Racionalizacija školske mreže u Srbiji već započeta u opštini Sjenica

Umesto škole, dobili autobus

Iskustva iz Sjenice biće primenjena i u Kragujevcu. Zbog udaljenosti škola, mnogo seoskog stanovništva ne završi osnovnu školu, tako u sjeničkoj opštini 55 odsto žena i 35 odsto muškaraca ostaje bez osnovne škole

BEOGRAD - Obrazovanje u Srbiji prolazi kroz sedamnaestu reformu od Drugog svetskog rata, a naš obrazovni sistem koji je razvijen na konceptu iz šezdesetih godina, u narednih nekoliko godina konačno će proći kroz racionalizaciju školske mreže. U narednih šest meseci Ministarstvo prosvete i sporta napraviće plan racionalizacije, a sprovođenje ovog projekta započeće 2007. godine. Prosvetne vlasti najavljuju da će se prilikom pravljenja programa racionalizacije u obzir uzeti svi dobri primeri Saveta Evrope i UNICEF-a.

Država, pod pritiskom Svetske banke, više neće finansirati neracionalne škole, a lokalne zajednice koje žele da te škole ipak rade moraće same da ih finansiraju. Pošto većina ljudi pod racionalizacijom školske mreže podrazumeva zatvaranje škola, prosvetni stručnjaci koji se bave našom školskom mrežom više vole da upotrebljavaju izraz optimalizacija.

- Otpimalizacija je usaglašavanje mreže škola sa stvarnim potrebama. Ona podrazumeva i ukidanje škola, ali i otvaranje novih tamo gde postoje potrebe - kaže jedan profesor Filozofskog fakulteta koji duže vreme na terenu proučava naše škole.
      

Nastava u tri smene

U Srbiji ima oko 4.500 školskih objekata, a seoske škole čine 60 odsto ukupne školske mreže, ali imaju samo osam odsto učenika. Našu školsku mrežu obeležava loše stanje školskih zgrada, nameštaja i učila, kao i nizak nivo higijene. U nekim školama nastava se je i u tri smene, što pokazuje da smo veoma daleko od dugoročnog plana da se nastava bude u samo jednoj smeni.
      
   
   

Prosvetni radnici nisu sedeli skrštenih ruku i pre dve godine organizacija Obrazovni forum, na zahtev Ministarstva prosvete i sporta, uradila je istraživanje "Optimalizacija školske mreže u Srbiji", ali podaci iz tog projekta ostali su neiskorišćeni. Obrazovni forum, zajedno sa UNICEF-om i Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, ponovo je pokrenuo projekat. Urađen je predlog optimalizacije za opštinu Sjenica, a isti principi biće primenjeni i za Kragujevac, saznaje Glas.

Na osnovu ova dva iskustva napraviće se opšti obrazac optimalizacije za sve gradove u Srbiji, a rezultati projekta biće predstavljeni Vladi Srbije koja će odlučiti o daljim koracima. U projektu je predloženo ukidanje nekih isturenih odeljenja, a za učenike koji moraju da pešače i do 17 kilometara do škole trebalo bi da bude organizovan prevoz. Stručnjaci su izračunali da je za samo jednu mesnu zajednicu u Sjenici, u kojoj bi trebalo da se ukinu dva isturena odeljenja, potrebno šest autobusa za prevoz učenika. Jedan privatnik je ponudio pomoć i obezbedio dva autobusa. Takođe, preporučeno je otvaranje jedne škole na periferiji grada jer postojeće škole nemaju kapacitet da prime sve učenike i predškolce koji od naredne školske godine moraju obavezno da pohađaju nastavu.

Pored smanjenja troškova i poboljšanja kvaliteta obrazovanja, racionalizacija školske mreže ima i svoje loše strane. Tako u sjeničkoj opštini 55 odsto žena i 35 odsto muškog stanovništva koji žive na selu nemaju završenu osnovnu školu.

- Oni su, uglavnom, završili po četiri razreda i kada je trebalo za dalje školovanje da pešače po 20 kilometara do škole, oni su odustali. Može li neko da preuzme na sebe odgovornost da zatvori škole i tako utiče na povećanje broja nepismenih u zemlji - pitaju se stručnjaci.

Prilikom optimalizacije školske mreže potrebno je sagledati sve činjenice. Standardi moraju biti usaglašeni sa školskim prostorom, higijenskim uslovima, bezbednošću škole, školski objekti moraju imati struju, vodu i telefon, mora se voditi računa o broju zaposlenih, demografskim uslovima, lokalnim programom ekonomije, o socijalnom i kulturnom razvitku, ali i interesima lokalne samouprave, ekonomije, nastavnika i roditelja. Naravno, ovo je dug proces koji će trajati narednih desetak godina, a brzi zaključci o zatvaranju škola ne smeju se donositi.


Izvor: Glas Javnosti \ M. Jakovljević