Ko je podržao Srbiju u UN, a ko nije
Cetvrtak, 9. oktobar 2008. 17:19    


Ujedinjene nacije objavile su listu sa glasanja o Rezoluciji u Generalnoj skupštini kojom Srbija traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova.

Za rezoluciju, čije je usvajanje ocenjeno kao velika diplomatska pobeda Srbije, glasalo je ukupno 77 zemalja: Alžir, Angola, Antigva i Barbuda, Argentina, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Bocvana, Brazil, Brunej, Kambodža, Čile, Kina, Kongo, Kostarika, Kuba, Kipar, Demokratska Narodna Republika Koreja, Demokratska Republika Kongo, Džibuti, Dominika, Dominikanska Republika, Egipat, El Salvador, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Fidži, Grčka, Gvatemala, Gvineja, Gvajana, Honduras, Island, Indija, Indonezija, Iran, jamajka, Kazahstan, Kenija, Kirgistan, Lesoto, Lihtenštajn, Madagaskar, Mauricijus, Meksiko, Crna Gora, Mjanmar, Namibija, Nikaragva, Niger, Nigerija, Norveška, Panama, Papua Nova Gvineja, Paragvaj, Filipini, Rumunija, Ruska Federacija, Sveti Vinsent i Grenadini, Srbija, Singapur, Slovačka, Solomonska Ostrva, Južna Afrika, Španija, Šri Lanka, Sudan, Surinam, Svazilend, Sirija, Istočni Timor, Tanzanija, Urugvaj, Uzbekistan, Vijetnam, Zambija i Zimbabve.

Protiv je glasalo šest država: Albanija, Maršalska Ostrva, Mikronezija, Nauru, Palau i Sjedinjene Američke Države.

Čak 74 zemlje bile su uzdržane: Avganistan, Andora, Jermenija, Australija, Austrija, Bahami, Bahrein, Bangladeš, Barbados, Belgija, Belize, Benin, Butan, Bugarska, Burkina Faso, Kamerun, Kanada, Kolumbija, Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Gruzija, Nemačka, Gana, Grenada, Haiti, Mađarska, Irska, Izrael, Italija, Japan, Jordan, Letonija, Liban, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Malta, Monako, Mongolija, Maroko, Nepal, Holandija, Novi Zeland, Oman, Pakistan, Peru, Poljska, Portugalija, Katar, Republika Koreja, Moldavija, Sveta Lucija, Samoa, San Marino, Saudijska Arabija, Senegal, Sijera Leone, Slovenija, Švedska, Švajcarska, Tajland, Makedonija, Togo, Trinidad i Tobago, Uganda, Ukrajina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Velika Britanija, United Kingdom, Vanuatu, Jemen.

Glasanju nisu prisustvovali predstavnici 28 država: Bosna i Hercegovina, Burundi, Zelenortska Ostrva, Čad, Obala Slonovače, Ekvador, Etiopija, Gabon, Gambija, Irak, Kiribati, Kuvajt, Laos, Libija, Malavi, Maldivi, Mali, Mauritanija, Mozambik, Ruansa, Sveti Kits i Nevis, Sejšeli, Tonga, Tunis, Turska, Turkmenistan, Tuvalu, Venecuale.

Samo dan posle usvajanja Rezolucije u Generalnoj Skupštini UN, susedi Srbije, Crna Gora i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija zvanično razmatraju priznavanje nezavisnosti Kosova.


Izvor: MTS-Mondo

Zelio bhi samo da porucim onim ostrvskim kurvama sta je bilo iznenadjeni ste more nedao Bog da se desi 2 svetski ili 1 ne bi   vam Srbija vise bila saveznik ali polako i hilajdu godinja strpljena samo da se ne zaborvavi 1990,1991,1992,1995,1999.
Sve ce to doci na svoje mjesto.

