Умро Бошко Радоњић, бизнисмен и "кум" ирске мафије

Умро Бошко Радоњић, бизнисмен и "кум" ирске мафије у Њујорку

01. април 2011. 12:45 > 12:46

Једна од најконтроверзнијих личности српске емиграције у Америци седамдесетих и осамдесетих година Бошко Радоњић умро је после краће болести у 68. години у Београду, где је живео од 1990. године.

"Бошко Радоњић, велики српски патриота и познати београдски бизнисмен, преминуо је у четвртак 31. марта 2011. године у Београду после краће болести на Војно-медицинској академији", саопштила је његова породица.

Радоњић је у Београду био познат као власник "Лотос бара", али далеко је чувенији по својој прошлости у Сједињеним Државама, која подсећа на сценариј шпијунског (или мафијашког) филма.

Седамдесетих, Радоњић је "лежао" због планирања напада на југословенска дипломатска представништва, а осамдесетих - како је писала штампа - постао кум ирске мафије у Њујорку и велики пријатељ Џона Готија, последњег дона "Коза Ностре" у САД.

Син ужичког учитеља који је после рата стрељан због тога што је био четник, Радоњић је крајем шездесетих, као 26-годишњак побегао у Америку.

Наводно је, пошто се дружио са једним фудбалером Црвене звезде, успео да се у аутобусу црвено-белих прошверцује до Граца, те је остао неко време у Аустрији, одатле отишао у Италију, па у Америку.

Радоњићев кум био је Никола Каваја, с којим је покушао да "улови" Јосипа Броза Тита.

Према писању америчке штампе, Радоњић је 1975. је учествовао у бомбашком нападу на Југословенску мисију при УН, а 1978. признао је кривицу за учешће у завери - постављање бомбе у кући југословенског конзула и у југословенски клуб, 1975. у Чикагу.

По изласку из затвора, 1982, вратио се у Њујорк и, после серије убистава и хапшења вођа њујоршког подземља, крајем осамдесетих, и сам постао "кум" - како га је описивала тадашња штампа, "први Србин на челу ирске мафије".

С те позиције успео је да уједини Ирце и Италијане, чију је фамилију Гамбино предводио чувени Џон Готи.

Сматрало се да је одиграо кључну улогу у подмићивању пороте на првом суђењу Готију, 1986. за рекетирање.

Био је под истрагом и због серије пљачки, а америчка штампа је сугерисала да је баш због тога напустио Сједињене Државе.

Радоњић се тада - како каже "легенда" из новина - зближио са Радованом Караџићем, а ратног лидера Срба у Босни је у једном интервјуу магазину “Есквајер” (Есqуире) 1997. описао речима – "мој анђео, мој светац".

Већи део деведесетих година провео је у бившој Југославији, а на насловним странама у Америци појавио се јануара 1999, када је спектакуларно ухапшен у Мајамију, на Флориди.

Суђено му је по оптужници из 1992, за намешање пороте на суђењу Готију шест година раније, али су све оптужбе повучене пошто је кључни сведок случаја, "инсајдер" из Готијевих редова Салваторе Гравано, звани "Семи бик", оптужен због дроге док је био у програму за заштиту сведока.

У каснијим интервјуима Радоњић је тврдио да га ФБИ заправо прогони јер је крајем осамдесетих година открио да заједно са Министарством правде припремају хапшење и суђење његовом пријатељу Џону Готију, шефу сицилијанске мафије у Америци.

"За то су тада могла да знају само тројица Американаца - јавни тужилац САД, директор ФБИ и министар правде, јер само су они били надлежни за боса свих босова у Америци. ФБИ је, да би заштитио ову државну тајну одлучио да и мене ухапси, па сам ја морао да напустим Америку и побегнем у Југославију. Због тога је у САД за мном била расписана потерница, на основу које је извршено моје киднаповање у Мајамију 31. децембра 1999. године."

ФБИ је скренуо лет авиона који је полетео са Кубе како би ухапсио Радоњића. Специјалци ФБИ потпуно су испразнили аеродром у Мајамију да би му ставили лисице на руке.

"Кренуо сам авионом за Кубу на дочек Нове године, али је ФБИ скренуо летилицу на Флориду и ухапсио ме. Инсценирали су да сам, поред забране уласка у САД, кренуо у Њујорк."

После притвора и истраге у Америци, марта 2001. је ослобођен.

Иако је тврдио да као грађанин може слободно да улази у САД, Радоњић јуна 2002. није отишао у Америку ни на сахрану свог великог пријатеља, последњег дона сицилијанске мафије Џона Готија - који је раније осуђен на 100 година робије.

Готи је осуђен захваљујући сведочењу свог блиског сарадника Салватореа "Семија" Гравана, који је теретио и Радоњића за подмићивање пороте на суђењу Готију - пре него што је "пао" због дроге.

Радоњић је касније у једном интервјуу причао:

"Семи је био обична џукела, убио је 19 људи својом руком, а да би издејствовао слободу, рекао је да је то урадио по налогу Готија који је на основу његовог сведочења зарадио 100 година робије. Тај исти Гравина је оптужио и мене да сам подмитио поротника за 60.000 марака. Смешно, тај поротник, трговац Џорџ Пејп је мој пријатељ, један од венчаних кумова. А изабран је међу 12 поротника од 560 предложених. Зашто бих кума потплаћивао?"

Вратио се у Србију и живео у стану изнад "Лотос бара" у Змај Јовиној који је закупио и претворио у ексклузивни ноћни клуб.

На Златибору је држао коцкарницу у хотелу "Палисад", касније у центру Краљевих Вода саградио казино "Бос".

Штампа је писала и да Радоњић, из два брака, има два сина.

Рођен је 17. маја 1943. у Ужицу, где ће у суботу бити и сахрањен.

Породица је саопштила да ће опело и свечана комеморација бити одржана у суботу, 2. априла 2011. године у 10 часова на Новом гробљу у Београду, а сахрана истог дана у Ужицу у 15 часова.

(Тањуг)