UNESKO o Pećkoj patrijaršiji, Gračanici i Bogorodici LJeviškoj

Srpski hramovi svetska baština

Komitet za svetsku baštinu na plenarnoj sednici odlučio da je vreme da ovi srednjovekovni spomenici kulture Srba sa Kosova i Metohije budu proglašeni za objekte od izuzetnog značaja za svetsku kulturu. Pantić: To pokazuje da je naša argumentacija doprla do dela međunarodne zajednice

Manastir Gračanica, crkva Bogorodice LJeviške u Prizrenu i Pećka patrijaršija od juče su na listi Svetske kulturne baštine UNESKO-a, kao spomenici kulture koji će biti pod međunarodnom zaštitom.
      
PEĆKA PATRIJARŠIJA

Pećku patrijaršiju čini kompleks crkava, među kojima središnje mesto zauzima hram Svetog Apostola, izgrađen dvadesetih godina 13. veka. Pored njega su crkve Svetog Dimitrija i Bogorodice Odigitrije s početka 14. veka. Najstarije freske datiraju iz 1260. godine, a Pećka patrijaršija je značajna za svetsku kulturu i po tome što spaja nekoliko arhitektonskih i slikarskih stilova.      
   
   



Prvi hram u kompleksu Pećke patrijaršije sagrađen je po uzoru na Žiču, dok su ostale crkve građene u vreme kralja Milutina i nalik su ostalim, izgrađenim u prvoj polovini 14. veka. Obnavljanjem Pećke patrijaršije, krajem 16. i početkom 17. veka, ovi hramovi počeli su da odišu karakteristikama koje je donela turska vladavina nad srpskim zemljama. Priprata je jedinstvena na Balkanu, a sačuvani su i brojni mermerni sarkofazi episkopa.

Gračanica je bila najčešća inspiracija graditeljima srpskih hramova. Prvo stradanje manastira bilo je prilikom upada Turaka, pre Kosovske bitke, posle čega je obnovljen. Međutim, nakon čuvenog boja iz 1389. Gračanica je opet poharana.

Najveća vrednost Bogorodice LJeviške u Prizrenu bile su freske, koje su urađene u stilu Raške škole. Neke freske su oštećene kada je Bogorodica LJeviška pretvorena u muslimansku bogomolju, a ostatak je stradao od podmetnute vatre Albanaca.
      
GRAČANICA

Gračanica, kao najlepši primer "srpske gotike", na svega devet kilometara od Prištine, podignuta je 1315. godine, po nalogu kralja Milutina, a u čast njegove premlade žene Simonide, koja je tu i naslikana.

Ovaj značajni arhitektonski spomenik vizantijskog kulturnog područja veoma sliči gotskim katedralama Zapada.      
   
   



Kako je najlepša galerija kraljevskih portreta otišla u nepovrat, buduće generacije Srba moći će da vide te freske samo u knjigama. Komitet za svetsku baštinu je na plenarnoj sednici odlučio da je vreme da ovi srednjovekovni spomenici srpske kulture sa Kosova i Metohije budu proglašeni za objekte od izuzetnog značaja za svetsku kulturu.

Tom odlukom UNESKO je izašao u susret zahtevima Srbije i ovi značajni spomenici kulture i istorije Srba s područja Kosmeta dobili su davno zasluženo mesto na listi objekata koji vrede da celokupan svet o njima brine.

Međutim, upitno je zašto baš sada ova svetska organizacija, zapravo međunarodna zajednica, daje taj status srpskim svetinjama. Zašto baš uoči otpočinjanja pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije i u vreme kada se po svetu, ali sve češće i kod nas, naglas priča da će južna pokrajina Srbije biti nezavisna. Pitanje se samo nameće.
      
BOGORODICA LJEVIŠKA

Crkvu Bogorodice LJeviške dobrim delom oštetili su albanski ekstremisti požarom 17. marta 2004. godine. Sagrađena je u 10. veku, a kralj Milutin ju je obnovio, dogradio i oslikao 1307, čime je postala centralni hram nove srpske prestonice. Hram je jedinstven po ogromnim dimenzijama, koje nisu karakteristične za verske objekte pravoslavlja.      
   
   



Da je očigledno da je u ovu odluku, koja je, svakako, još ranije trebalo da bude doneta politika umešala svoje prste, tvrdi i Dragan Pantić, profesor Nacionalne istorije na univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici.

- Uvrštavanje ovih srpskih hramova u objekte svetske kulturne baštine, u politički izuzetno osetljivom momentu za našu južnu pokrajinu, treba razumeti kao događaj u čijoj pozadini i te kako može da stoji politika. Međutim, ne treba to shvatiti kao direktnu vezu sa politikom jer su ovi spomenici značajni kulturni objekti, koje svet mora da sačuva - kaže za Glas profesor Pantić.
On naglašava da je, pre svega i mimo svega, bitno što su naši hramovi dobili status spomenika svetske kulturne baštine.

- To pokazuje da je naša argumentacija doprla do dela međunarodne zajednice, koja počinje da shvata koliki značaj za srpski narod imaju Pećka patrijaršija, Bogorodica LJeviška i Gračanica. Bez obzira što je ova odluka došla u simptomatičnom političkom trenutku - ističe profesor Pantić.


Izvor: Glas Javnosti \ J. Jevremović