U svakom slucaju ne zelim vise o njima nego o uspjehu nase ocigledno jos uvijek dovoljno snalazljive Srbije svaka cast za hrabrost, zelju, umjece i za  nepokolebljivot pred ovom gamadi

Ја подржавам сваки акт анти-западног деловања, па самим тим и ову резолуцију, без обзира која странка стоји иза тога.
Али не могу да не кажем да ме одушевљење демократа подсећа на спс-овце када су славили дан када су победили нато.
Али опет са друге стране и Слоба и Тадић (ако пресуда буде у нашу корист) су створили погодну климу за будућу српску освету КиМ, јер ћемо имати и политичку и правну оправданост за тако нешто.

Лично сам и задовољан, али и огорчен због тога што је ДС улудо жртвовала националне интересе свих ових година евро-интеграције, зарад прикључењу Е.У., а данас у Газети читам интервју Шутановца који тврди да је могуће да ће ДС одустати од Е.У. и да ће се тесније везати за Русију.
Ја сам то предвидео већ у првом коментару на овој теми. Тадић игра на све или ништа и само га Е.У. може спасити, ако га пусте низ воду нема тог Путина који му може помоћи.

Odakle ti ta ideja, na sednice Generalne skupstine ne dolaze sefovi drzava, vec ambasadori u UN.

Pogledaj ono boldirano gore.
Da li je moguće da osoba zdravog razuma, a takvim te uprkos neslaganju s tobom smatram, može da uporedi te dve stvari. Ovo juče je činjenična pobeda, javna, jasna i glasna. I to nije pobeda DS-a ili koje god stranke. Nisam disciplinovani glasač DS, ali ovu pobedu doživljavam kao prvu diplomatsku pobedu Srbije od 1918. godine (možda sam preskočio još neku pobedu...). Ako govorimo o "pobedi" 1999., otvaramo temu koju nećemo uspeti da isrpimo do kraja meseca. To je bilo bacanje peska u oči ovom jadnom narodu...
I nemoj sada da citiramo "Gazetu". Nije baš neka novina za respekt.

Pobeda u kom smislu?
Sta ce promeniti?
Prica Tadica i Jeremica je da ce to sad odloziti (cak spreciti) dalja priznavanja.....jel gledas vesti iz CG i Makedonije? 
Bas mi je bio smesan danas Dnevnik...znaci prvi prilog "Velika pobeda Srbije u UN, Tadic govori o pobedi medjunarodnog prava i ispravnosti njegove politike povodom Kosova, sada ce sve zemlje sacekati sa donosenjem odluke o nezavisnosi....bla, bla, bla" odma sledeca vest "Crna Gora priznala nezavisnost, Makedonija odlucuje veceras"      

Jeste sve to kontradiktorno.
Svejedno je. Ova priznanja nikako ne umanjuju jučerašnju pobedu. Stvar je sada stavljena pred Međunarodni sud pravde i tačka. Pre bih rekao da su ove pobede izraz nečije nervoze ili revanšizma. Ovo je juče vidno iznerviran najavljivao Hašim Tači. Šta misliš: da li je Tači posle ovih priznanja bliži apsolutnoj nezavisnosti? Ja ne bih rekao.

Pa nije...ali apsolutnu nezavisnost moze da dobije samo kad Srbija prizna nezavisnost (znaci nikad)
Ali ne vidim sta konkretno dobijamo ovim potezom....prebacili smo problem na pravni teren i sad taj problem resava MSP. OK,sve je to lepo, ali sve i da sud donese odluku da je nezavisnost protivpravna i onda ce USA&company da kaze "Mi postujemo i cenimo odluku MSP, ali ta odluka nije obavezujuca, pa s toga mi ostajemo pri nasoj odluci da postujemo novonastalu realnost i nastavljamo da podrzavamo nezavisnot Kosova..bla, bla, bla"
I posle toga sta mi radimo???????

