Sinoc je posle duge i teske bolesti umro Milovan Ilic Minimax dugogodisnja legenda nase televizije.Vodio je popularnu emisiju Maxovizija a u zadnje vreme i Grand show na RTV PINK.

Bash mi je zao , a tako je dobro zezao ovce na Pinku  

Bas mi je zao :|            

Iako nisam toliko gledao njegove emisije zao mi coveka!

Greota.
Kao voditelja ga nisam nesto preterano voleo, ali njegov rad je ipak mozda i najupecatljiviji i najznacajiniji u istoriji naseg zabavnog novinarstva..

 

bio je jedinstven voditelj

steta ... uzas ... nisam ga nesto preterano gotivio kao voditelja ... ali zao mi ga je kao coveka .....

ni ja ga nisam nesto specijalno gotivio ali mi ga je zao kao coveka.....ipak je on  prvi poceo prvi da vodi jednu vrstu zabavnih emisija(maxovizija)

jes bedak ali jedni umiru drugi se radjaju...

Minimaks je rođen 5. novembra 1938. godine u Lipnici, kod Kragujevca. Osnovnu i srednju školu završio je u Kragujevcu. Nesvršeni je student beogradskog Pravnog fakulteta.
Počeo je da radi u listu 'Jež', a 1960. je prešao u Radio Beograd. Sa emisijama 'Sutra je petak' i 'Tačno u podne', poznatijom pod nazivom 'Tup-tup', koju je vodio 22 godine, postigao je veliki uspeh. Nakon ukidanja nekih njegovih radio emisija, karijeru nastavlja na Radio-televiziji Srbije, gde vodi kultnu emisiju 'Od glave do pete'.
Kada je i ona ukinuta, od 1990. godine jedno vreme na TV Politika vodio je zabavnu emisiju pod nazivom 'Minimaksoviziju'. Svoje poznate emisije ['Minimaksovizija', 'Nedelja kod Minimaksa' i 'Fonto'] Ilić potom radi za TV Pink i Palmu. Autor je nekoliko knjiga aforizama i pesama, kao i mnogobrojnih kolumni u raznim listovima. Sa nedavno preminulom suprugom Biljanom, ima kćerku Anu i sina Vladimira. Iz prvog braka ima sina Igora.

AFORIZMI:
Poruka Aleksandru Prvom Ujedinitelju: "Hvala, nije trebalo!"
Ne znam da li će nas Evropa primiti, ali Afrika nas je već stavila na listu čekanja.
Godišnjica kosovske bitke biće proslavljena čim se bitka završi.
Rad je stvorio čoveka, a čovek - Praznik rada.
Rekli smo istorijsko NE. Možda bismo rekli još nešto da smo znali strane jezike.
Vešt komunist od dva crvena kartona napravi - partijsku knjižicu.
Otkad su počeli da im dobacuju "Ua, pederi!", Srp i Čekić se sve ređe viđaju zajedno.
Čuvajte mi Jugoslaviju! Nagradiću vas pokrajinom.
Da vođa nije ostao bez noge, možda ne bismo ovoliko ćopali.
Bratstvo i jedinstvo je nase najveće bogatstvo. Pazite da ga se ne dočepa narod.
Poklanjaju nam kamile. Valjda zato što je veliki vođa iza sebe ostavio pustinju.
Mi smo mala i siromašna zemlja: nama su i kraljevi na privremenom radu u inostranstvu.
Primiće nas u Evropsko tržište čim popravimo kantar.
U odnosu na međuljudske odnose, hrana nam i nije mnogo zatrovana.
Dok su ostali pratili modne trendove, mi smo decenijama nosili jedno te isto - štafetu.
Narod oseća da ste mu na čelu, ali misli da ste komarac.
Kad generalni diktira nešto svojoj sekretarici - da li je to vojna diktatura?
Da je živ, Dostojevski bi se opredelio za malu privredu: otvorio bi fabriku - idiota.
Neki su da menjaju granice... makar po padežima.
Naša princeza bila je korpulentna: umesto na zrnu graška, morala je da spava na Brionima.
Poginuo je u osmoj ofanzivi - osvajajući jednu vilu na Dedinju.
Gladnima je svejedno da li gladuju u jednopartijskom ili višepartijskom sistemu.
Jugosloveni su drvo života upotrebili za potpalu.
Čuo sam da su se posle rata drugovi u Belom dvoru oslovljavali sa GOSPODINE DRUŽE.
Menjam vlast za hleb. šifra "Radnička klasa".
Uništene su sve šume da bi se izradio dovoljan broj ramova za fotografije onih koji su prvi otišli u šumu.
Otkako gladuju, Jugosloveni su siti svega.
Spomenik mu je mali, ali mu je postolje ušlo u Ginisovu knjigu rekorda.
Ovoliki neuspesi... Pa, to još nikome nije uspelo!
Ono što nam nisu mogli Hitler i Staljin, postigli smo sami.
Narod je dostojno oplakao svog vodju: suzavac je ispunio očekivanja.
U svetu nas znaju kao zemlju koja ima 23 miliona stranaka.
Čuvaj Beli dvor za crne dane!
Idejno smo potkovani, a od sreće - njištimo.
Mi imamo hleb, oni imaju nož. Neko pominje ujedinjenje…
Više se ne smatram Srbinom. A ni manje.

