Rumunima i Bugarima koji budu uhvaćeni da ilegalno rade u Velikoj Britaniji posle 1. januara 2007. godine, kada ove zemlje uđu u EU, preti kazna od 1.000 funti (oko 1.500 evra).


Vlada u Londonu je donela odluku da na godišnjem nivou otvori vrata za ukupno 1.800 radnika iz Rumunije i Bugarske u deficitarnim zanimanjima i 20.000 radnih mesta za nestručne radnike (u sektorima poljoprivrede i prerade hrane).

Nepopularne restriktivne mere prema državljanima zemalja novih članica EU uvedene su zbog straha od novog talasa imigranata. Stanovnicima dve nove članice EU vize neće biti potrebne, pa će moći nesmetano da dolaze i ako žele rade na crno, a vlada je priznala da će policija imati velikih problema sa ilegalcima i neće moći da ih deportuje. Sa najmanje 5.000 funti biće kažnjavani poslodavci koji budu zapošljavali Rumune i Bugare bez radne dozvole.

Sada će Švedska ostati jedina iz 15-članog briselskog kruga koja će dozvoliti slobodan ulazak radne snage iz novih članica EU.

Uprkos oštrim merama, britanska vlada očekuje da će iz Rumunije i Bugarske samo u prvoj godini doputovati više od 30.000 imigranata. Veliki deo će pokrenuti privatne biznise, a deo će otpasti na studente koji će moći da rade pola radnog vremena. U Sofiji i Bukureštu poslednjih dana nema velikih redova ispred britanske ambasade. Jedan od onih koji je čekao u redu je 36-godišnji stanovnik Bukurešta muzičar Radu Kristin. Obukao je najbolje odelo i pozajmio kravatu od brata:

„Tražiću turističku vizu, iako želim da idem da radim u Britaniji. Odrastao sam u sirotištu i planiram da sa kolegama zaradim novac. Sviraćemo na ulici jer nam neće dati da zabavljamo putnike u metrou. Razumem se i u kompjutere, pa ću pokušati i tu da nađem posao. Želim da živim u Britaniji i nikada se neću vratiti u Rumuniju“.

Ispred ambasade u Sofiji juče je red čekao Krum Ivanov (43), inženjer koji će u Britaniji moći da radi samo kao radnik obezbeđenja. On podnosi zahtev za radnu dozvolu:

„Prljavi Evropljani. Ne priznaju naše diplome i kvalifikacije. Ni mi ne bi trebalo da priznamo njihove“, ogorčen je Ivanov.

Da za Rumune i Bugare nije sve tako crno pokazuje primer Poljske koja je, iako suočena sa velikom nezaposlenošću, rešila da otvori svoje tržište rada.

„Ne plašimo se poplave radnika iz tih zemalja. Želimo da damo primer ostalim zemljama Unije“, rekao je zamenik poljskog ministra rada Kažimjež Kuberski.




Izvor: Blic / A. Petrović

Delimicno i jeste dobra mera. Samo mi nije jasno kad je u pitanju Svedska. Zar im je toliko potrebno stanovnistvo? Ko zna , mozda ih posalju u one delove gde je jako hladno i nikakvi uslovi zivota.


Ocigledno im vise treba nekvalifikovana radna snaga. Nemam pojima...