Sa zaljem te obavestavam da je faca bio prema sebi i prijateljima, ali ne prema majci sa kojom je ziveo i deci..
Ali, dobro...
Zivot ide dalje... za sve..

POSLEDNJI KRUG

Muzičar, pisac i glumac Dušan Prelević Prele ostaće upamćen kao legendarna ličnost boemskog Beograda. "Voleo bih da napravim jedan koncert. Da bina bude ispred "Ruskog cara", prema Narodnom pozorištu".

Ko ovih dana prođe beogradskom Svetogorskom ulicom, na ulaznima vratima Ateljea 212 videće papir za koji smo svi znali da će ovih dana, meseci ili godina osvanuti na tom mestu, i nadali se da će se čekanje na taj neizbežni trenutak otegnuti do u beskraj. Na umrlici stoji da je legendarni glumac, muzičar i boem Dušan Prelević Prele u 59. godini otišao u večnost.

Bogdan Tirnanić: Odlazak "samuraja asfalta"

Novinar, filmski kritičar i hroničar prestoničkih zbivanja Bogdan Tirnanić kaže da je smrt Dušana Prelevića veliki udarac za Beograd.
- Smrt Dušana Prelevića je, ma kako to moglo bezosećajno zazvučati, za njega lično veliko olakšanje: spasao se konačno velikih muka i stavio tačku na mogućnost da još nešto uradi protiv sebe samog. Ali, Preletov očekivani odlazak nije nikakvo olakšanje za one koji nastavljaju da žive: smrt tog "samuraja asfalta" još jedan je udarac "beogradskom duhu", koji je i ovako na teškim iskušenjima. Jer, Dušan je bio originalno čedo ovog grada: pogrešno afirmisan kao "skandal majstor", on je zapravo bio duša od čoveka. Posedovao je talente za mnoge stvari, od muzike do literature, od pozorišta do filma. Jedino nije imao talenta za sebe samog. Ali, i to je "beogradski" - smatra Tirnanić.


Matično Preletovo pozorište je mesto gde je legendarni Beograđanin dobio prve ovacije tradicionalno teške prestoničke teatarske publike, kao jedan od glavnih glumaca u "Kosi", predstavi koja je 1968. godine unela u Beograd duh Brodveja i hipi pobune.

Tih godina Preleta je bilo svuda: kao klinac igrao je fudbal, i to za Bulbuder i Crvenu zvezdu, potom je od 1965. pevao u "Korni grupi", bančio po kafanama "kruga dvojke" - mahom onima koje su sada pretvorene u fest-fud lokale i "fensi" mesta, i postepeno gradio reputaciju svestrano talentovanog, časnog ali prgavog čoveka, koga je do kraja života bila reputacija da nikome nije ni za šta ostao dužan.

U kafanskoj tuči izgubio je oko i, u svom fajterskom stilu, iskoristio nastali hendikep da oformi "gusarski" imidž, koji ga je pratio do smrti.
Prelević se oprobao i kao pisac, i to sa uspehom. Njegov scenario za "Poslednji krug u Monci" pretvoren je u kultni film Aleksandra Boškovića.

Dragan Nikolić: Kao grom iz vedra neba

Glumac Dragan Nikolić kratko je i dirljivo prokomentarisao odlazak starog prijatelja.
- U ranim jutarnjim časovima 28. jula primio sam na mobilni telefon SMS poruku koja je glasila "Prele otišao". Mada smo svi mi njegovi znali da će se to desiti, ipak me je ta vest pogodila kao grom iz vedra neba. Iznenadio nas je kao i mnogo puta pre toga - rekao je Nikolić.


Pisao je i klasičnu prozu: priče, pripovetke..."Duga", "NIN", "Književne novine" i drugi štampani mediji objavljivali su njegove eseje, a radio je jedno vreme i kao kolumnista u dnevnim novinama, pišući "bez šećera" i ne trudivši se da sanira kontroverze koje su njegovi nekada sporni stavovi izazivali.

Učestvovao je u multimedijalnim projektima za koje je bila potrebna autorska hrabrost i spremnost da se izdrži oštrica kritike - kao što je kompakt-disk na kome je, u duetu sa Petrom Kraljem, izveo pesmu Laze Kostića "Santa Maria della Salute". Kralj je recitovao, a Prele pevao.

Beograd je Preleviću bio prva i poslednja ljubav. Sanjao je o tome da priredi sugrađanima koncert na kome će sumirati sve što oseća prema svom gradu.

