Šta da radite s "nemuštim" tinejdžerom?

Vaše dete u tinejdžerskom uzrastu ne prestaje da brblja sa svojim vršnjacima, ali vama na sva pitanja odgovara sa najviše tri reči? Verovatno ste zabrinuti za njega i žalite za vremenom kada vam je govorilo o svemu što mu se događa. Ipak, treba da shvatite da je njegovo udaljavanje od vas i sve veća vezanost za drugove naprosto deo odrastanja.

Ono pokušava da otkrije ko je i šta je, da stane na sopstvene noge i na prijatelje se oslanja zato što mu oni pomažu da premosti jaz između potpune zavisnosti od vas i pretvaranja u samostalnog i samouverenog mladog čoveka. Kada se potvrdi kao nezavisno biće, ponovo će rado razgovarati s vama i tražiti razne savete.

Ali, šta da radite u međuvremenu? Pošto je vaša roditeljska dužnost da se postarate da bude bezbedno, vi morate da znate s kim se druži i gde izlazi. "U redu je da ga 'pritisnete' da biste dobili ovakve informacije", kaže Amerikanka Džen Fol, autorka dveju knjiga o vaspitavanju dece i dugogodišnji savetodavac roditelja. Ona naglašava da detetu treba da stavite do znanja da vaše raspitivanje ne proističe iz želje da ga kontrolišete i upravljate njegovim životom, već iz potrebe da se radi sigurnosti cele porodice u svakom momentu zna gde se ko nalazi.

Računajte na to da će se vaš tinejdžer duriti što mora da vam otkrije kuda ide, napominje Folova, dodajući da deca u tim godinama izjednačavaju poslušnost i popustljivost sa zavisnošću od roditelja. Ona predlaže da probate da svoje dete privolite na veću otvorenost tako što ćete mu pričati o onome što se vama dešava.

Kada, recimo, sedne da jede, vi mu se pridružite, i prepričajte mu neku epizodu s posla, uputite ga u poneki trač koji kola po familiji, saopštite mu nešto što za vas predstavlja važnu vest... NJemu će sigurno imponovati što ga smatrate dovoljno starim da s njim podelite ono o čemu razgovarate sa odraslima. Ako ga "pustite u svoj život", možda će i ono vama dozvoliti da zavirite u njegov.
Prevela S. Prokić