Трибина на тему ПОЛИТИКА САД НА БАЛКАНУ - НОВЕ ПРЕТЊЕ РЕГИОНАЛНОЈ СТАБИЛНОСТИ И ПРИТИСЦИ НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ одржана jе 13. маја у амфитеатру V Правног факултета. Након уводне речи и представљања гостију присутнима су се обратили гости др Срђа Трифковић - спољнополитички аналитичар из Чикага, извршни директор Фондациоје лорда Бајрона, и дугогодишњи спољнополитички уредник америчког часописа Хронике (Chronicles), Џејмс Бисет - председник Фондације лорда Бајрона, бивши начелник канадске имиграционе службе; амбасадор Канаде у Југославији (1990-92), бивши директор Светске агенције за миграције и Џејмс Џатрас - директор Америчког савета за Косово, партнер водеће правничке фирме Сквер Сандерс; бивши дипломата и аналитичар Републиканског националног комитета у Сенату САД. Иначе трибину је организована у сарадњи са Фондацијом лорда Бајрона и Српским сабором Двери.

ФОНДАЦИЈА ЛОРДА БАЈРОНА

Фондација лорда Бајрона независна је научна институција која носи име великог енглеског песника који је положио живот у борби балканских православних хришћана за ослобођење од турског јарма. Основао ју је 1994. покојни сер Алфред Шерман, британски политички аналитичар. Рад Фондације, кроз публикације и јавне скупове, има за циљ кориговање склоности западних институција и доносилаца политичких одлука да балканска питања посматрају и тумаче кроз призму сопствених дневнополитичких потреба и предрасуда – како је навео проф. Трифковић. Уз уводно излагање проф. Трифковића о фондацији он је указао и на то да су фондацију створили и за њу се залагали западњаци који су наклоњени истоку и православљу.

НАМЕРЕ ЗА РЕВИЗИЈУ ДЕЈТОНА

Наредни осврт био је у вези са ставом нове америчке администарције према Републици Српској и ревизији Дејтонског мировног споразума. Ово питање је актуелизовано у једној резолуцији коју је донео Конгрес САД према којој се указује на потребу уставне прекомпозиције и стварања једне централистички уређене државе чијим органима власти би било командовано из Вашингтона. Др Трифковић је посебно истакао став Вашингтона у коме се указује на неспособност ЕУ и њених капацитета да се у Европи решавају одређени проблеми у шта би се могао подвести и проблем БиХ. Овакво отворено мешање у унутрашње питање једне државе доказ је још увек присутне политике која има за циљ изигравање „светског полицајца“ чију улогу игра Вашингтон.

ПОЛИТИКА ДВОСТРУКИХ АРШИНА

Надовезујући се на већ речено и истакнуто, Џејмс Бисет, као сведок минулих догађаја у Југославији 90.-тих година, указао је на методе извртања историје којима су вичне САД и њени савезници. САД, у контексту својих политичких, геостратешких и економских интереса, спроводе политику двоструких аршина која важи за непослушне и народе који не желе да буду покорни жељама и интересима светских моћника. Нарушавање свих принципа међународног права и Повеље УН и гажење начела територијалног интегритета и суверенитета земаља само су показатељи овакве политике према српској држави и српском народу – како је истакао амбасадор Бисет. Ако бисмо све то упоредили са изразито позитивним ставом према ОВК и сепаратистима на КиМ, предрасудама према оптуженим српским војницима, полицајцима и руководиоцима у процесима који се према њима воде, затим постављању и држању „гаулајтнера у БиХ“ могли бисмо да видимо да је оваквој политици двоструких аршина једино за циљ жртвовање српског народа као непокорног елемента на Балкану.

О намерама које проистичу из резолуције америчког Конгреса поводом предстојеће ревизије устава БиХ и тежњи за укидањем РС, бивши канадски амбасадор истиче да спрега западних сила и великих мултинационалних компанија, виде Србију и српски народ као препреку за остварење својих интереса. Када се дефинише циљ, а у овом случају је то Република Српска следи устаљен низ корака који се предузима, што смо већ искусили у блиској прошлости. Наравно укључени су и нама добро по злу познати ликови – Педи Ешдаун, Марти Ахтисари, Луиз Арбур, Весли Кларк и Џорџ Сорош. Указујући на проблеме које је Канада у току своје историје имала у контексту етничке разноликости покушао је да пронађе паралелу са проблемима Срба базираних на етничком питању који су се манифестовали у различитим облицима сепаратизма. Најпре се осврнуо на још увек горући проблем Канаде – покрајину Квебек која је неколико пута покушала да се издвоји из канадске федерације. Решење је нађено у давању различитих видова аутономија како територијалних, тако и економских и културних узимајући у обзир посебност језика, традиције, културе итд. Своје излагање, амбасадор Бисет је завршио цитирајући оца кандског федерализма Џорџа Брауна који је говорио о томе да је федерализам у Канади успео да задовољи све апетите како етничке разноликости, тако и верске, културне и економске што тада, када је ово изречено (дуга поливина 19. века), није успела ниједна европска држава истовремено констатујући како би било добро да тај цитат Међународна кризна група у целости и Педи Ешдаун науче напамет!

СВЕТСКЕ ПРИЛИКЕ ИПАК НИСУ КАО ДЕВЕДЕСЕТИХ

Господин Џатрас, се надовезао указујући на предизборна обећања Барака Обаме која су била заснована на томе како ће нова америчка администрација променити коренито своју спољну политику због лоших резулатата свога претходника. Ипак, констатује он, на сцену су се вратили они који су 90-тих распламсавали ватру и подстицали грађаснки рат и распад Југославије. Констатујући што и претходни говорници, господин Џатрас је у вези са спорном резолуцијом указао на њено волшебно усвајање у Конгресу САД. Осврнувши се и на питање Космета он је указао на чињеницу да је независност ове српске покрајине признао далеко мањи број држава од очекиваног. А све то у контексту погрешне процене ситуације од стране америчке администрације. Иако се мисли да ће нова америчка администарција да се врати на старе ставове из 90.-тих према Србији ипак, како истиче Џатрас, треба узети у обзир чињеницу да су сада ствари ипак другачије него 90.-тих година. САД није једина суперсила, постоји противтежа и виду Кине и Русије, затим нема једиснтвеног провашингтонског става ЕУ о бројним питањима, еконосмка криза, 2 неуспешна рата у Авганистану и Ираку само су неке али прилично битне чињенице које не дозвољавају Вашингтону да се понаша исто онако како је то својевремено чињено. И као вечити оптимиста, како каже за себе Џејмс Џатрас он управо ту и види шансу за другачије позиционирање Србије у своју корист!

Након својих излагања прешло се на многобројна питања. Посетиоце трибине интересовало је право на самоопредељење Републике Српске, злочина у Сребреници, позитивном ставу америчке администрације о ОВК и нестављању исте на листу терористичких организација (г. Џатрас је навео да ОВК никада није на такав списак била стављена), паралелу између самопроглашене независности Косова и Метохије и евентуалне независности Републике Српске, о лобирању и моћи српске дијаспоре и будућим путевима вођења српске спољне политике итд.

Констатујући да се у будућности мора много озбиљније радити на повезивању Срба кроз динамичнију сарадњу, однос матице и дијаспоре коришћење повољних прилика у вртлогу светске дипломатије уз ослонац на традицију и смелије показивање зуба непријатељу након 2ч излчагања и одговарања на питања трибина је окончана и била пропраћена бурним аплаузом.