Ukratko o flaširanim vodama...   

Sve veće zagađenje voda utiče na kvalitet higijenski ispravne vode za piće koje je u svetu sve manje, a ona je preduslov za dobro zdravlje ljudi. Mi još uvek imamo sreću da nam je voda iz vodovoda uglavnom dobrog kvaliteta, pa možemo bez brige da pijemo "česmovaču".

Međutim, u mnogim zemljama sveta pojavljuje se nedostatak kvalitetne i higijenski ispravne vode za piće, pa stanovništvo, pogotovu u najrazvijenijim zemljama, za piće upotrebljava flaširanu vodu. Takva voda se već dugo prodaje i kod nas, pa je sve više i proizvođača i tipova flaširanih voda.

U svetu se flaširane vode dele na dve osnovne grupe:
- stone vode za piće (table) i
- prečišćene vode (purified),

Posebnu grupu čine takozvane prirodne mineralne vode koje se upotrebljavaju za piće. Prirodna mineralna voda sadrži minerale i oligoelemente i druge sastojke koji deluju povoljno na organizam.

Četiri grupe voda

Kao i svuda u svetu i mi imamo Pravilnik o kvalitetu mineralnih voda (Sl. list SRJ 45/93) po kojem se sadržaj minerala računa po suvom ostatku na 180° S. Ova voda svrstana je u četiri grupe.

- Prva je prirodno vrlo slaba mineralna voda kod koje sadržaj mineralnih soli nije veći od 50 miligrama po litru.
- Druga je slabomineralna voda kod koje mineralne soli ne prelaze 500 mg/l.
- Trećom, inače, prirodnom mineralnom vodom se smatra ona kod koje je sadržaj mineralnih soli između 500 i 1500 mg/l,
- U četvrtu grupu prirodno mineralnih voda spadaju one kod kojih je sadržaj minerala veći od 1500 mg/l.

U prirodnim mineralnim vodama se gotovo uvek nalazi i ugljen-dioksid, gas koji je u njoj rastvoren. Izvori mineralne vode bez njega su retki. Kada ga u vodi ima, kažemo da je gazirana. Mineralna voda može da bude prirodno gazirana ali i da se gazira prilikom flaširanja. Slično soda-vodi i njoj može da se doda ugljen-dioksid koji nije poreklom sa izvorišta.


Agresivan gas

Zahvaljujući svom hemijskom sastavu, prirodne mineralne vode mogu da se koriste za piće radi osveženja ili za nadoknadu minerala i oligoelemenata neophodnih za normalno funkcionisanje organizma. U mnogim slučajevima se koriste i za lečenje.

Treba znati da organizam 80–90 odsto potrebnih mineralnih materija dobija iz hrane, a ostatak (10–20 odsto) iz vode.

Za svakodnevnu upotrebu se preporučuju negazirane slabomineralne vode. Gazirane mineralne vode, pogotovo one sa visokim sadržajem ugljen-dioksida, ne preporučuju se za svakodnevnu upotrebu, jer je CO2 vrlo agresivan gas koji može da ugrozi zdravlje onih koji takvu vodu stalno piju i u velikim količinama.

Mineralne vode sa niskim sadržajem bikarbonata i natrijuma preporučuju se za preventivnu svakodnevnu upotrebu osobama sa povišenim krvnim pritiskom, a bubrežnim bolesnicima se za prevenciju i lečenje preporučuju vode s niskim sadržajem minerala.


Višak kalijuma – stres za bubrege

Hemijski elementi sadržani u mineralnoj vodi najčešće se nalaze u obliku soli rastvorenih u obliku jona. Njihovo dejstvo na organizam je različito. U našim mineralnim vodama čest je:

- Kalcijum i osnovni je element za izgradnju kostiju i zuba i njegove koncentracije kreću se od 10 do 520 mg/l.

- Magnezijum se često javlja kao sulfat, i u organizmu deluje kao laksativ, pa treba izbegavati vode koje ga mnogo imaju. Vode sa puno magnezijuma ne treba davati maloj deci. Kalijum je potreban organizmu, ali njegov višak izaziva stres bubrega, pa i prekid njihovog rada, i zato za svakodnevnu upotrebu ne treba koristiti vodu koja ga ima više od 12 mg/l.

