Umrla posle 42 godine u komi, hiljade verovale da ima isceliteljske moći

Umrla posle 42 godine u komi, hiljade verovale da ima isceliteljske moći

D. Milojković | 25. 12. 2012. - 00:01h | Foto: Porodične fotografije

Nedavno je u 59. godini, okružena brigom i pažnjom svoje porodice, preminula Amerikanka Edvarda o’Bara koja je u komatoznom stanju živela pune 42 godine, odnosno kako medicinski stručnjaci smatraju, najduže na svetu.

Edvarda O'bara na svoj poslednji rođendan 2012. godine: Žena koja je bila u komi 42 godine navodno je imala isceliteljske moći

Edvarda je u 16. godini, za vreme Božićnog raspusta, pala u dijabetičku komu i više se nije probudila. Njen otac Džo je umro šest godina kasnije, iscrpljen od rada na tri mesta da bi mogao da namiri bolničke račune.

Edvarda kao dva dana stara beba u martu 1953. godine

Majka Ketrin se, međutim, zaklela da je nikada neće napustiti, i održala je obećanje. Brinula se o Edvardi punih 38 godina, do svoje smrti 2008. godine, a nakon toga brigu o njoj je preuzela mlađa sestra Kolin.

Džo O'Bara hrani svoju ćerku Edvardu; umro je šest godina nakon što je ona pala u dijabetičku komu

Ona je sa Edvardom bila i onog jutra kada je umrla. Okupala ju je, očešljala i nahranila kroz cev za hranjenje, a zatim se nagla da je poljubi pre nego što ode da se osveži šoljom kafe. U tom trenutku, dogodilo se ono što je porodica pune 42 godine željno očekivala.

Porodica O'Bara na okupu u junu 1957. godine na plaži Logonir u Pensilvaniji

- Osmenula mi se najlepšim osmehom koji sam kod nje videla. Čitavo lice joj se ozarilo, a u oku joj je bljesnula iskra prepoznavanja - priča Kolin.

Ali iskra je zgasla kao što se i pojavila, a Edvarda ja zauvek sklopila oči.

Verovalo se da ima čudesne moći

Edvarda kao devojčica

U međuvremenu, ova žena čiji je svesni život bio tako kratak postala je slavna širom Amerika i sveta, a dom u kom je živela postao je mesto hodočašća. Tokom godina su je posetili bivši predsednik SAD Bil Klinton, guverner Floride Džeb Buš, pevač Nil Dajmond i druge poznate ličnosti.

Rabin iz Njujorka samo je jedan od hiljada hodočasnika koji su tokom godina obišli Edvardu, nadahnuti posvećenošću njene majke

Renomirani autor popularne psihološke literature Vejn Dajer je o njoj napisao knjigu “Obećanje je obećanje”, inspirisanu bezuslovnom ljubavlju majke Ketrin.

Kolin se udala 1974. godine za Ričarda Ovena, a odmah posle venčanja posetili su je u njenoj sobi

Povremeno ju je posećivao i Bobi, njena simpatija iz tinejdžerskih dana zbog koga joj je omiljena pesma bila “Bobby’s girl” (“Bobijeva devojka”). Edvarda ga je nadživela.

Hodočasnike iz celog sveta - od Japana do Australije - u dom O’Barinih je privukla posvećenost majke Ketrin.

Herojska borba majke Ketrin za svoju ćerku, slika iz 1980. godine: Ketrin je Edvardi menjala pelene, okretala je da rane ne bi rasle, davala joj je injekcije insulina...

S vremenom je nastalo verovanje da Edvarda, uprkos svom stanju ili upravo zbog njega, ima čudesne isceliteljske moći. Posetiteljka iz Latinske Amerike sa tumorom mozga koji se nije mogao operisati navodno je ozdravila tri meseca pošto ju je dodirnula, a dve devojčice obolele od cistične fibroze su, prema nekim izveštajima, izlečene takođe nekoliko meseci nakon posete.

Ovo je poslednji put kada je Edvarda bila napolju, 1985. godine. Nakon što se odselila žena koja je pomagala porodici oko Edvarde, oni više nisu mogli da je iznose

Mnogi hodočasnici su verovali da se u domu u Severnom Majamiju oseća "neobično, prijatno zračenje", a na zid Edvardine sobe majka Ketrin je okačila inspirativni citat: “Gde je velika ljubav, uvek su tu i čuda”.

Svako ko je došao u kontakt sa Edvardom bio je dirnut, na ovaj ili onaj način, ali nisu svi odobravali ono što porodica čini kako bi je održala u životu.

Pucnji na kuću porodice O'Bara

Pevač Meni Kukulas na rođendanu Edvarde O'Bare 2006. godine, kada joj je predstavio pesmu "My Blessed Child", posvećenu porodici O'Bara

Doktor Lusi Čajkin, lekar koji joj je spasao život (i njega je nadživela), dugo je bio u dilemi da li bi bolje učinio da je dopustio da umre. Kasnije je, međutim, i sam poverovao u čuda koja se oko nje događaju.

- Bog zna zbog čega mi je dozvolio da joj omogućim da preživi - zaključio je dr Čajkin.

Doktor Čajkin s Edvardom i Ketrin O'Bara 2006 godine. Imao je 35 godina kada je počeo da leči Edvardu

"Hemlok sosajeti", udruženje koje se bori protiv veštačkog održavanja u životu, često je zvalo telefonom i tražilo od majke da Edvardu pusti da umre. Dan posle Božića 1981. godine, neko je telefonom saopštio da će "njenim mukama učiniti kraj". Nekoliko sati posle toga, na dom O’Barinih je ispaljeno nekoliko hitaca, ali niko nije povređen.

Stručnjaci koji brinu o komatoznim i vegetativnim pacijentima i proučavaju njihovo stanje smatraju da je moguće da ovakvi pacijenti imaju svest o onome što se oko njih događa, mada nisu u stanju da reguju. Potpuno su sigurni da na neki način uvek osećaju ljubav, brigu i pažnju svojih bližnjih i da im to produžava život.

Izvor: Blic