- Meni nigde nije lepše nego u Beogradu. Voleo bih da napravim jedan koncert. Da bina bude ispred "Ruskog cara", prema Narodnom pozorištu. Nedelja je, podne, narod šeta sa decom i kerovima, a ja dolazim mrtav pijan, naravno, i počinjem da pevam. I pevam do pet ujutru. Da se tu sretnu oni koji se nisu videli dvadeset godina i kažu: "Ajmo na pivo, j...š Preleta" - govorio je Prelević.
N. KOSTIĆ

Izvor: Press

legenda......ziveo prele

 
kad vetj ovo postade besplatno ogledalo chitulja iz politike i drugih dnevnih pisarija da se i mi sledbenici pridruzimo :
Poslednji pozdrav "Poslednjem samuraju" od bledih sledbenika i ogledala sa Vozdovca! Ovih dana stize ti pooslednji viski...zbogom

nekada davno sam jako voleo sasku,cerku njegove sestre
jos davne 1979, 1980

 

Matori,neka ti je laka zemlja,ovo je bila poslednja tura...

Умро Душан Прелевић – Преле

     Музичар, публициста и писац Душан Прелевић-Преле преминуо је у Београду после дуже болести у 59-ој години

      Прелевић је музичку каријеру почео 1965. године, био је члан Корни групе, а потом је наступао и као солиста у земљи и иностранству.

     Снимио је неколико плоча, а остао је запамћен и по појављивању у култној представи „Коса” у београдском Атељеу 212, 1968. године.


      Последње три деценије, објављивао је приче и есеје у НИН-у, Књижевним новинама, Дуги, Куриру и другим листовима, а написао је и три књиге приповедака.

     Аутор је сценарија за филм „Последњи круг у Монци”.




ВЛАДАРИ У СУКЊАМА



+ Душан Прелевић



     На телевизијама се одскора врти рекламна порука: Два момка кусају некакве грицкалице, један се стропошта уз јаук, док други отпљуне у камеру да је то што кусају добро, само треба времена да се навикне. Пун погодак. Тако ми се некако чини и читава ујдурма око транзиције - док је читаво становништво безмало у коми, неколицина трутова убеђује нас да говно мирише. Тако се десило да се Миле са Чубуре, јунак талентованих али строго контролисаних аутора, претворио у своју супротност отргнувши се тако са замишљене медијске удице. По свој прилици, Миле се измигољио намери и свом првобитном задатку.

     Народу је зло од лоповлука, афера, оптуживања, черечења и све то на очи гладних, обесправљених и понижених. Пре неки дан сазнали смо да је нестало четири хиљаде станова! Па да је четири хиљаде зрна кафе, сркали би је до ономад. Четири хиљаде пчела накупило би меда за избеглу и сироту децу. Сунце вам јебем калаисано, гори сте од најцрње ноћне море. Док су притегли и кренули да черече земљу, ви се надате црнцу у Белој кући. Како вам није пало на памет (а била вам је дужност) да вратите четири хиљаде војске на југ Србије.


       Седам лета мрсомудите, састанчите, разглабате, пезите пред светским чиновницима као пизде. Цупкате по трговима уместо да се сакријете под сукње, ако вас несрећнице које морају да деле постељу са вама нису већ шкартирале, затечени по мишјим рупама, вежбате за светске собарице. Понизили сте земљу допустивши да нам данас серу пред кућом. На прагу.

     Обезглавили сте војску терајући момке да служе по дечјим јаслама и мере прашкове по апотекама. Чувају страже у фоајеима позоришта.

Мртви родољуби и јунаци звече костима, поново им се умире од стида. Шта ви то преговарате и са ким? Ко је вама кукавицама и ништацима дао мандат да одлучујете о животу, ви, мртва пувала? Стално вам је у устима 1999! Па где сте били 1999? Наплаћивали сте цех у Пешти, Сегедину, Бечу. Гладне године трчали сте у Вашингтон на молитвене доручке, ви, деца нечастивог.

     Данас допуштате да вам сајбер наркоман, дрекавац са колутовима око изгубљених очију, држи вербалну векелу, уместо да вежете манијака или га бар суочите са његовим ортацима у злочину. Не знате ко је убио Зорана Ђинђића? Спремате таксисте из Чикага за амбасадора у Приштини. Народу увијате лајне у целофан, да се навикне, лиферујете слушкиње у панталонама. Учите децу да и њих (панталоне) треба скинути и пружити оба образа новим пријатељима. Вама је образ тек обрис на лоповском дупету.


Тако гологузе терао бих вас да молите и кумите по свету, уместо што се љубите са испушеним лулама у троделним оделима. Презиру вас чак и наши непријатељи. Знају они да ви нисте ми. Да сте још само једна несрећа у низу. Продавци удворичке демократије. Али, сваке силе до сванућа. Док ви не нестанете у прах са лица ове измучене земље која вас трпи. Ништа нисте научили. Ништа није готово док не буде готово. За то време народ ће одгајати нов нараштај, који неће личити на вас. Личиће на нас. Тада ће небо да се отвори и почне пакао. А небо нека изабере своје миљенике. Толико!