- Natrijum je esencijalni element zdravlja i funkcionisanja organizma, ali u svakodnevnoj upotrebi u vodi ne bi trebalo da ga bude više od 150 mg/l, a preporučljivo je da ga bude i ispod 50 mg/l. Ovo stoga što su osobe sa povišenim pritiskom i srčanim tegobama kao i deca sa neformiranim bubrezima osetljivi na njegovu povećanu koncentraciju. Voda za svakodnevnu upotrebu ne bi trebalo da sadrži više od 30 mg/l sulfata, a za malu decu ne više od 15 mg/l.

- Nitrati i nitriti su zagađujuće materije i u flaširanoj vodi ne bi trebalo da ih bude. Za spravljanje hrane za bebe sme da se koristi samo voda bez nitrita. Ako se svakodnevno upotrebljava prirodna mineralna voda, ona ne bi trebalo da sadrži više od 1 mg/l fluorida, kako bi se izbegla fluoroza zuba i drugi neželjeni efekti.

Jedna od hemijskih karakteristika koja označava kiselost ili baznost vode je pH faktor. Njegove normalne vrednosti se kreću od 6 do 8, a ako imaju dodat ugljen-dioksid, njegov nivo se spušta i do 4,5. Takva voda može da izazove rastvaranje minerala zuba.

Ako se znaju ovi parametri, pri odabiru flaširanih voda koje će se koristiti u domaćinstvu treba voditi računa o starosti i zdravstvenom stanju svih ukućana, a posebno beba.

Voda koja se upotrebljava za spravljanje hrane za bebe treba da bude sa niskim sadržajem minerala i obavezno mora da se prokuva.

Otvorene boce sa vodom u frižideru ne treba držati duže od 36 sati.

Zvonko Anđelković

Pravilnikom o kvalitetu prirodnih mineralnih voda definisane su:
- fizičko-hemijske i
- mikrobiološke karakteristike voda.

Pojedine Mineralne vode , prema rečima mnogih lekara, nije zdravo piti u neograničenim količinama, već jedna do dve čaše dnevno, jer čovek koji dnevno popije tri litra mineralne vode u sebe unosi i oko 3.000 miligrama natrijuma.

Proveru kvaliteta većine mineralnih voda, koje se prodaju na našem tržištu, većina potrošača obavlja u Republičkom institutu za zaštitu zdravlja "Dr Milan Jovanović- Batut".

Kod nas se uglavnom prodaju "stone" mineralne vode, popularnije u narodu kao kisele. Posebnu grupu, kako trvde u Batutu, čine "stone oligomineralne vode", koje su po sastavu bliske pijaćoj vodi.

Flaširanih izvorskih voda, kojima se u potpunosti može zameniti izvorska voda, zasad ne postoje na našem tržištu.

-Kod nas se pojavila posebna grupa veštačkih voda, među kojima je i sve popularnija "Leda", koje se predstavljaju kao oligomineralne, "optimalno obogaćene". Reč je o vodi dobijenoj potpuno veštačkim putem, a postojanje i prodaja takve vrste vode nije predviđena postojećim Zakonom, te ih zato treba izbegavati.

Tu je u stvari reč o negaziranoj oligomineralnoj vodi, odnosno vodovodskoj vodi, koja je pročišćena kroz sedmostepeni proces filtracije.

A zatim je voda, procesom ireverzibilne osmoze, ponovo obogaćena idealnom srazmerom minerala....(Seća li se ko epizode "Only fools and horses" kada bro' prodaju čistu izvorsku vodu sa lekovitog Troter izvora :-))

Mora postojati određeni metod samo mehaničkog prečišćavanja vode, kao i određeni odnos između osnovnih minerala, kojih se svi proizvođači pridržavaju. Do proizvođača "Lede" niko, međutim ne može da dođe, a kolaju priče da tu vodu prave u nekim kadama u privatnom stanu i to od vodovodske vode. Uz to, kvalitet njihove vode niko ne kontroliše. Pritom, ne kažemo da ta voda po definiciji mora biti neispravna, već samo da ističući da nešto čija prodaja nije predviđena zakonom, ne može ni da se prodaje.

p.s.

