Umetnost protiv Alchajmer

Odlasci u galerije i muzeje mogu da "probude" um onoga koji pati od Alchajmerove bolesti. Da tog muškarca ili ženu, recimo, navedu da više govori, da se smeje, pa čak i da pravi duhovite opaske. O tome svedoče tekstovi u američkim medijima, u kojima se opisuje ponašanje takvih bolesnika pred slikama i skulpturama vrhunskih majstora i citiraju njihovi komentari, kao i izjave lekara, medicinskih sestara i članova porodice koji o njima brinu.

Prema rečima stručnjaka iz Sjedinjenih Država, uobičajeni simptomi pomenute bolesti - fizički i duševni nemir, agresivnost i apatija - obično iščezavaju pošto se pacijenti nađu ispred velikih dela likovne umetnosti. Oni se tada smiruju, i u tim ljudima, za koje je opšte poznato da gube pamćenje, oživljava "emocionalna memorija", odnosno osećanja koja su oni iskusili ranije, vezana za događaje i osobe iz njihove prošlosti. Američki lekari ne znaju baš tačno zbog čega likovna umetnost ima ovakav efekat, ali oni sarađuju s naučnicima koji smatraju da je većina uspomena pohranjena u mozgu vidu slika, i da ih Alchajmerova bolest zapravo ne uništava. "Ona ne oduzima memoriju. Sećanja su još uvek tu, ali je oštećen onaj deo mozga koji obezbeđuje pristup njima. To je isto kao da ste ih stavili u pregradak za rukavice, i onda izgubili njegov ključ. Ali umetnost može da ih otključa", kaže Džon Zajsl, direktor i jedan od osnivača čuvenog Hartstoun centra u Masačusetsu (Hearthstone Alzheimer Care), koji žrtvama ove bolesti pruža tretman sa puno inovacija.

Ipak, naučnici iz Amerike podvlače da razgledanje radova likovnih umetnika nije "lek" za Alchajmerovu bolest, već samo sredstvo da se ublaže njeni simptomi. Oni dodaju da je za pozitivno reagovanje obolelih na umetničke slike i skulpture svakako zaslužna već i sama činjenica da se one sagledavaju odjednom, tako da uživanje u njima ne mogu da spreče problemi s pamćenjem. Filmovi, na primer, za ljude sa Alchajmerovom bolešću predstavljaju nerešivu zagonetku jer je nemoguće razumeti njihov kraj ako se ne upamti početak. Inače, pri pominjanju podatka da ove bolesnike najviše dotiču prvorazredna slikarska i vajarska dela, eksperti s druge strane Atlantika jednostavno primećuju da je to nešto po čemu se bolesni nimalo ne razlikuju od zdravih.

Izvor: Glas Javnosti