Plus sto je to najbolji scenario, jer ono sto mnogi ne vide, jeste cinjenica da sud nece doneti odluku koja ce biti: "Kosovo je nelegalno proglasilo nezavisnot - tacka!"
Presuda ce biti dugacka i nasiroka i USA&company ce naci neku recenicu u toj presudi koja ce ici na njihovu vodenicu i za nju ce se uhvatiti....ja bi te podsetio da USA&company imaju stav da je nazivisnost Kosova u skladu sa rezolucijom 1244    tako da im nece biti problem da tumace presudu na svoj nacin.

Ceo je svet pred Sudom

D. RADEKA - M. RADONJIĆ,

Međunarodni sud pravde na potezu
POŠTO je predlog srpske rezolucije u sredu zvanično postao Rezolucija Generalne skupštine UN, sledeća adresa na koju će se usmeriti pažnja Beograda biće - Palata mira u Hagu, u kojoj je sedište Međunarodnog suda pravde.
Petnaest sudija ovog pravnog organa UN odlučivaće o pitanju nezavisnosti naše južne pokrajine, koje od sada postavlja ne samo Srbija, već i skoro ceo svet. Ovim prelaskom “na pravni teren”, kako to tumače naše vlasti, Srbija je za jedno vreme lišila sebe dominantne uloge u kosovskom procesu. Od nje više ne zavisi ni kada će Sud početi da razmatra pitanje.
- Ništa više nije u našim rukama - potvrđuje za “Novosti” profesor međunarodnog prava Milan Paunović. - Po svom nahođenju, Sud će da odluči da li je ovo pitanje pravno ili političko, da li će ići po redovnoj ili hitnoj proceduri, kao i da li mu trebaju neki dodatni podaci koje može tražiti od naše države.
Tibor Varadi kaže da Sud može da se konsultuje i sa zemljama koje nisu članice UN, kao i sa drugim organizacijama i telima, pa i sa privremenim organima Kosova.
Paunović ukazuje na još dve moguće opasnosti. Prvo, ako Sud donese savet kakav Srbija očekuje, da ga druge zemlje ne poslušaju, jer njegovo mišljenje nije obavezujuće. Druga opasnost je da mišljenje Suda bude zamagljeno političkim elementima, što bi omogućilo još veću zloupotrebu.
Sud pravde, inače, uživa veliki ugled u svetu. Pravila njegovog rada nalažu da nijedan član Suda ne može da bude angažovan na drugom poslu tokom svog mandata, niti da bude zastupnik, savetnik ili advokat u bilo kom slučaju. Isto tako, ne sme biti ni na nekoj političkoj funkciji.
Od 2006. godine, predsednik MSP je Rosalin Higins iz Velike Britanije, potpredsednik Un Šavkat al Khasavneh iz Jordana, a ostale sudije su iz Madagaskara, Kine, Sijera Leonea, Venecuele, SAD, Japana, Nemačke, Slovačke, Francuske, Novog Zelanda, Meksika, Maroka i Rusije.
Inače, svaki član Suda prima godišnju platu od 170.080 dolara, a specijalni dodatak od 15.000 dolara dozvoljen je za predsednika Suda, dok posle devet godina rada, sudijama sleduje i penzija do 80.000 dolara godišnje.
Sudije bira Savet bezbednosti i GS UN na devet godina. Odluke se donose većinom glasova, a ako bi se iz nekog razloga dogodilo da u danu odlučivanja bude prisutan paran broj sudija, i oni budu podeljeni oko pitanja na dnevnom redu, presuđuje glas predsedavajućeg.
Gledajući ovaj sastav i glasanje u sedištu UN, brojke govore da je pet zemalja čiji su pravnici zastupljeni u Sudu bilo za Rezoluciju Srbije, osam je bilo uzdržano, a po jedna nije glasala, odnosno, bila je protivnica da se pitanje o nezavisnosti Kosova nađe pred MSP.