Pijaća voda zdrava

Stručnjaci su po pitanju ispravnosti pijaće vode podeljeni, ali u "Beogradskom vodovodu" ističu da Beograđani piju zdravu vodu, koja ispunjava sve uslove važećeg Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće i odgovarajućih pravilnika Svetske zdravstvene organizacije i Evropske Unije. U pijaćoj vodi, prema rečima nadležnih iz Vodovoda, nikad nisu nađeni teški toksični metali, kancerogeni policiklični aromatični ugljovodonici, kao ni virusi, a ispitivanje se radi u tri više nivoa - u samoj službi sanitarne kontrole ovog preduzeća, a zatim i u laboratorijama Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja.

A.K.

Sve veća upotreba flaširane i mineralne vode zasigurno dovodi i do grešaka u odabiru, a loše je i nekontrolisano korišćenje vode koja nije u skladu sa fiziološkim potrebma organizma - tvrdi nutricionista, dr Ratka Mrkaić.

Generalizovati upotrebu mineralne vode nije moguće jer su potrebe za sastojcima koje sadrži vrlo specifične za svaku osobu i zavise od uzrasta, fizičke aktivnosti, klimatskih uslova, fizičkog stanja i nutritivnog statusa. Tim pre što razlike u sastavu među samim mineralnim vodama mogu biti mnogo veće nego što je to slučaj između dve vrste namirnica. Primera radi, sadržaj natrijuma može biti 56 miligrama po litru, ali isto tako i 109 miligrama do pozamašnih 1.550 miligrama po litru. Ono što uvek treba imati na umu je to da su mineralne vode u osnovi prirodna lekovita sredstva i da kao i svaki lek zahtevaju odgovarajuću i pažljivu primenu.

Prema rečima doktorke Mrkaić, u zavisnosti od uzrasta, pola i dnevnih aktivnosti osobe zavisi i potreba za unosom određene vrste vode. Tako se građevinskim radnicima i rudarima preporučuje korišćenje voda koje sadrže što manji procenat ugljen-dioksida. Osobama koje imaju kardiovaskularna oboljenja ili su im sklona preporučuju se „vrnjci“ i „heba“, a voda „prohor“ u terapiji dijabetesa, kod oboljenja želuca, sekretorne funkcije jetre i nekih ginekoloških problema. Vrlo je česta upotreba gvožđevito-arsenske vode „mivela“ u lečenju sideropenične anemije.

- Kako smo rekli da se „mivela“ ističe po sadržaju magnezijum (338 mg/l), samim tim ona štiti od infarkta, smanjuje se reakcija organizma na izazivače stresa, pojačava crevnu peristaltiku, sprečava stvaranje kamena u bubregu i omekšava postojeći. Redovnim korišćenjem ove vode sprečava se arterioskleroza, gojaznost, šećerna bolest, kao i opstipacija. Na nervni sistem, gojaznost, bubrežna oboljenja i kožne bolesti izuzetno pozitivno dejstvo ima „prolom voda“ - voda koja zbog svog hemijskog sastava organizmu isključivo pomaže. Preporučuje se svim uzrastima, svakom polu i svim osobama bez obzira na to kojom se aktivnošću bave - objašnjava dr Ratka Mrkaić.

Značajan činilac je takođe temperatura vode jer utiče na motoriku, sekretornu funkciju, kao i na resorpciju. Hladna voda povećava želudačno lučenje i crevnu peristaltiku, a mlaka i topla negativno utiču na kardiovaskularni sistem.

Na osnovu svega možemo zaključiti da pravim odabirom vode možemo suzbiti, lečiti ili izlečiti bolesti današnjice - stres, gojaznost, dijabetes melitus, arteriosklerozu, a sve to pod kontrolom lekara i primenom određene dijeto-terapije.

Kako se hemijski sastav mineralnih voda znatno razlikuje u odnosu na običnu pijaću vodu, postavlja se dodatno pitanje: da li nju smemo da pijemo u istoj količini kao i običnu vodu, odnosno da li je pogodna za svakodnevnu i neograničenu upotrebu.

Dnevne potrebe odraslog čoveka za vodom iznose od 40 do 100 mililitara po kilogramu telesne težine. To znači da bi odrasla osoba težine 50 kilograma trebalo dnevno da uzima oko dve litre tečnosti (čaj, sok, voda). Mineralna voda može se koristiti, ali ona nije zamena za pijaću, te se savetuje umerenost kada se duže upotrebljava. Razlog je jednostavan - organizam nije naviknut na količinu suvog ostatka većeg od jednog miligrama.

Biljana Tasić

ukratko kazes