AA kako ostati umeren u svemu i ne prenagljivati,ne razmishljati shta ako ovo,shta ako ono,vec samo biti smiren,i do neke granice ravnodushan. . . ??

samokontrolom i upoznavanjem sebe, trudom, vremenom...Mada ne verujem da iko moze bas uvek da ostane umeren u svemu...

Sto vise pokusavas da ostanes smiren, vise se uzbudjujes. Zato o tome ne treba ni razmisljati, samo se koncentrisi na konkretnu situaciju.

valjda znati prioritete u zivotu.

razliku izmedju bitnih i nebitnih stvari.

voljeti sebe prije svih.

ali,nisam za biti ravnodusan do odredjene granice...kako kazes na kraju....

u redu je da nam je stalo i osjecati snazne emocije...ali,ne zbog trivijalnih i beznacajnih stvari i ljudi.
e,to je vec odlika budala!

Totalna kontrola ne postoji. Ne mozes u svemu biti umeren, ali ako mudrost o umerenosti postavish kao "ne treba ni u cemu preterivati", mozes da izvuces neku pouku 

Uh kada je rec o ovome, ja sam najgori...katastrofa!!!

Ne mogu da postavim prioritete, da budeme umeren, da znam za sta treba da se nerviram, sta treba da kuliram...

Ako imam problem na poslu, postanem toliko nervozan da unistim sve oko sebe...Čak mi se čini da najmanje volim samog sebe, sve me može poremetiti, iznervirati, poljuljati...

Nisam uopste umeren...pravim problem kada sam najsrecniji, ne znam vise ni sam...

Klasican primer je sledeci:

Sa devojkom mi je sve ekstra kao nikada u zivotu, ide nam odlično, baš savršeno...onda ja neodmereni debil krenem da je smaram zato što će za mesec dana da ide na more(ne idemo zajedno-svako sa svojim društvom), zato što će da ide kod svojih u Bosnu...mesec dana unapred krenem da jedem govna, pravim problem gde ga nemam...

Jednostavno moram da naučim da kontrolišem samo sebe, osećanja, emocije...da postanem malo ravnodušniji za svoje dobro, za dobro ljudi oko mene.

Primetim kako neke ljude ne može ništa smoriti...jednostavno vole sebe.

Problem na poslu njima nije ništa, svakodnevni životni problemi su za njih rutina...

Kapiram da treba raditi na sebi u ovom smislu... Pokusavam

Povrh svega ovoga sam jedna divna i normalna osoba

Pozzzz

iskustvom i protracenim zivcima, bar ja tako mislim ...
nema sanse da oguglas na nesto sve dok te previse puta ne uzbudi ili iznervira, pa tek posle nekog vremena kada informacija dospe iz dupeta u glavu (a to je kod nas Srba dugotrajan proces  ) pocinjes da bivas polako ravnodusan uz ono obavezno:"Boze dragi zbog cega sam ja dozvoli/la da se iznerviram zbog kretena/gluposti/itd.."
ovo je skroz istina.. ali zasto, zato sto vidis da ti ne uspeva (ponekad) i onda si kivan na sebe sto si uopste planuo, ne mozes da se opravadas samom sebi i onda pocinje nezadovoljstvo i pocinjes da sumnjas u svoje reakcije.. da li su ispravne itd ...
nema sanse, to je slika koju oni zele da ti vidis ili bilo ko ko to gleda ... onda dodju kuci i dva sata zure u plafon razmisljajuci o tome... ili i kod kuce cute i onda posle deset godina cutanja zavrse na anti-depresivima ili prosto odlepe ... covek mora da ima nekakav ventil, nema takvih koji sve podnose. Svi mi sebe volimo, samo mnogi od nas nisu uskladili tu ljubav sa reakcijama, a to dolazi sa iskustvom.

ne znam kako zove na srpskom taj psihološki fenomen kad je o tome reč da naučiš nemoć. to je bilo izmedju jevrejima u konc. lagerima. Samo tako gledaš i ne osetiš već ništa. to kažu neki kreteni da to je pomagao njih u tome da nisu se ubili jevreje u lagerima. U lagerima je bilo u celog istoriju najmanje samoubijanje po broju populaciji. Odnosno Frankl je bio glupi teško oštećen kada je pisao o logoterapiju.
A umrenost stvarno do granicu je potrebno, bolje je voditi ljubav žestoko, bilo skim.

ko o cemu ...




 neki dan sam procitala misao da je umerenost majka  svih  frustracija

...umerenost samo kad se pretera dolazi do izrazaja!