SUSEDI UZDRŽANI
PRITISCI su odredili stav mnogih zemalja o KiM, a razvrstavajući glasove suseda Srbije o Rezoluciji U GS UN, najviše je bilo uzdržanih - Bugarska, Mađarska, Hrvatska i Makedonija. Za predlog Srbije izjasnili su se Crna Gora i Rumunija. Predstavnik Bosne i Hercegovine nije prisustvovao.
Evropska unija nije uspela da usaglasi zajednički stav pred glasanje, što je ispalo dobro po nas. Da je bilo tako, naime, svih 27 članica EU bi se uzdržalo od glasanja. Ovako, to je učinilo njih 22, a pet je podržalo inicijativu Srbije. Niko nije bio protiv, niti je pobegao iz sale.

TUŽBE I SAVETI
MEĐUNARODNI sud pravde postoji od 1945. godine, sa dve osnovne funkcije: da rešava pravne sporove koje su države pokrenule i da daje pravne savete. Od 1947. do 2003. od MSP savetodavno mišljenje zatraženo je 21 put. Od osamdesetih godina prošlog veka, naročito zemlje u razvoju, opredeljuju se za obraćanje Sudu.

* * * * *

ZA TRI MESECA DVADESETAK POSETA I NA DESETINE SASTANAKA
BITKA MERENA MILJAMA

TRAŽEĆI podršku za inicijativu Srbije pred Generalnom skupštinom, srpski ministar spoljnih poslova posetio je sve kontinente, osim australijskog. Pređenih kilometara - na desetine hiljada...
Po formiranju nove vlade, sedmog jula, na početku drugog mandata prvo je posetio - Moskvu. O bilateralnim odnosima, pre svega ekonomskim, i, neizostavno o Kosovu, sa Sergejom Lavrovom razgovarao je u Moskvi 15. jula. Kosovska tema odvela ga je tri dana kasnije preko okeana, u Njujork, na susret sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom. Sledećeg meseca u žiži je bila Azija: poseta Maleziji, Singapuru i Kini. U delegaciji koju je predvodio predsednik Srbije Boris Tadić na otvaranju Olimpijskih igara “proćaskao” je sa Džordžom Bušom o značenju tri podignuta prsta, ali razgovarao je i sa velikim brojem šefova diplomatija iz celog sveta. U Njujork je ponovo sleteo 13. avgusta, da bi u sedištu UN zvanično predao inicijativu Srbije.
Da se 2. septembra u Beogradu nije sastao sa šeficom mađarske diplomatije Kingom Genc, činilo bi se da je tokom prve polovine ovog meseca ministar sve vreme bio preko granice. U svega nekoliko dana nanizale su se posete Parizu, Berlinu i Briselu. Zatim je stigao u dvodnevnu posetu Egiptu 7. i 8. septembra, u okviru koje i na sastanak Ministarskog saveta Arapske lige. Sledi serija sastanaka: 9. septembar - Stokholm sa Karlom Biltom, 10. septembar - Beč, govor na sednici Stalnog saveta OEBS-a, 11. septembar - Atina, susret sa šefom diplomatije Dorom Bakojani.
Dan kasnije, u Vašingtonu Jeremić razgovora sa državnom sekretarkom SAD Kondolizom Rajs, a zatim leti za Indiju, da bi se vratio na američki kontinent gde na Ist Riveru 17. septembra Komitet Generalne skupštine, uprkos velikim pritiscima moćnih država, našu rezoluciju stavlja na dnevni red GS.
Neposredno pred novi polazak u sedište UN, na sednicu od istorijske važnosti za srpsku diplomatiju, ovog ponedeljka Jeremić je primio estonskog kolegu Urmasa Paetua. Estonija je uvažila apel Srbije. Bila je uzdržana.
Nisu svi blagonaklono gledali na ministrovo “razletanje” po svetu, kod “raznih nesvrstanih”, “malih”... U četvrtak su, međutim, svi pozdravili prolaz Rezolucije u UN. I pozicija i opozicija. (D. R.)

