Uliks Fehmiu o ljubavnoj drami "Sutra ujutru"

Pali me samo ono iz duše



Ako negde nisi prisutan, nemaš pravo da sudiš. Ako imaš potrebu da nešto kažeš i menjaš, moraš da budeš tu. Shvatio sam da je moja mala snaga apsolutno nebitna i nesposobna da bilo šta promeni. Zato sam odlučio da odem tamo gde nema toliko toga što bih menjao

Film Olega Novkovića "Sutra ujutru", čije je snimanje po scenariju Milene Marković upravo završeno, najavljen je kao snažna ljubavna priča kakve dugo nije bilo u našim bioskopima. Glavnog junaka koji se, posle dvanaest godina provedenih u inostranstvu, vraća u rodni grad, gde se sreće sa starom ljubavi, prijateljima, roditeljima, životnim dilemama, iluzijama, izdajama igra Uliks Fehmiu, koji je doputovao iz Njujorka gde sa porodicom (supruga glumica Snežana Bogdanović, sa kojom se proslavio u predstavi "Zapali me" i kćerka Nika) već duže vreme živi i radi.

- Konačno mi više nije žao što su okolnosti bile takve pa nisam igrao u filmovima Olega Novkovića "Kaži zašto me ostavi" i "Normalni ljudi". Oleg i ja smo klasići, zajedno smo studirali krajem osamdesetih na beogradskoj akademiji, on režiju, a ja glumu. Nije slučajno što smo se baš sada sreli, na ovom maksimalno uzbudljivom filmu. Milena Marković ubraja se u najznačajnije figure koje su se pojavile u našoj dramskoj literaturi u poslednje vreme. Ja sam beogradsko dete, odrastao sam na Lionu, na Zvezdari.



Pre nego što sam se upisao na glumačku akademiju, upoznao sam sve budžake i lionske sokake, nema gde se nisam šunjao. Verovao sam da poznajem sva lica rodnog grada, sve njegove slojeve. Ipak, bilo mi je teško da u mnogim filmovima prepoznam Beograd. Uvek mi se činilo da je to priča o nekom drugom gradu. Konačno, u Mileninim tekstovima prepoznajem i sebe i svoj grad. U onima o kojima ona piše vidim ljude iz mog okruženja. Uvek su me palile samo prave stvari, one koje se bavi samom dušom, bez rezerve i ne iz šale.
   
      

Filmski ukus

- Volim da vidim sve što valja i sve što ne valja. Uči se pogotovo na onome što nije dobro.. Definitivno sam zapaljen filmovima kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih, kao što su "Lovac na jelene", "Taksista", "Razjareni bik", "Kum", "Diplomac"...Glumom sam poželeo da se bavim gledajući Al Paćina, Roberta de Nira i Dastina Hofmana.
      
      
      
   

Još jednu fascinaciju nosi sa snimanja - svojim kolegama glumcima.- Sve ih cenim i volim, neke sam sada prvi put video. Imamo sjajne glumce i sredinu u kojoj je užasno teško biti na visini maksimalno postavljenih zahteva. Većina njih se ozbiljno bavi svojim poslom, uspeva da sebe sačuva kao umetnike, a pritom prehrani porodicu i živi normalnim životom. Užasno je teško ovde sve to postići. Zato mi je velika radost i čast da se nađem sa njima u kadru - kaže Uliks.

Trudi se da između dva dolaska u Beograd što manje registruje ono što nije dobro, a što više vidi ono što je bolje.- Ako negde nisi prisutan, nemaš pravo da sudiš. Ako imaš potrebu da nešto kažeš i menjaš, moraš da budeš tu. Shvatio sam da je moja mala snaga apsolutno nebitna i nesposobna da bilo šta promeni. Zato sam odlučio da odem tamo gde nema toliko toga što bih menjao - kaže Uliks Fehmiju.

Posle predstave "Diplomac", koju je u Beogradskom dramskom producirao, sa suprugom Snežanom Bogdanović u glavnoj ulozi - u Americi mu se u glumačkoj karijeri ništa bitno nije desilo.- Dešavalo se pre "Diplomca", stvari se dešavaju tamo gde usmeravate energiju. U vreme "Diplomca" dogodila se prvo saradnja sa sarajevskim rediteljem Benjaminom Filipovićem u čijem sam filmu "Dobro uštimovani mrtvaci" igrao jednu od glavnih uloga.

U Sloveniji u filmu "Lj kao ljubav" Janje Glogovac u kome glavne uloge igraju Rade i Lucija Šerbedžija, Labina Mitevska, Davor Janjić, Sebastijan Kavaca učestvovao sam kao koproducent. Direktor fotografije je Igor Luter koji je potpisao Šlendorfov "Limeni doboš" i "Seobe" Saše Petrovića. U Americi se razne stvari događaju u našoj kreativnoj kuhinji. Išao sam na neke audicije za ozbiljne pozorišne komade... Kažem, tamo gde je energija - tamo se stvari dešavaju.

Film "Sutra ujutru" snimao se žestokim ritmom, pa je za uvek dragocene razgovore sa majkom Brankom Petrić i ocem Bekimom Fehmiuom bilo vrlo malo vremena.- Dok smo radili "Diplomca" razgovarali smo onoliko, sada vreme nije dozvoljavalo.

Ako sa roditeljima nema isti filmski ukus, odnos prema poslu kao svetinji je ono što ih nesumnjivo spaja.- Tu ubrajam i Snežanu. Mi smo veoma ozbiljni, uz vrlo malo kompromisa i veliko poštovanje posla kojim se bavimo.


Izvor: Glas Javnosti \ Vesna Milivojević