Лежао је насред просторије, гледајући у даљину. Од некуд је допирао добар џез, Колтрејн и нека екипа. „Ниси пустио „Џорџију“?“ упитах с врата. Тек је тад приметио да сам стигао. „Не, оћу ову екипу. Чујеш? Јебо сам ја њима кеву с Џорџијом, целог живота. Лепо од тебе што си ту“ „Ето, дођох „ „Да ниси и цвеће понео, случајно? И свећу?“ „Ех, толико се знамо, нисам дошао на сахрану“ „Него на кој курац си дошао, на испраћај у војску? Одратовали смо, сине, нека се цепају сад ови млади мрсомуди. Горе је ионако боље друштво“ „Увек си то говорио“ „Нисам, само од када је отишо Михиз, после Зоран, мали Неша, Мика, Душко Радовић … јеботе, знаш ти која екипа тамо шљака“ „Знам, јебига, C’est la vie“ „Добра ти је та C’est la vie, јел ти то из француског обданишта?“ „Јок, из Француске 7. Знаш ти да Београд још увек нема прави француски ресторан?“ „Шта да има коју пизду материну, кад су и наше поцепали. Јебале их парфимерије, роштиљи и коцкарнице. Цео град смрди на роштиљ, бар кад би неко знао да га направи како треба. Ко да смо цео живот били гладни. Уствари и јесмо. Ти и ја смо, за разлику од ових којота били жедни. 'Си донео нешто за пиће?“ „Нисам, јебига. Мислио сам ...“ „Нема везе, донеће неко од ових мојих аламана. А цепа матори Колтрејн, а? Доћи ће ти Џо Кокер у септембру. Каро сам га по Немачкој, али добар је риђи ... Али сам га каро!“ „Пљуно те Кремер, чито сам на неком нету, за Арсена и „О, младости“ „Ма то је било давно, јео говна, није смео да уђе у кафану. Ти су бре најгори. Ти што нису у животу пустили глас ни док серу, он као нешто зна, разуме се у ... мој курац. Арсен ми честито, а он га нешто као брани. Отпевај, мајмуне, па кажи ... ма ко га јебе. Пичка“ „Немој тако, није моменат“ „Увек је моменат сине, запамти. Кад ћеш говнару да кажеш да је говнар? Кад одеш горе? Ко га јебе, реци му ту доле, нек цркне. Ево иде овај дебели да пушта куплунг. Немој да си ронзо случајно“ „Нећу, знаш мене“ „Знам, зато ти и кажем. Иди после на неку вискозу, ја ћу да дођем, важи?“ „Важи матори. Видимо се“
Поздравили смо се ко пилоти. Ко некад кад смо чували „Корзо“ и „Централ“ за време бомбардовања. Да они одозго сниме да смо пијани, шатро смо колеге, па да не бомбардују по центру. Не због нас, због оних клинаца у Кнезу. „Видимо се горе, мајсторе!“ готово шапнух „Видимо се, матори, не жури, стићи ћеш“
Док сам чекао да конобар донесе виски чуо сам „Georgia on my mind“. Само ја. Преле је путовао певајући.

ZBOGOM, LAFE

Dušan Prelević Prele sahranjen na beogradskom Novom groblju uz prisustvo nekoliko stotina prijatelja i poštovalaca

Na beogradskom Novom groblju juče je sahranjen veliki prestonički glumac, muzičar, književnik i boem Dušan Prelević Prele. Oproštaju od čoveka koji je simbolizovao "zlatno doba" beogradske boemštine, pored članova najbliže familije, prisustvovalo je nekoliko stotina prijatelja i poštovalaca.

Kremaciji su prisustvovali glumci Aleksandar Berček, Dragan Nikolić, Miki Krstović...

Od Preleta su se oprostili i muzičar Oliver Mandić i glumica i pevačica Olivera Katarina.

Na sahrani su bili i nekadašnja prva grupi-devojka Beograda Meri Cakić, potom direktor nacionalne televizije Aleksandar Tijanić, Dragan Aca Bulić, vlasnik kladionica "Lavovi", Željko Nikolić iz grupe "Roze poze", kao i mnogi drugi iz šarolikog spektra ljudi čije su se sudbine na razne načine ukrstile sa sudbinom Dušana Prelevića.

Prelević je umro u 58. godini od posledica duge i teške vaskularne bolesti.

Tokom svog burnog života, pored ostalog, igrao je fudbal za Bulbulder i Crvenu zvezdu, pevao u "Korni grupi", glumio u "Kosi", pisao za brojne štampane medije - "Dugu", "Kurir", "NIN", "Tempo", objavio tri zbirke pripovedaka i napisao scenario za kultni film "Poslednji krug u Monci".

Prele je za sobom ostavio ćerke Milicu i Dinu.

Izvor: Press