве. Свети архијерејски сабор СПЦ примио је свештеника Маћеја у крило Православне цркве. Прво је у манастиру Крушедол примио монашки чин добивши име Горазд, по свом земљаку из Моравске, најоданијем ученику светих Ћирила и Методија који су крајем деветог века ширили хришћанство у овим крајевима. Игуман је постао у манастиру Гргетегу, а архимандрит у Хопову.

Патријарх српски Димитрије хиротонисао је Горазда за епископа 25. септембра 1921. године у београдској Саборној цркви. Рад владике Горазда на организовању и признавању православне мукачевско-прјашевске епархије трајао је годинама. Доста је писао, јер је у младости радио и као новинар. Оставио је записе о животној трезвености, моралу, зближавању разних конфесија, тако да се може сматрати и претечом данашњег екуменизма. Прва фреска с ликом светог Горазда, епископа чешког, насликана је у манастиру Дивостин, а касније и у Светоуспенском саборном храму у Крагујевцу.

М. Пешић