Čuveni reditelj Dario Arđento, gost Festivala italijanskog horora

Sanjam da ubijem cenzore svojih filmova

Moji filmovi masakrirani su skoro u svim zemljama u kojima su prikazivani, ali me to nikad nije demoralisalo. Naprotiv

- U sve svoje filmove ugradio sam ono što duboko osećam, oni jednostavno izviru iz mene. Iskrenost je ključ uspešnosti i prihvaćenosti mojih filmova - rekao je za Glas reditelj Dario Arđento, gost beogradskog Festivala italijanskog horor filma. Jedan od najboljih majstora ovog žanra insistirao je da se filmovima koji su izabrani da ilustruju njegovu jedinstvenu poetiku priključe još dva naslova "Suspirija" i "Stendalov sindrom". Ovi filmovi se prikazuju na Festivalu u Domu omladine zahvaljujući privatnim kolekcionarima koji su ih ponudili organizatorima. Posle razgovora sa novinarima i publikom, Arđento je prokomentarisao: "Zadivljen sam šta vi sve znate o meni" i primetio da u Beogradu postoji nešto magično, njemu blisko, pa mu se čini da je i jezik na neki način sličan italijanskom i da ga razume. Jednodnevni boravak u Beogradu želeo je da iskoristi za upoznavanje grada.
      

Pisac i njegov poludeli fan

- Moj film baziran na odnosu pisca i njegovog poludelog obožavatelja inspirisan je događajem iz ličnog iskustva, ali o tome ne volim da pričam. Dok su takve stvari u domenu fantastike u redu je, kada se presele u realnost postaje vrlo, vrlo neprijatno. U Los Anđelesu stalno me je progonio jedan tip, pa sam morao da menjam mesta boravka i na kraju sam bio prinuđen da na tri godine napustim Ameriku - rekao je Arđento i najavio da se u Americi spremaju da snime rimejk filmova "Suspirija" i "Duboko crveno", čime apsolutno nije oduševljen.
      
   
   

Rekao je da mu se čini da prostor od Beograda do Transilvanije ima u vazduhu neki sastojak koji inspiriše horor autore. Latinski narodi nemaju sklonost ka hororu, a mediteransko podneblje nije podsticajno, pa sebe, kaže, vidi kao retkog ludaka.

Igrani prvenac "Ptica kristalnog perja" doneo je mladom umetniku veliki uspeh.

- Kada sam snimio "Pticu" imao sam 23 godine i doživeo sam ogroman uspeh, naročito u Americi. Od tada se moj život promenio, ne bih znao da kažem da li na bolje ili na gore. Pre toga sam se bavio pisanjem. Bavljenje filmom je suštinski različito od posla književnika. Ranije sam satima sedeo, razmišljao, bavio se sobom, a film je u moj život uneo frenetičan ritam, uključio gomilu ljudi. I danas, kada je film postao moj život, ta dinamika je za mene još šokantna. Moji filmovi cenzurisani su skoro u svim zemljama u kojima su prikazivani. Cenzura ih je često masakrirala, ali nije uspela da me demorališe. Naprotiv, inspirisala me je da se ne predajem, da budem još suroviji. Zabrana filma "Opera" u Italiji izazvala je u meni ogroman bes. Našao sam cenzorsku komisiju i bio spreman na fizički obračun, pa su zvali miliciju.

U vreme kada se na jednoj reviji Arđentovih filmova u Londonu prikazivala "Opera" sa mnogo rezova, reditelj je za Gardijan napisao jednu priču.
- Mladi bračni par gleda na televiziji "Operu", žena je u osmom mesecu trudnoće. Na kraju filma ona plače, povraća, kaže mužu "sramota, toliko rezova, pozlilo mi je" i ona gubi bebu. To razbesni muža, on odlazi da nađe cenzore i ubija jednog po jednog. Jedan od mojih tajnih snova je da mogu da ubijem bar jednog od cenzora mojih filmova.

Ozbiljni autori horora u koje i sebe ubraja nikada producentima nisu doneli dosta novca i uvek su bivali zabranjeni za mlađu publiku - kaže Arđento.

- Industrija želi da zaradi, zato se poslednjih deset godina sve više okreće izuzetno mladoj publici, takoreći deci. Kada gledate "Vrisak" i slične filmove, videćete da se svi smeju. Srećom, poslednje dve godine pojavila se nova struja filmova koji se okreću od ovakvih specijalnih efekata i to zahvaljujući uticaju japanskog i korejskog filma. Za jednu američku televiziju prošle godine snimio sam film "Dženifer", za serijal majstori horora. Film je strašan, pun krvavih scena, ne znam kako će ga u Evropi emitovati. Imam ponudu od Džordža Klunija i Stivena Soderberga da za njihovu produkciju snimim film u eletkronskom haj-tek definišn formatu, sa kojim nemam nikakvog iskustva, ali ponuda je izazovna i želim da je prihvatim.


Izvor: Glas Javnosti \ V. Milivojević

 

Maestro u septembru počinje snimanje trećek nastavka o "3 Mothers". . .