* * * * *

KO SU ZEMLJE KOJE SU, UZ SAD I ALBANIJU, BILE PROTIV SRBIJE
DOLAR ZA ŠAKU GLASOVA

NA vrlo kratkom spisku saveznika Amerike u “ratu protiv terorizma”, koji je pre neku godinu ismevao američki režiser Majkl Mur, bili su i - Albanija i Republika Palau!
Prilikom glasanja o rezoluciji Srbije u Generalnoj skupštini UN, Vašington je, zajedno sa pomenute dve zemlje, ostao u još većoj osami!
Na poziv državne podsekretarke Rozmari Dikarlo, Ameriku je sledila, i glasala protiv srpskog predloga, najsiromašnija država na svetu - Nauru, zemlja na čijoj su teritoriji SAD izvele prvu nuklearnu probu - Maršalska Ostrva, zatim jedna koja je u odnosu “slobodno udružene zemlje” sa SAD - Mikronezija, matična država kosmetskih Albanaca - Albanija i, naravno, Palau.
Liberija, republika oslobođenih američkih robova, pokušala je da glasa protiv srpskog predloga, ali nije uspela. Razlog - nije izmirila novčani dug za članarinu prema UN!
Uz SAD, uprkos diplomatskim pritiscima, stale su zemlje koje su se do pre jednog veka kupovale i prodavale kao na pijaci.
NAURU - Ostrvska državica u Tihom okeanu, locirana tik uz ekvator blizu Australije. Uz to što je najsiromašnija, to je i najmanja vanevropska država na svetu i najmanja svetska republika. Ima samo 13.048 stanovnika (na primer, kao cela opština Kosjerić). Glavni uzrok siromaštva je potpuno iscrpljivanje fosfatne rude koja je decenijama bila osnovni izvor prihoda.
PALAU - Država koja se nalazi u zapadnom Pacifiku blizu Nove Gvineje i Filipina. Ima 20.000 stanovnika (kao Bajina Bašta), sastoji se od 26 glavnih ostrva od kojih je 8 naseljenih i otprilike 300 manjih. Prestonica se zove Melekeok. Čak im je i državna administracija smeštena u zgradu koja izgledom nedoljivo podseća na mešavinu američkog Senata i Bele kuće.
MIKRONEZIJA - Smeštena u Tihom okeanu severoistočno od Papue Nove Gvineje. Ova ostrva kolonizovali su Španci, da bi ih 1898. prodali Nemcima. Japanci su ih okupirali početkom Prvog svetskog rata, da bi tokom Drugog svetskog rata tu došli Amerikanci.
MARŠALSKA OSTRVA - Republika u centralnom Pacifiku, nedaleko od Mikronezije. Sastoji se od 29 atolskih ostrva, a najpoznatije je Bikini, na kome su SAD izvršile prvu probu nuklearne bombe. Stanovnika je 60.000. Moneta je američki dolar. (M. R. - P. V.)

Izvor: Novosti

Ma ne treba njima srpsko priznanje nezavisnosti. Apsolutnu nezavisnost dobiće budu li postali članica Ujedinjenih nacija. Posle toga ide članstvo po drugim organizacijama. Do toga će teško doći, mislim nikada.
Drugo, bude li MSP doneo odluku o nelegalnom samoproglašenju nezavisnosti Kosova, stvar će biti puno jasnija, a situacija ponovo povoljna po Srbiju. Neće se SAd pokajati, ali to bi bio njihov individualni čin, a veliki svetski problem. Jaka diplomatska inicijativa, pa prva "svetska gužva" i eto nas dole. Legalno. Možda ovo što pišem izgleda naivno, ali je to, na duže staze gledano, sasvim mogući scenario. Treba graditi Srbiju. Jaka Srbija je uticajna Srbija.