Ukućani - tarantule!

Laslo Senci iz Subotice, ima neobičnu ljubav. Živi sa 25 otrovnih paukova.
- Tarantule su neobični insekti. Ima ih 850 vrsta koje se međusobno razlikuju. U okviru jedne vrste ne postoje dva identična pauka. Razlikuju se u nijansama, veličini, boji, pa i psihologiji. Svaki primerak ima različitu narav, drugačije lovi plen, drugačije plete mrežu - kaže Senci.

Svaki pauk mora da ima svoj terarijum jer bi, u suprotnom, jedan drugog pojeli.
-Dok su mladi odvajaju se u posebne prostore baš zbog toga što se međusobno ubijaju - objašnjava. Zanimljivo je da su terarijumi tek 30 puta 30 centimetara, što je veličina teritorije koliko ovi insekti imaju u prirodi.

- Oni su lovci. Naprave mrežu ili se zakopaju u zemlju i čekaju plen. To rade i u terarijumu, a jedina razlika jeste to što mu plen, obično miša, ubacujem ja, a oni ga love po terarijumu ili ga, ako nisu gladni, ostave na miru neko vreme.

Laslo Senci svoje ljubimce hrani crvima i skakavcima dok su mali, a kasnije miševima i pacovima, zavisno od vrste i veličine pauka.
- Imaju jedan obrok na dve nedelje do mesec dana. Međutim, dok se presvlače ne jedu ništa, ukupno četiri nedelje. Kada kažem presvlače, to znači da menjaju "telo", odnosno odbacuju staru i manju "odeću" i dobijaju novu. To traje dva sata - objašnjava Laslo.

Trenutno jedna od njegovih tarantula ne jede već pet meseci, što nije ništa neobično jer u prirodi ne jedu i po godinu dana, a najveći zabeleženi vremenski raspon između dva obroka tarantule je čak dve godine. Naravno, hranu - miševe i insekte - vlasnik tarantula mora sam da uzgaja.

- Sve tarantule držim u jednoj prostoriji zbog temperature. Vole konstantnu temperaturu, oko 25 stepeni. Ako je temperatura nešto niža, ni to im ne smeta, osim što će biti manje aktivni. Najveća opasnost po život tarantule je oscilacija u temperaturi koju teško podnose - kaže Senti i objašnjava da ovi bauci ne oboljevaju, odnosno ne postoje registrovane bolesti kod ovih insekata. Sve tarantule su otrovne, pa je logično pitanje da li se Laslo Senci boji svojih ljubimaca.

- Istina je da su sve tarantule otrovne, ali od 850 vrsta - samo dve imaju dovoljno jak otrov da ubiju čoveka. Ujed tarantula koje imam opasan je baš koliko i ujed ose ili pčele. Dakle, istina je da vam od ujeda tarantule, ne računajući pomenute dve vrste, neće biti ništa osim što ćete imati manji otok - objašnjava Senci i dodaje da, baš kao i kod pčelinjeg ili zoljinog ujeda, ishod može biti koban ukoliko je čovek alergičan na njihov otrov.

- U Subotici nas ima tridesetak koji se bavimo teraristikom, dakle onim životinjama koje se čuvaju u terarijumima: gmizavcima: gušterima, zmijama, insektima, kornjačama... Osnovali smo klub, i zasad smo jedini u Srbiji. Za 1. maj 2006. planiramo veliku izložbu naših ljubimaca na Paliću, a do tada ćemo pokušati da se povežemo sa drugim sličnim klubovima u inostranstvu, pošto ih kod nas nema. Voleli bismo kada bi nam se neko javio i demantovao nas - kaže Laslo.


Izvor: Glas Javnosti \ Tekst i foto: Velimir Kostadinov

cini mi se da su to paukovi koji pletu onu veliku mrezu i ne dozoljavaju da im se pokvari..