Milovana Ilića Minimaksa na Novom groblju ispratilo nekoliko stotina Beograđana
Zvezde nije koristio,
već ih je sam stvarao
Iako je on smislio rečenicu "Ćao, nema više", mi ne pristajemo na to, već ćemo u svojim srcima nositi njegovu dobrotu - rekao je Žika Ajdačić

Više stotina Beograđana okupilo se juče ispred kapele na Novom groblju da oda poslednju počast Milovanu Iliću Minimaksu. Pored najbližih saradnika iz sveta šou-biznisa, sa kojima je paralelno gradio karijeru-kao što su Lepa Brena, Big Lale, Minja Subota i Jova Radovanović - najveći broj onih koji su došli da se oproste od Minimaksa su bili obični građani, stariji Beograđani i veliki poštovaoci njegovog lika i dela.

Posle opela, ispred kapele se sa Minimaksom oprostio i Đorđe Malavrazić, glavni urednik Drugog programa radio Beograda, rečima:
- Pripala mi je čast da se u ime Radio Beograda oprostim od dragog kolege. U ovoj kući je daleke 1968. godine počeo da gradi karijeru i ime. Njegove emisije su od samog početka imale prepoznatljiv autorski pečat. Svoje emisije je započinjao rečima "Sunce je izašlo u 6.25, a Minimaks u sedam i pet", i upravo mu je ta nametljivost i potrebna doza drskosti prokrčila put u karijeri.

Prvi je u Srbiji objavio knjigu aforizama 1967. godine, a može se reći da je u svojoj karijeri sledio rečenicu Branka Ćopića "Humor je ozbiljna stvar". Okružen u poslu mnogobrojnim kolegama iz šou biznisa, velike zvezde nije koristio u svojim emisijama, već ih je stvarao - rekao je Malavrazić u posmtnom slovu za velikog umetnika.

Žika Ajdačić, predsednik Udruženja estradnih umetnika Srbije, dodao je:
- Minimaks je bio naš uvaženi član od osnivanja 1975. godine, a posle višedecenijske plodne karijere dokazao se kao jedan od naših najvećih aforističara, novinara, publicista, glumaca, ali pre svega kao najveći šoumen na našim prostorima.

Iako je njegova legendarna emisija "Tup-tup" ukinuta posle 22 godine emitovanja, kao i emisija "Od glave do pete", jednom mi je u razgovoru, povodom dobijanja Povelje Skupštine grada, potvrdio da mu je to moralna satisfakcija za sve nesporazume u koje je, silom prilika, dolazio sa kolegama. Iako je on smislio rečenicu "Ćao, nema više", mi ne pristajemo na to, već ćemo u svojim srcima nositi njegovu dobrotu. U Udruženju je već ustanovljena nagrada koja nosi njegovo ime, u njegovu čast.

U povorci koja je ispratila posmrtne ostatke Milovana Ilića, pored najbliže rodbine su se našle i mnoge javne ličnosti, među kojima i Nada Topčagić, Žika Obretković, Marko Nicović, Ekstra Nena, Zorana Pavić, Dara Bubamara, Tomislav Nikolić, Nigor, Neda Ukraden, Vuk Bojović, Bora Drljača, Miroslav Lazanski, Boki Milošević, Zoran Slavnić, Karamela, Dragana Katić, Aleksandar Vučić, i mnogi drugi viđeni sugrađani.

Pored neutešne dece i sestre Minimaksa, sa čovekom koji je svojim aforizmima ostavio pečat na generacije Jugoslovena, oprostilo se na stotine Beograđanina, kojima su njegove šale i doskočice godinama ulepšavale sumornu političku stvarnost.
   
      

Voditelj, glumac, pisac...

Osim neprevaziđene karijere radio-voditelja, kada je sa emisijom "Tup-tup" držao u smehotresnoj pripravnosti slušaoce nedeljom popodne, i prvog estradnog tok-šou serijala "Minimaksovizija", koji se emitovao na televizijama Politika i Pink u udarnim večernjim terminima, Milovan Ilić Minimaks je ostvario nekoliko epizodnih uloga u filmovima "Radio Vihop zove Anđelu" iz 1979. godine, "Pazi šta radiš" iz 1984, "Povratak lopova" iz 1998. i TV seriji "Formula 1"iz 1984.
Popularni Minimaks je autor i nekoliko knjiga među kojima su najpoznatije "Prvi april", "Preko silikona do mikrofona", "Minimaksime", "Pesme za revoluciju"...
U drugoj polovini devedesetih Ilić se oprobao i kao video-putopisac. Pamte se njegove reportaže sa Kube, Maldiva, Argentine, Francuske...
A. N.
      
      
      
   
M. Ristić

Nek ti je večna slava .. lafe ..