DRAMATIČNO Plan UN za evakuaciju ljudi sa Kosmeta u slučaju nezavisnosti

Umesto zaštite Srba, spremaju iseljavanje

U scenariju masovnog odlaska, očekuje se da bi 70.000 ljudi pristiglo u centralnu Srbiju u periodu od dve nedelje, s tim što bi 25. 000 krenulo odmah posle objavljivanja odluke o nezavisnosti
Interni tajni dokument o planu za hitnu evakuaciju izbeglica sa Kosova, koji je predložio UNHCR, detaljno opisuje manipulaciju potencijalnim izbeglicama sa Kosmeta, posle utvrđivanja statusa. Radnu grupu koja je prva razmotrila inicijalni nacrt ovog plana činili su prvi ljudi UNDP, UNICEF, NJHO, kancelarije UN u Beogradu, UNHCR kao i tehnički oficiri.


"Februara 2006. godine su pokrenuti pregovori za određivanje konačnog statusa Kosova uz posredovanje UN. Odluka o konačnom statusu će direktno uticati na raseljene u Srbiji i Crnoj Gori. Očekuje se da razvoj situacije tokom pregovora i konačnog statusa može dovesti do dalje političke nestabilnosti i građanskih nemira na Kosovu i da može da uzrokuje dalje raseljavanje manjina sa Kosova u Srbiju i Crnu Goru", navodi se, između ostalog, u dokumentu. Ta lica bi, piše dalje, po etničkom sastavu odgovarala onima koji su trenutno raseljeni u SCG, sa većinom Srba. Treba primetiti da trenutna manjina na Kosovu broji 220.000 ljudi od kojih je 124.000 Srba. Očekuje sa da bude sličan i profil lica, što znači da bi imali ujednačen broj žena i muškaraca, pri čemu bi broj dece bio blizu 30 odsto, a starih lica do 16 procenta ukupnog broja. Međutim, moguće je više starijih osoba, jer se pretpostavlja da je njihov broj u sadašnjim enklavama proporcionalno veći od prosečne populacije koja je u Srbiji. Očekuje se da bi većina odlazaka, u bilo kom scenariju, bila u kratkom vremenskom periodu. Odlazak bi bio iznenadan, tako da bi pripreme morale da budu dobro izvedene. U scenariju masovnog odlaska, očekuje se da bi 70.000 ljudi pristiglo u periodu od dve nedelje, s tim što bi 25.000 krenulo odmah posle objavljivanja odluke.

  PRIHVATNI CENTRI

Centri za prihvat su slobodni u opštinama Raška, Kuršumlija, Leskovac, Bujanovac i Vranje. Marta 2004. godine, ovi centri, vođeni Crvenim krstom i Lokalnim fondovima obezbeđivali su pomoć i hranu. Ograničen kapacitet prenoćišta bi mogao da bude dostupan u Kuršumliji i Vranju. U Crnoj Gori, prihvatni centri bi mogli da se smeste u Sportskom centru Berane i u fabrici kristala Rožaje.

KAPIJE ZA IZLAZAK - ULAZAK SRPSKIH IZBEGLICA

U Srbiji su kao tačke ulaska, odnosno izlaska izbeglih navedene "kapije" Jarinje, kroz koje bi se stanovništvo "od Kosovske Mitrovice do Raške" uputilo "ka Kraljevu, Kragujevcu i severu"; Merdare, za stanovništvo od Prištine i Podujeva do Kuršumlije, na putu ka Prokuplju, Kragujevcu, Nišu i istoku. U scenariju masovnog odlaska, najmanje 12.000 ljudi bi iskoristilo ovu kapiju.
Kroz Tulare bi prošli izbegli od Prištine do Medveđe, na putu ka Leskovcu i Nišu. Ovaj put vodi kroz planinske predele, pa stoga ne bi bio konkurentna izlazna tačka, naročito tokom zimskih meseci. Peta kapija je Končulj, za stanovništvo iz Gnjilana, Kosovske Mitrovice i Uroševca do Bujanovca, koja vodi do Vranja i na sever. U slučaju pune nezavisnosti uz nasilje očekuje se da bi 25.000 ljudi moglo da pređe na ovoj tački. Ovo bi bilo najosetljivije područje ulaska, s obzirom na to da je pretežno naseljeno etničkim Albancima. Morali bi biti napravljeni posebni planovi kako bi se ljudi prebacili iz ove oblasti što je moguće brže. Šesta kapija je Mučibaba, za stanovništvo od Uroševca i Gnjilana do Preševa, na putu ka Bujanovcu, Vranju i severu. Ovo je put kroz planinske predele i ne bi bio konkurentna izlazna tačka, naročito tokom zimskih meseci. Zubin potok, kao sedma kapija, služio bi stanovništvu od Kosovske Mitrovice do Ribarnice, na putu ka Novom Pazaru i Rožaju. Kao prelazi u Crnu Goru označeni su Čakor i Kula za stanovništvo iz Plava i Rožaja i Mehov krš za one iz Mitrovice.
Pod "scenarijima" su razrađene mogućnosti masovnog i manje intenzivnog iseljavanja. U slučaju drugog, piše da bi "najbolji scenario bio onaj sa najslabijim kretanjem populacije. Pretpostavlja se da bi se on odigrao u slučaju političkog rešenja koje vodi nezavisnosti u okviru postojećih granica (scenario 1), pod pretpostavkom da izostane nasilna reakcija. Očekuje se da bi u ovom slučaju populacija u pokretu brojala do 57.000, od kojih bi 33.000 ljudi stiglo u Srbiju. U slučaju masovnog iseljavanja, pretpostavlja se da bi do njega došlo u prvom scenariju, ali ako bi došlo do nasilne reakcije protiv srpske manjine. Tada se očekuje da bi do 70.000 ljudi moglo da potraži zaštitu u Srbiji.

