Umire li Jadran - Tropske alge Caulerpa racemosa i Caulerpa taxifolia   

Tropske alge Caulerpa racemosa i Caulerpa taxifolia, poznatije kao „tumor Mediterana i „alge ubice, ljudskom greškom dospele u Sredozemno more, a onda i u Jadran, prete da razjedu i ono malo dvomesečnog turizma od kojeg Crnogorci životare. Da li je tropski puž spas?

Piši: alga Caulerpa racemosa nije opasna za ljude. Prvo to, kad ti je već nampalo na ovaj snijeg pisati o algama. Na vrijeme da odvratiš turiste, šta li?, uvređen je pomalo Mladen Vojinović (43), gastarbajter iz Minhena. Podgoričanin. Pasionirani ronilac. Zaljubljen u Jadran. Posebno u parče od Boke do Ulcinja. Ronio je i u hrvatskom moru, još pre četiri i po godine, pa je, kaže, po uvalama Pelješca i pronalazio tu, ozloglašenu algu, Caulerpa racemosa, od milja zvanu „tumor Mediterana. Jer, gde ona nikne i napravi gusti tepih na dnu mora, tu života nema ni sunđerima, ni koralima, ni školjkama, ni drugim algama i morskim travama. Otima im svetlost i guši ih. Ispušta pri tom alkaloide i endotoksine pa je niko ne jede. Puževi, ježevi, hobotnice, beže. Sve što može da mrda. Ribe tu ne mogu ni da spavaju, ni da se sakriju, ni da se mreste. Odlaze. Ostaje „zelena pustinja. Mrtvo more. Mladen kaže da je samo čekao kad će ovu tropsku algu neko pronaći i u Crnoj Gori.


I pronašao je, krajem prošlog leta, ronilac Dušan Tadić iz Budve, u blizini ostrva Sveti Nikola. Bila jedna skromna Tanjugova vest, i to je sve. Sem kotorskog Instituta za biologiju mora, niko se od nadležnih zabrinuo nije što je Caulerpa racemosa, doslovce smrtonosna za živi podvodni svet Mediterana, počela da širi svoja gusta naselja po dnu crnogorskog parčeta Jadrana. Vesna Mačić, biolog i viši naučni istraživač Instituta, poslednjih meseci slala je pisma crnogorskim ministarstvima za prosvetu i nauku, za zaštitu životne sredine i uređenje prostora, ministru turizma, ministru pomorstva, Ronilačkom savezu Crne Gore, svim primorskim opštinama... „Svima koji imaju neke veze s tim, kaže mr Mačić, ali samo je Opština Tivat poručila da će učiniti šta može, a Opština Herceg Novi odštampala postere sa slikama alge. I nikom ništa. Valjda su mislili, ide zima... “Iako pričamo da smo mediteranska i ekološka zemlja, iako nam je more osnov i turizma i ekonomije, a hvalimo se – i tradicije i kulture, o njemu razmišljamo samo ljeti kad treba da naplatimo kiriju za plaže, kafiće i suncobrane. A more je živi organizam. I zaraženo ovom algom, postaje monokultura, bezvredno za ribare, dosadno za ronioce.

Samo na hrvatskom delu Jadrana otkriveno je 35 lokaliteta koje je zahvatila Racemosa. Hrvatski naučnici su u strahu da bi za tri godine ona mogla premrežiti celo morsko dno. Najugroženije je područje oko ostrva Mljet, gde se alga proteže duž 11, 5 kilometara obale. Nisu im pomogle ni crne PVC folije koje su bacali na nju. Isuviše brzo raste. Za deset dana ispod folije je narasla 27 cm. I oni s njom muku muče još od 1995. Kao i sa drugom vrstom iz ovog istog roda tropske alge – Caulerpa tadžifolia. U Institutu za biologiju mora Kotor saznajemo da ova druga alga, s nadimkom „ubica, još uvek nije otkrivena u crnogorskom Jadranu, ali da to ne znači i da ne postoji, budući da veliki deo terena nije istražen.

I otkud zelena pošast u Jadranu?

Smatra se da je Racemosa (zelena, sa sitnim bobicama, poput nedozrelog grožđa) došla u Sredozemno more iz Crvenog mora posle izgradnje Suetskog kanala, jer je otkrivena još 1926. u Tunisu, Siriji, Libanu, Egiptu, i nije se širila dalje od južnih delova Mediterana. Sve do 1990. Ne zna se zašto, ali tek devedesetih formiran je varijetet ove vrste, koji napada ceo Mediteran. Ljudski, ili božiji prst? Agresivna, brza i otporna alga naglo se širi uz obale Turske, Kipra, Grčke, Španije, Francuske, Italije, Albanije, Hrvatske. I Crne Gore. A Tadžifolia (zelena, sa perastim listićima, poput paprati) izgleda da je slučajno ubačena u more iz Okeanografskog muzeja u Monaku, pre dvadesetak godina, kada su navodno radnici muzeja ispirali akvarijume u kojima je ona čuvana. I ona je otporna na hladnoću, agresivna i vrlo bujna, valjda zbog promenjenih uslova života u akvarijumima. Posebno zbog UV zračenja. Izgubila je osobenosti tropskih algi iz Crvenog mora od kojih potiče. Opstaje i na temperaturi nižoj od 7 stepeni Celzijusovih, iako u tropskim morima ne raste ispod 25 stepeni. Vakuum pumpe, soli bakra, suvi led, ultrazvuk i crne folije uglavnom joj ne mogu ništa. Može da vegetira i do tri meseca. Da bude i deset dana van vode, i čim je se dokopa da nastavi da se razmnožava. I polno, i iz svakog svog delića, prenošena strujama. Ali i sidrima, lancima, i ronilačkom opremom, i ribarskom mrežom. Zato treba izbegavati morske sportove u „zaraženim oblastima.

Zasad nema rešenja. Sem jednog. Postoji puž u tropskim morima koji se hrani ovim algama. Neki biolozi smatraju da ga treba uvesti u Sredozemno more i u Jadran, i tako ponovo uspostaviti lanac ishrane. „Ali, to je ekološki rulet, kaže mr Mačić, jer „niko ne zna kako će se taj puž ponašati u novoj sredini, i šta će se desiti ako se on namnoži. Generalno, svuda je u svetu zabranjeno unošenje novih organizama u neku prirodnu sredinu, upravo zato što niko ne zna šta može da se dogodi. Caulerpa racemosa je ušla pre skoro sto godina u Mediteran, a doskoro nije predstavljala neki problem. I šta onda? Mladen Vojinović, gastarbajter-ronilac s početka priče, nije optimista: „Imate li svoje podvodne fotografije iz Jadrana? E to je dobar početak.

Zora Latinović