Trenutak u kome bi plan trebalo da bude aktiviran bio bi kada bi u Srbiju iznenada prešlo nekoliko hiljada ili više ljudi, ali uz uravnotežen odlazak oko 200 na dan. Međutim, kako se navodi u dokumentu, ove pretpostavke se možda neće ostvariti ako ishod pregovora o statusu omogući uredniji odlazak, uključujući prodaju imovine onih koji nisu voljni da ostanu na Kosovu u novoj političkoj situaciji, precizira se u dokumentu.
Treći odeljak sadrži i glavne pretpostavke za planiranje, ali je za razmatranje i planiranje uzeta samo opcija pod 1. U njemu je određen ukupan broj izbeglica (33.000 odnosno 70.000, pri čemu bi u drugom slučaju do 25.000 otišlo u Srbiju odmah posle objavljivanja statusa), mimo ovoga bi između 6.000 i 12.000 ljudi otišlo u Crnu Goru, od kojih bi 50 odsto prešlo u Srbiju, a potreba za smeštajem bila veoma visoka (do 30 odsto populacije) tokom inicijalnog perioda. U toj fazi, privremeni smeštaj, u periodu od dve nedelje do mesec dana, bio bi potreban za oko 10.000 ljudi u prvom scenariju i 21.000 u najgorem slučaju. Smeštaj na duži period bi bio neophodan za oko 1.650, odnosno 35.000 ljudi u najgorem slučaju. Ove procene su zasnovane na podacima o egzodusu 1999. godine, kada je oko pet odsto izbegličke populacije bilo smešteno u kolektivnim centrima.

U planu za prihvat iseljenih navedeno je da bi se njihov dolazak usmerio uglavnom prema opštinama koje već zbrinjavaju izbegle. Dok se očekuje da će mnogi putovati sopstvenim prevoznim sredstvima, za one koji su najpovređeniji trebalo bi obezbediti organizovan transport. Dalje, u scenariju nasilne reakcije nad Srbima, gde bi bio neophodan smeštaj u drugim delovima Srbije, organizovani transport se mora obezbediti kako bi se ljudi rasporedili efikasno i na vreme, naročito iz južne Srbije.

  TRI SCENARIJA

Scenariji evakuacije izbeglica su vezani za tri moguća ishoda na Kosovu:
1. nezavisnosti u postojećim granicama, a) uključujući ujedinjenje Mitrovice; b) autonomne srpske oblasti pod administracijom Kosova.
2. nezavisnost Kosova uz podelu, što znači da će određene oblasti, kao što je severno područje Mitrovice, ostati kao vlasništvo pod jurisdikcijom Srbije.
3. teritorijalna autonomija za Kosovo u sadašnjim teritorijalnim granicama, u okviru suverene države Srbije, ali sa određenim oblastima koje bi imale srpsku autonomiju (na primer severne opštine Mitrovice, sever Mitrovice i druge oblasti koje će se odrediti na regionalnoj osnovi).

Izvor : Glas javnosti 14.06.2007.

Stara vest. Ovo je bilo jos pre par meseci u  Politici.

Ponovo se aktealizuje ova vest i ovaj scenario posle posete Busa Albaniji i javno izrecenom da ce SAD priznati nezavisno Kosovo.